Твор
Tvor ili mrki tvor[1] (lat. Mustela putorius) je divlja životinja, grabljivi sisar iz porodice kuna i roda lasica, poznat po tome da kad je ugrožen ili veoma uzbuđen, štrcanjem izbacuje smrdljivi sekret iz žlezde ispod repa.[2][3]
| Tvor | |
|---|---|
| |
| Par tvorova | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Podred: | |
| Natporodica: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | M. putorius
|
| Binomno ime | |
| Mustela putorius Linnaeus, 1758
| |
| |
| Areal tvora | |
Evolucija uredi
Najraniji pravi tvor bio je Mustela stromeri, koji se pojavio tokom kasnog doba Vilafrankijana. Bio je znatno manji od sadašnjeg oblika, što je ukazivalo na to da su evoluirali u relativno kasnom periodu. Najstariji moderni fosili nalaze se u Nemačkoj, Britaniji i Francuskoj i datiraju iz srednjeg pleistocena. Najbliži rođaci evropskog tvora su stepski i crnonogi tvor, za koje se smatra da dele Mustela stromeri kao zajedničkog pretka. Evropski tvor, međutim, nije tako maksimalno prilagođen u pravcu mesožderstva kao stepski por, budući da je manje specijalizovan za strukturu lobanje i denticiju. Evropski tvor se verovatno odvojio od stepskog ovca pre 1,5 miliona godina na osnovu IRBP-a, iako transverzije citokroma b ukazuju na mlađi datum od 430.000 godina. Takođe je blisko srodna sa evropskom kunom, sa kojom može da se hibridizuje.[4]
Karakteristike uredi
Dugačak je od 40 do 95 santimetara, a teški i do 8 kilograma, s tim što su mužjaci i do tri puta veći od ženki. Imaju vitko, izduženo telo, sa relativno kratkim i veoma mišićavim nogama, i duge kandže na prednjim šapama za kopanje. Ima crno ili kestenjasto krzno, koje je na trbuhu žuto ili belo, a na licu ima bele šare. Oni mogu imati jednu debelu traku preko leđa i repa, ili dve tanje trake, ili niz belih mrlja i isprekidanih prugica. Neki imaju i pruge na nogama. Najrazvijenije mu je čulo njuha.
U borbi koristi svoje oštre zube a kad jednom uhvati neprijatelja zubima, stisak ne popušta čak ni ako ga protivnik ubije. Životni vek mu je oko 9 godina.[5]
Hrani se miševima, pacovima, vodozemcima, pticama i ptičjim jajima, zečevima, gušterima, ribama i puževima. Ponekad jede i voće. Opasan je i za domaću živinu. U potrazi za hranom spreman je da napadne i dva puta veću životinju od sebe. Interesantan je način na koji sprema žabe kao zalihu hrane. Ugrizom ošteti žabi nerve, pa ona ostaje živa, ali ne može da se kreće.
Ako se oseti ugroženim, upozorava na opasnost lupkanjem nogu ili hodanjem na prednjim nogama, a ukoliko je opasnost i dalje prisutna, izbacuje smrdljivi sekret iz žlezde pored analnog otvora. Oglašava se frktanjem i režanjem.[2]Majstor je bežanja ako mu odbrana ne uspe.
Stanište uredi
Živi na poljima i livadama, uz ivice šuma, u močvarnim područjima, a zimi i blizu ljudskih naselja radi hrane. Trude se da budu blizu pitke vode. Strogo je teritorijalna životinja. Živi usamljeničkim životom. Manje su aktivni nego ostale lasice , a dan obično provedu u skloništu. Aktivan je u predvečerje i noću. Dobar je plivač i dobro roni. Stanuje u rupama koje sam iskopa ili rupama kunića.[5] Spada u lovnu divljač.
Razmnožavanje uredi
Pari se u proleće. Ženka nosi mlade oko dva meseca i zatim brine o njima tri meseca. Obično okoti 2 do 3 mladunca. Mladunci se rađaju slepi, gluvi, i prekriveni mekim slojem krzna. Progledaju posle otprilike tri nedelje. Kad dostignu veličinu odraslih i budu spremni da se pare, mladunci postaju samostalni. To je obično kad imaju oko godinu dana. Majka brine o mladuncima i štiti ih prskanjem i na najmanji povod. Mužjak nema nikakvu ulogu u odgajanju mladih.[5]
Reference uredi
- ^ „Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva - Prilog VIII Zaštićene divlje vrste na teritoriji Republike Srbije”. pravno-informacioni-sistem.rs. Arhivirano iz originala 20. 02. 2020. g. Pristupljeno 26. 04. 2020.
- ^ a b Popularna enciklopedija, Beograd 1978.
- ^ Sve životinje sveta, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1987.god.
- ^ Geptner, V. G. (Vladimir Georgievich); Nasimovich, A. A.; Bannikov, Andrei Grigorevich; Hoffmann, Robert S. (1988). Mammals of the Soviet Union. Smithsonian Libraries. Washington, D.C. : Smithsonian Institution Libraries and National Science Foundation.
- ^ a b v Mala enciklopedija životinja / Mirjana Martan
