Википедија

Ulica Hilandarska

улица у Београду
Hilandarska
ulica
Opština Stari Grad
Početak Trg politike i Cetinjska
Kraj Palmotićeva
Dužina 350 m
Nazvana 1872.
Stari nazivi Hilendarska
Hilandarska ulica

Ulica Hilandarska je ulica u Starom gradu u Beogradu. Prostire se od Trga politike i Cetinjske ulice do Palmotićeve ulice. To je prilično prometna ulica duga 350 m, nekada ulica lekara i pisaca. U njoj preteže klasični i secesijski stil.

Ime ulice

uredi

Prvo imenovanje beogradskih ulica je bilo 1848. godine. Hilandarska ulica je dobila svoje ime 1872. godine i ona se tada nazivala Hilendarskom ulicom.[1] Često se napominje da ona nikada nije menjala svoj naziv.[2] Međutim, postoji nedoumica među beogradskim stanovnicima da li se ona zove Hilandarska ili Hilendarska ulica. I u literaturi se koriste oba ova imena mada je pravilno samo prvo ime jer je nazvana po manastiru Hilandaru. Razlog tome može se videti u samoj ulici. Naime, većina tabli sa parnim brojevima, na desnoj strani ako se pođe od zgrade Radio Beograda, nosi natpis Hilendarska ulica, dok su sve table sa leve strane gde su neparni brojevi označene kao Hilandarska ulica. Do polovine osamdesetih godina 20. veka na svim tablama u ovoj ulici je pisalo Hilendarska ulica, i onda je natpis promenjen u Hilandarska, ali omaškom Republičkog geodetskog zavoda nije bilo doslednosti u ovoj promeni tako da je stari naziv ostao na desnoj strani ulice.[3]

Istorija

uredi

Na mestu današnjeg Radio Beograda u 19. veku pa sve do dvadesetih godina XX veka nalazilo se nekoliko starih zgrada koje su pripadale zanatliji Jovanu Kujundžiću, ocu Milana Kujundžića Aberdara i tastu Stojana Novakovića. Od ovih kuća polazile su dve uličice od kojih je veća današnja Svetogorska a manja današnja Hilandarska ulica ispod koje se, sve do današnjeg Bulevara despota Stefana, prostirala Mitropolitova bašta koja je obuhvatala i današnju Botaničku baštu pa su po njoj nazivali ceo ovaj kraj. Na njenom prostoru nikla je kulturno-istorijska celina Kopitareva gradina[4] čiji su trg i 16 prizemnih kuća u stilu neorenesanse i neobaroka izgrađeni u prvoj deceniji XX veka. Deo Hilandarske ulice je zajedno sa ulicama Đure Daničića, Jelene Ćetković i Šafarikove omeđivao ovaj mali trg. Naziv Kopitareva gradina ovaj kraj dobija tek 1924. godine, po Jerneju Kopitaru, a dotle se zove Mitropolitova bašta.[5] Nakon 1920. su na jednom ostatku Mitropolitove bašte ruske izbeglice podigle kafanu „Letnji sad” u koju je dolazilo uglavnom rusko stanovništvo. Kujundžići su 1912. godine prodali plac sa čuvenom kafanom „Dva bela goluba” Trgovačkoj komori da bi se na tom mestu sagradio Zanatski dom koji će zbog Prvog svetskog rata biti otvoren tek 1933. godine. Prema ugovoru, figura dva bela goluba je morala ostati na novoj zgradi, te tako današnju zgradu Radio Beograda koja je od 1947. smeštena u bivšem Zanatskom domu krase golubovi koje je vajar Lukaček spojio sa svojom kompozicijom „Kovač”. U Zanatskom domu radio je bioskop „Avala”, i bili su smešteni mnogi restorani, jedna kafana i hotel u kojem je živeo pesnik i boem Rade Drainac.[6] Na uglu Vidinske (današnje Ulice Džordža Vašingtona) i Hilandarske ulice, preko puta kuće pesnika Jovana Ilića, postojala je krajem XIX sve do šezdesetih godina XX veka kafana kod „Sedam Švaba”, kasnije preimenovana u „Vidin-kapiju” u kojoj se okupljala beogradska inteligencija. Na vratima te kafane Đura Jakšić je naslikao „sedam Švaba kako su hrabro atakirali na jednoga zeca”.[7] Tu su neretko svraćali Jovanovi sinovi Vojislav i Dragutin.[8] Ulicom Hilandarskom često je šetao i Jovan Cvijić koji je živeo u obližnjoj Kopitarevoj gradini. U blizini „Sedam Švaba”, u broju 34, u kući koja više ne postoji živeo je prota Đoka Cvetković a kasnije njegov sin Brana Cvetković. Hilandarska ulica je u to vreme bila pokrivena turskom kaldrmom i slabo osvetljena, imala je samo tri fenjera, na početku, u sredini i na kraju ulice. Ovde je rođen i Milutin Bojić, kome je zbog toga podignut spomenik u blizini, na uglu Palmotićeve i ulice koja je dobila ime po njemu, a u kući u broju 7 koja danas ima istaknutu spomen tablu živeo je Laza Lazarević.[9]

Hilandarskom ulicom

uredi

br. 1

uredi
 
Trgovačka škola, zadužbina Evgenije Kiki

Trgovačka škola se nalazi na uglu Cetinjske i Hilandarske ulice u Palati Kiki. Podignuta je 1939. godine prema projektu arhitekte Dragomira Živojinovića kao zadužbina trgovačke porodice Kiki, Nikole i Evgenije. O tome svedoči natpis vidljiv sa Trga politike.[10]

br. 2

uredi
 
Kovač na zgradi Radio Beograda
 
Radio Beograd, nekadašnji Zanatski dom

Od 1947. u Hilandarskoj br. 2 u nekadašnjem Zanatskom domu smešten je Radio Beograd. Zanatski dom je osnovan sa namerom da se u njemu ujedine sve zanatske ustanove. Podignut je na mestu nekadašnje kafane „Dva bela goluba” po kojoj se nekada zvala Svetogorska ulica. Projekat je napravio Danilo Vladisavljević, da bi ga kasnije preuzeo arhitekta Bogdan Nestorović. Izgradnja zgrade Zanatskog doma je trajala od 1914. do 1933. jer je često prekidana zbog ratova. Ova zgrada polukružnog oblika je primer moderne svedene arhitekture bez suvišnih ukrasa. Uvrštena je u nepokretna kulturna dobra kao spomenik kulture.

br. 6

uredi

Biciklistički savez Beograda je smešten na broju 6. U oktobru svake godine on organizuje veliku biciklističku trku pod nazivom Velika nagrada Beograda.

br. 7

uredi
 
Kapija na kući Laze Lazarevića
 
Kuća Laze Lazarevića

Kuća Laze Lazarevića nalazi se u Hilandarskoj ulici broj 7. Arhitektura ove kuće je mešavina više stilova, od kojih su najprimetniji elementi neorenesanse i srpsko-vizantijskog stila. Pisac i lekar Laza K. Lazarević ju je kupio 1887. i proveo u njoj poslednje godine života. Na fasadi ove kuće Srpsko lekarsko društvo je postavilo spomen ploču za stogodišnjicu Lazinog rođenja 1951. godine. U ovoj kući je od 2002. godine smešteno dečje odeljenje Biblioteke grada Beograda „Čika Jova Zmaj” koje je zatvoreno 7. novembra 2017. „zbog lošeg stanja objekta i ugrožene bezbednosti korisnika”.[11]

br. 9

uredi
 
Brazilski konzulat, nekadašnja kuća Dragoljuba Antonovića

Na uglu sa Ulicom Đure Daničića nalazi se zgrada Brazilskog konzulata za koju se dugo nije znalo da li je podignuta 1907. ili 1910. godine, po nacrtu arhitekte Dragutina Đorđevića ili Milana Antonovića. Utvrđeno je da je zgrada podignuta kao porodična kuća Dragoljuba Antonovića, brata Milana Antonovića, a Milan ju je projektovao u stilu secesije 1907. godine.[12]

br. 11

uredi

Prizemna kuća arhitekte Milana Antonovića na na broju 11 u stilu je secesije i neobaroka. Antonović je izradio planove za njenu izgradnju i podigao je 1900. godine.

br. 15

uredi

Na uglu sa Ulicom Jelene Ćetković Srpsko lekarsko društvo postavilo je još jednu spomen-ploču posvećenu Milenku Maternom (1875—1929), jednom od prvih srpskih pedijatara, učesniku u balkanskom i Prvom svetskom ratu. Kuća na kojoj je spomen ploča je prvobitno bila jednospratnica sa gipsanim štukaturama u stilu secesije a danas ima još dva sprata.[13] Projektovali su je Stojan Titelbah i Andra Stevanović. Izgrađena je 1910. godine.[14]

br. 30

uredi

Na kuću u kojoj je živeo Milan Kašanin 21. februara 2012. postavljena je spomen ploča nasuprot mestu na kojem je nekada bila kafana Vidin-kapija koju je Kašanin posećivao. Od aprila 2018. Kašanin ima i ulicu nadomak Hilandarske.[15]


Susedne ulice

uredi

Hilandarska ulica počinje od Trga Politike, nedaleko od kafane „Šumatovac”, zgradom Radio Beograda, i pruža se do Palmotićeve i Ulice Džordža Vašingtona. Unekoliko je paralelna sa Svetogorskom sa kojom deli zgradu Radio Beograda i sa kojom je vezuju Vlajkovićeva i Palmotićeva ulica. Paralelna je i sa Bulevarom despota Stefana sa kojim je povezana ulicama Cetinjskom i Đure Daničića. Sa Ulicom Džordža Vašingtona povezana je ulicama Jelene Ćetković i Palmotićevom. U neposrednoj blizini nalaze se Muzej Jovana Cvijića i Botanička bašta „Jevremovac”.

Vidi još

uredi

Galerija

uredi
  •  
    Konzulat Republike Jermenije
  •  
    Pogled na Hilandarsku ulicu sa Trga politike
  •  
    Ugao Hilandarske i Ulice Jelene Ćetković
  •  
    Hilandarska ulica, spoj starog i novog
  •  
    Hilandarska ulica, pogled iz Palmotićeve
  •  
    Spomen ploča Milanu Kašaninu, Hilandarska

Reference

uredi
  1. ^ Leko, Milan (2003). Beogradske ulice i trgovi: 1872—2003. str. 84—86. 
  2. ^ Kaćanski, Vladislav St. (2008). Stari izgled Beograda. str. 160. 
  3. ^ Antonijević, Marija. „Hilandarska ili Hilendarska”. Pristupljeno 28. 11. 2018. 
  4. ^ Obradović, Milica. „Kopitareva gradina – ušuškani dragulj Starog grada”. Pristupljeno 28. 11. 2018. 
  5. ^ Vujović, Branko (2003). Beograd : kulturna riznica. str. 417—419. 
  6. ^ Cvejić, B. „Radio Beograd u nekadašnjem hotelu”. Pristupljeno 28. 11. 2018. 
  7. ^ Nušić, Branislav Nušić (1984). Stari Beograd. str. 93. 
  8. ^ Anđić, Jovo (2015). Književni vodič kroz Beograd. str. 27. 
  9. ^ Jovanović-Stojimirović, Milan (2008). Siluete starog Beograda. str. 93—97. 
  10. ^ „SG: INFO”. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 28. 11. 2018. 
  11. ^ „KATANAC NA BIBLIOTEKAMA”. Pristupljeno 28. 11. 2018. 
  12. ^ Đurić-Zamolo, Divna (2009). Graditelji Beograda : 1815—1914. str. 30. 
  13. ^ Tamindžić, Radmila. „Materni za decu i matere”. Pristupljeno 28. 11. 2018. 
  14. ^ Divna Đurić-Zamolo, Divna (2009). Graditelji Beograda : 1815—1914. str. 326. 
  15. ^ „Spomen ploča za Milana Kašanina”. Pristupljeno 28. 11. 2018. 

Literatura

uredi
  • Divna Đurić-Zamolo, Divna (2009). Graditelji Beograda : 1815—1914. str. 326. 
  • Đurić-Zamolo, Divna (2009). Graditelji Beograda : 1815—1914. str. 30. 
  • Jovanović-Stojimirović, Milan (2008). Siluete starog Beograda. str. 93—97. 
  • Anđić, Jovo (2015). Književni vodič kroz Beograd. str. 27. 
  • Nušić, Branislav Nušić (1984). Stari Beograd. str. 93. 
  • Vujović, Branko (2003). Beograd : kulturna riznica. str. 417—419. 
  • Kaćanski, Vladislav St. (2008). Stari izgled Beograda. str. 160. 
  • Leko, Milan (2003). Beogradske ulice i trgovi: 1872—2003. str. 84—86. 
  • Anđić, Jovo (2015). Književni vodič kroz Beograd. Beograd: Laguna. (COBISS.SR-ID 220127244)
  • Vujović, Branko 2003. Beograd : kulturna riznica. Beograd : Idea : Vojnoizdavački zavod. COBISS.SR-ID 106714380
  • Đurić-Zamolo, Divna (2009). Graditelji Beograda : 1815—1914. Beograd : Muzej grada Beograda. COBISS.SR-ID 170592268
  • Jovanović-Stojimirović, Milan (2008). Siluete starog Beograda. Beograd : Prosveta. COBISS.SR-ID 147506444
  • Kaćanski, Vladislav St. (2008). Stari izgled Beograda. Beograd : SKZ. COBISS.SR-ID 147664908
  • Leko, Milan (2003). Beogradske ulice i trgovi : 1872—2003. Beograd : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. COBISS.SR-ID 109457932
  • Nušić, Branislav (1984). Stari Beograd. Beograd: Prosveta.(COBISS.SR 57704204)

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Улица_Хиландарска&oldid=27432027”