Википедија

Taras Ševčenko

Украјински песник и сликар (1814-1861)

Taras Grigorovič Ševčenko (ukr. Тарас Григорович Шевченко;[6] Morinc, Ruska Imperija, 9. mart 1814 — 10. mart 1861, Sankt Peterburg, Ruska Imperija) bio je jedan od najvećih[7] ukrajinskih pesnika, pisac, slikar[8] i humanista, javna i politička ličnost, kao i folklorista i etnograf. [3][4] Njegovo književno nasleđe smatra se temeljom novije ukrajinske književnosti. Ševčenko je pisao i na ruskom jeziku. Ostavio je za sobom nekoliko slika remek-dela. Mnogi analitičari u Ukrajini i inostranstvu smatraju ga većim misliocem svog vremena od pisaca poput Lava Tolstoja, pesnika Aleksandra Puškina i nekih drugih svetski poznatih autora. [9] Njegov književni rad bio je preporod za ukrajinsku književnost. Teme koje preovlađuju u njegovim delima su težak položaj ukrajinskog seljaka, čežnja za srećnim vremenima domovine, želja i nada za socijalno i nacionalno oslobođenje Ukrajine.

Taras Ševčenko
Autoportret Tarasa Ševčenka, 1840.
Lični podaci
Puno imeTaras Hrihorovič Šavčenko[1]
NadimakKobzar Darmohraj, Perebendija[2]
Datum rođenja(1814-03-09)9. mart 1814.
Mesto rođenjaMorinc, Ruska Imperija, danas Ukrajina
Datum smrti10. mart 1861.(1861-03-10) (47 god.)
Mesto smrtiSankt Peterburg, Ruska Imperija, danas Rusija
ObrazovanjeImperijalna akademija umetnosti (1838–1844)
Književni rad
PeriodRomantizam[3]
Jezik stvaranjaUkrajinski[4] Ruski[5]
Potpis
Slika Tarasa Ševčenka, „Katerina“, 1847.

Ševčenko je bio član Kirilo-Metodijevskog bratstva u Kijevu. U izgnanstvu je proveo 10 godina. U svojim istorijskim delima prikazao je borbu ukrajinskog naroda protiv socijalnog i nacionalnog ugnjetavanja. Branio je ideju nezavisnosti Ukrajine. Zbog svojih izrazitih političkih stavova, Ševčenko nikada nije uspeo da uđe u odgovarajući krug najvećih svetskih pisaca, iako ga mnogi kritičari smatraju neupitnim svetskim književnim velikanom, posebno u Ukrajini, Rusiji, Poljskoj i drugim istočnoevropskim zemljama.

Po njemu se zove Nacionalni univerzitet Kijeva.

Biografija uredi

Taras Ševčenko je rođen kao kmet - rob. Sa devet godina je ostao bez majke, a dve godine kasnije i bez oca. Osnovno obrazovanje stekao je u seoskoj školi služeći đakonu. Tu je otkrio svoju sklonost ka slikanju. Taj njegov dar otkrio je ukrajinski spahija Engelgardt kome je Ševčenko pripadao. U želji da ima svog dvorskog slikara, Engelhardt školuje mladog Tarasa - najpre u Vilnjusu, a zatim i u Peterburgu.

Školovanje i prvi uspeh uredi

 
Naslovna strana prvog izdanja "Kobzara"

Ševčenko u Sankt Peterburgu upoznaje poznatog ruskog slikara, istovremeno profesora na Akademiji umetnosti, Karla Brjulova. Slikar je bio oduševljen Ševčenkovim talentom. Naslikao je portret istaknutog ruskog pesnika Vasilija Žukovskog, a za sredstva koja je dobio od prodaje tog portreta, otkupio je Ševčenka iz ropstva za 2500 rubalja.

Godine 1838. Ševčenko je primljen na umetničku akademiju u radionicu Karla Brjulova. Na jednom od ispita bio je nagrađen srebrnom medaljom. Ubrzo je postao vrlo popularan u prestonici ruskog carstva. Pisao je divne pesme na maternjem ukrajinskom jeziku. Te pesme koje je on pisao za svoju dušu, njegovi prijatelji su objavili 1840. u zbirci pod nazivom „Kobzar“ (kobzar je svirač ukrajinskog narodnog žičanog instrumenta - kobze, koji u ukrajinskom folkloru predstavljaju isto što i gusle u srpskom folkloru).

Posle toga, 1841. objavio je epsku poemu Gajdamaki, gde je opisan krvavi obračun Ukrajinaca protiv poljske vlastele.

Ševčenka uskoro pozivaju mnoge plemićke porodice, predlažu mu dalje školovanje u Italiji, ali on kreće drugim putem. Odlučan je u tome da poseti Ukrajinu, gde su njegovi braća i sestre i dalje u ropstvu.

Putovanje za Ševčenka postaje kobno. Nakon raskošnog života u Petrogradu njega duboko potresaju slike teškog života njegovih zemljaka.

Progon uredi

 
Poslednji autoportret Tarasa Ševčenka

Boraveći u Ukrajini Ševčenko postaje član slovenofilskog ćirilometodijevskog društva koje je zagovaralo slobodu i ravnopravnost svih slovenskih naroda. Posle tajne dojave, članovi Društva, a sa njima i Ševčenko bivaju uhapšeni i prognani. Ševčenka su kao običnog redova poslali na Ural, a zatim u Kirgisku pustinju na obali Aralskog jezera, uz ličnu carevu zabranu da slika i piše.

Ševčenko u progonstvu krišom piše, pravi crteže krijući ih u vojničkim čizmama.

Nakon deset godina, pomilovan je uz uslov da se ne vraća u Ukrajinu i Petrograd.

Poslednja želja i smrt uredi

Svoje poslednje dane, Ševčenko je proveo pišćući i slikajući. Imao je skromnu želju da se nastani na jednom brdu sa kojeg bi se prostirao pogled na Dnjepar. Nažalost to nije doživeo. Najpre je sahranjen u Petrogradu, a potom su njegovi prijatelji ispunili poslednju Ševčenkovu želju, izraženu u pesmi „Zavet“ (ukr. Zapovіt) preneli njegove posmrtne ostatke u Ukrajinu. Sahranjen je konačno na Monaškoj gori (ukr. Černeča gora), jednom brdu iznad Dnjepra nedaleko od Kanjiva. Iznad njegovog groba podignut je veliki spomenik koji je mesto neprestanog hodočašća na njegov grob, a dani njegovog rođenja i smrti (9. i 10. mart) postali su dani nacionalnog okupljanja svih Ukrajinaca u celom svetu.

Godina Ševčenkove smrti podudarila se sa godinom zvaničnog ukidanja kmetstva, što se u narodu shvatilo kao blagodat koju je pisac ostvario svojim mučeničkim životom.

Filozofija Ševčenkovih dela uredi

Taras Ševčenko svojim likom i delom potpuno se uklapa u stereotip oca moderne nacije. Status „nacionalnog proroka“ Ševčenko je stekao delom time što je njegovo stvaralaštvo u uslovima nestrukturiranog ukrajinskog društva preuzelo na sebe poetsku funkciju patriotskog buđenja, u svojim delima oživeo je slavne stranice ukrajinske istorije, stvorio novi nacionalni mit. U Ševčenkovoj sudbini Ukrajinci sibolično vide istorijski razvoj Ukrajine.

Vreme i okruženje u kojem je Taras Ševčenko stvarao, a to je sredina 19. veka što podrazumeva period raspadanja feudalnog sistema, koje se ogledalo u ugnjevetavanju seljaka koji su bili u potpunosti obespravljeni, smešteno je u osnovu Ševčenkovog stvaralaštva. Borba za oslobođenje od kmetstva i borba za nacionalno oslobođenje su tesno povezane.

Nasleđe uredi

Uz sve zasluge za ukrajinsko slikarstvo i obilje nadahnutih ilustracija i pejzaža nastalih tokom boravka na obalama Aralskog mora, Taras Ševčenko je pre svega ukrajinski nacionalni pesnik i obnovitelj ukrajinske književnosti. Njegovo pesničko stvaralaštvo oblikovalo je ukrajinsku prošlost i težak život ukrajinskog seljaštva, osudilo eksploataciju kmetova i osvajačku politiku ruskog cara Nikolaja I. Njegova poezija je genetski povezana sa dostignućima ruskog i poljskog romantizma (Puškin i Mičkevič). Ukrajinske usmene lirske i epske pesme – duma. Ševčenko nije bio nimalo nacionalno ograničen, on je prijatelj mnogih poljskih logoraša i ruskih intelektualaca. Piše i na ruskom. Prvu zbirku prevoda Ševčenkovih „Poetskih narativa” objavio je Avgust Harambašić 1888. godine.

I danas širom Ukrajine postoji mnogo spomenika Tarasu Ševčenku. Najpoznatiji su onaj u Kanjivi na mestu gde je sahranjen i spomenik u centru Kijeva preko puta Kijevskog državnog univerziteta koji nosi njegovo ime. Podignuti su mu i drugi spomenici, koji se još grade u drugim zemljama, posebno u postsovjetskim republikama, ali i u Kanadi i SAD, gde se nalaze najveći ukrajinski emigranti.

Grad Aktau na obali Kaspijskog mora u Kazahstanu nosio je ime Ševčenko od 1964. do nezavisnosti Kazahstana 1992. godine.

Najznačajnija književna dela uredi

  • Kobzar
  • Gajdamaki
  • Hladna jaruga
  • Hamalija
  • Kavkaz
  • San, ciklus U kazamatu

„Zavet“ uredi

Zavet (Zapovіt)

    Kad umrem, učinite mi
    Da me grudi prime,
    Naše lepe stepe
    Divne Ukrajine.

    Da puteve moćnog Dnjepra
    I vidim i čujem,
    Niz široke pole polja
    Kako bučno huje.

    Kad pline iz Ukrajine
    U duboko more
    Krv dušmanska... ostaviću
    I polja i gore -
    Da izletim i doletim
    Do samoga Boga
    Da se molim... a do toga
    Ne poznajem Boga.

    Učinite, pa skinite
    Okove svom rodu.

    I dušmanskom kletom krvlju
    Zalijte slobodu.

    Pa u domu mnogoljudnom,
    Slobodnom i novom,
    Spomenite tad i mene
    Dobrim, tihim slovom.

    — Taras Ševčenko, 25. decembar 1845

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „National Museum of Taras Shevchenko. Virtual Archives. Metric book”. Arhivirano iz originala 2019-01-15. g. Pristupljeno 2014-02-14. 
  2. ^ „Do Osnov'яnenka. Taras Ševčenko. Povne zіbrannя tvorіv. Tom. 1.”. litopys.org.ua. Arhivirano iz originala 2014-02-07. g. Pristupljeno 2014-02-14. 
  3. ^ a b „Encyclopædia Britannica. Taras Hryhorovych Shevchenko (protected). UKRAINIAN POET.”. 20. 7. 1998. 
  4. ^ a b „Shevchenko, Taras”. www.encyclopediaofukraine.com. Arhivirano iz originala 2018-01-08. g. Pristupljeno 2017-03-09. 
  5. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2022-02-04. g. Pristupljeno 2022-02-04. 
  6. ^ „National Museum of Taras Shevchenko. Virtual Archives. Metric book”. Arhivirano iz originala 15. 01. 2019. g. Pristupljeno 20. 01. 2019. 
  7. ^ „Ukrajina u trećoj godini rata: Njihov umor od naše patnje” (na jeziku: srpski). 2024-03-11. Pristupljeno 2024-03-19. 
  8. ^ M. Antokhii, D. Darewych, M. R. Stech, D. H. Struk (2004). „Taras Hryhorovych Shevchenko”. Encyclopedia of Ukraine. Arhivirano iz originala 2018-01-08. g. Pristupljeno 2017-03-09. 
  9. ^ „Encyclopedia of Ukraine. Taras Hryhorovych Shevchenko. M. Antokhii, D. Darewych, M. R. Stech, D. H. Struk”. 2004. 

Literatura uredi

  • Magazine Osnova, 1862.
  • Cherkasy Regional Archives.
  • Magazine Kyivan Past, 1882.
  • Magazine "Odesa Herald", 1892.
  • Central State Historic Archives of the Ukrainian SSR. Kyiv.
  • Shevchenko, T. Documents and materials. Kyiv: Derzhpolitvydav URSR, 1963.
  • Shevchenko, T. Complete collection of works in ten volumes. Kyiv: Academy of Sciences of the Ukrainian SSR, 1951-1964.
  • Victor Pogadaev. Taras Shevchenko: Jubli ke-200. - in: Pentas, Jil. 9, Bil. 1 - Mac 2014. Kuala Lumpur: Istana Budaya, 45-49 (in Malay)
  • Shevchenko, T. Kobzar (The Complete English Edition with Illustrations). . London: Glagoslav Publications. 2013. ISBN 9781909156548. . ISBN 9781782670575.
  • Zinaida Tulub. The Exile (Biographical fiction about Taras Shevchenko). . London: Glagoslav Publications. 2015. ISBN 9781784379612. 
  • Vіdpovіdь na molitvu / Answer to prayer, short film by Maxim Neafit Bujnicki, 2009

Spoljašnje veze uredi

 
Taras Ševčenko na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Taras Ševčenko.

Monuments

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тарас_Шевченко&oldid=27553326”