Отворите главни мени

Миленко Матерни (Крагујевац, 16. новембар 1875Београд, 26. мај 1929) један од првих српских педијатара, оснивач и први председник Секције за дечију медицину.

Миленко Матерни
Миленко Матерни.jpeg
Др Миленко Матерни
Датум рођења(1875-11-16)16. новембар 1875.
Место рођењаКрагујевац
Кнежевина Србија Кнежевина Србија
Датум смрти26. мај 1929.(1929-05-26) (53 год.)
Место смртиБеоград,
Краљевина Југославија Краљевина Југославија
Професијалекар
Учешће у ратовимаПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат

Живот и радУреди

Миленко Матерни рођен је 16. новембра 1875. године у Крагујевцу. Породично су се преселили из Крагујевца у Ниш, где је Миленко завршио гимназију 1894. године.[1] Исте године након завршене гимназије, одлази у Беч на студије медицине, где је дипломирао 1900. године.[2] По повратку са студија у Србију одслужио је војни рок у Нишу, у болничкој чети, 1900-1901. године. После тога унапређен је у чин резервног санитетског поручника. Почетком 1902. године постављен је за лекара (управника) Врањске Бање, где је провео извесно време.[3]

Специјализацију педијатрије др Миленко Матерни обавио је од 1902. до 1904. године у Берлину и Паризу. У периоду од октобра 1902. до марта 1903. године специјализацију је обављао на Дечјој клиници у Берлину код професора др Багинског, а од марта 1903. до марта 1904. године у Hôpital des enfants malades у Паризу код професора Комбеа и Морфана.[4]

 
Први конгрес српских лекара и природњака - насловна страна
 
Др Миленко Матерни реферат "Дијагноза и серотерапија код дифтерије"

Први конгрес лекара и природњака СрбијеУреди

У Београду 5, 6. и 7. септембра 1904. године одржан је Први конгрес лекара и природњака Србије, где је Матерни учествовао са рефератом "Дијагноза и серотерапија код дифтерије". У списку учесника конгреса он је означен као дечији лекар у Београду.[5] Исте године објавио је књигу Мајка и одојче. Књига је у јавности изазвала велико интересовање. Приказана је у Летопису Матице српске, Бранковом колу, Српском књижевном гласнику и у другим часописима и новинама.

По завршеној специјализацији и по повратку у Србију постављен је 22. фебруара 1905. за општинског лекара у Београду и на тој дужности остаје све до мобилизације, 1912. године.[6]

Балкански ратови и Први светски ратУреди

У Балканском рату је био у опсади Једрена. Његова пољска болница налазила се у Кадикеју, а Матерни је био резервни капетан 2. класе и командир II помоћне болнице Дунавске дивизије.[2]

У Првом светском рату, као командир пољске болнице, учествовао је у биткама око Ваљева. После тога био је командир санитетског воза до 1915. године. По повлачењу с војском преко Албаније, упућен је у Француску, у Марсељ и Тулон, где је био члан комисије за преглед официра који су упућивани на Солунски фронт.[7] Од 1916. до 1918. био је референт санитетског логора Микри код Солуна, начелник санитета Саобраћајног одељења Врховне команде у Солуну и шеф унутрашњег одељења болнице "Престолонаследник Александар“ у Солуну.[8] После ослобођења, 1919. године налазио се на дужности шефа II унутрашњег одељења Војне болнице у Београду. Др Миленко Матерни демобилисан је 1919. године у чину резервног санитетског потпуковника.

Дечије одељење Опште државне болницеУреди

По завршетку Првог светског рата и после смрти др Платона Папакостопулоса (први педијатар специјалиста у Србији), Миленко Матерни остао је једини педијатар специјалиста у Србији. Указом краља Петра I од 15. новембра 1919. године Миленко Матерни је постављен за шефа Инфективног и Дечијег одељења Опште државне болнице.[9] Поред тога што је радио на Одељењу за инфективне и дечије болести, 1921. године постављен је за лекара ЕнглескоСрпске болнице у Београду. Као један од најеминентнијих педијатара у Београду, Матерни је 1923. године именован за личног лекара престолонаследника Петра. Поред тога, имао је и приватну педијатријску ординацију и важио је за најискуснијег дечијег лекара у Београду, тако да је био поштован од многих београдских породица.

Највећа заслуга Матерног је оснивање Секције за дечију медицину Српског лекарског друштва 16. децембра 1925. године.[10] Дечије одељење Опште државне болнице било је смештено у монтажној бараци. Услови за рад су били веома тешки, са мало особља и оскудном опремом. Упркос томе, захваљујући својој енергији и истрајности, успешно је организовао рад на Одељењу. Године 1928, захваљујући упорном залагању др Матерног, Дечије одељење је пресељено из бараке у лепу зграду на Врачару (касније Дечије одељење Клинике за оториноларингологију). Ово одељење са 50 дечијих кревета и пратећим службама, било је уређено по угледу на иста одељења у великим европским градовима и било је једно од најлепших одељења Опште државне болнице у Београду.[11]

Последњих година живота здравље Матерног почело је да слаби, па је морао често да одсуствује са посла. Умро је у кругу своје породице 29. маја 1929. године у 54 години.

Миленко Матерни је био активан члан Српског лекарског друштва, оснивач и председник Секције за дечију медицину, аутор књиге Мајка и одојче, прве књиге о нези одојчета код нас, аутор бројних стручних радова и популарних текстова у часописима Српски архив и Здравље.[12]

За заслуге у ратовима и послератном периоду одликован је више пута: Краљевски орденом Светог Саве 4. реда, Краљевски орденом Светог Саве 3 реда, Албанском споменицом, Крстом милосрђа, златна медаље за ревносну службу, сребрна медаље за ревносну службу (2 пута).[13]

ОдликовањаУреди

БиблиографијаУреди

  1. Матерни М., Мајка и одојче : за младе матере : са 17 слика, Београд : Електрична штампарија С. Хоровица, 1904.
  2. Матерни М., Буквар за младу мајку / удесио по страним узорима Миленко Матерни, Нови : Штампарија "Караџић".
  3. Матерни М., Дијагноза и серотерапија код дифтерије од д-ра, дечијег лекара. (Прештампано из С. А. За целокупно лекарство, 1904). Београд, штампано у Државној штампарији Краљевине Србије, 1904, 8, 32 (Предавање држано на Првом конгресу српских лекара и природњака и штампано у Првој конгресној књизи, 238), Приказ у Бранковом колу, XI, 1905, 60, од д-ра Л. Поповића
  4. Матерни М., Моја реч на „факта", д-ра Светислава Стефановића, општ. Лекара о мојој књизи "Мајка и одојче“ од д-ра дечијег лекара, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол.14, год.1908, стр 135.
  5. Матерни М. д-р, Мајка и одојче, за младе матере : са 17 слика, Београд : Електрична штампарија С. Хоровица, 1904. Приказ и оцена те књиге у С. К. Г. XIII, 1904, 70 од д-ра Вој. Ж. Ђорђевића, д-ра Свет. Стефановића у С. А. XI, 1905, 147 и у Б. В. XX, 1905, 14 – од Ст. Јов.
  6. Матерни М., Одбијање детета, Здравље : лист за лекарске поуке о здрављу и болестима, вол.6, год. 1911, стр 140.
  7. Матерни М., С. А. X, 1904, 257, 301, 329, 436; XV, 1909, 252.
  8. Матерни М., Дифтерија у приватној пракси, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 23, год. 1921, бр. 2, стр 102.
  9. Матерни М., Ђукс-Филатовљева болест, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 27, год. 1925, бр. 3, стр 125.
  10. Матерни М., О успесима лечења шарлаха Дик-Дошевим серумом, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 28, год. 1926, бр. 8, стр 438.
  11. Матерни М., Пароксизмална хемоглобинурија, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 30, год. 1928, бр. 7, стр 539.
  12. Матерни М., Три случаја шарлаха код вакцинисаних, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 29, год. 1927, бр. 3, стр 238.
  13. Матерни М., Неколико примедаба на одговор К. Тодоровића, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 28, год. 1926, бр. 8, стр 411.
  14. Матерни М., (Петровић М.), Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 31, год. 1929, бр. 5, стр 453.

РеференцеУреди

  1. ^ В, Пешић Д.. (2006). Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије. Београд: Графички атеље Богдановић. стр. 72.  Непознати параметар |autho2= игнорисан (помоћ)
  2. 2,0 2,1 Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 485.
  3. ^ Државни календар Краљевине Србије : за годину 1903 : која је проста, У Београду : Издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије, 1903.
  4. ^ Пешић & Павловић 2006, стр. 75.
  5. ^ Први конгрес српских лекара и природњака под највишом заштитом Његовог Величанства Краља Петра I, у Београду 5, 6 и 7. септембра 1904, Београд : Штампано у Државној штампарији Краљевине Србије, 1905.
  6. ^ Пешић Д. В., Павловић Б. Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 73.
  7. ^ Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : „Никола Николић"). стр. 201.
  8. ^ Пешић Д. В., Павловић Б. Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 75.
  9. ^ Пешић Д. В., Павловић Б. Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 77.
  10. ^ Записник I редовног састанка Секције СЛД за дечију медицину одржаног 16.XII 1925. године. Српски архив за целокупно лекарство, вол. 28. година 1926. бр. 7. стр. 373-374.
  11. ^ Шевић А. Др Миленко Матерни, Политика, 27. мај (1929). стр. 7.
  12. ^ Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 202.
  13. ^ Пешић Д. В., Павловић Б. Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 75, 86.

ЛитератураУреди

  • В, Пешић Д.. (2006). Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије. Београд: Графички атеље Богдановић. стр. 72.  Непознати параметар |autho2= игнорисан (помоћ)
  1. Петровић М., Др Миленко Матерни, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society / главни и одговорни уредник Владимир Славковић, вол 31, год. 1929, свеска 5. стр. 453-454.
  2. Јеремић Р., Библиографија српске здравствене књижевности : 1757-1918, Београд : Српско лекарско друштво, 1947 (Београд : Југословенско штампарско предузеће), Библиотека Српског лекарског друштва ; 1.
  3. Библиографија Српског архива : 1918-1941., Београд : [б. и.], 1948 ([б. м. : б. и.]), Библиотека Српског лекарског друштва ; 2.
  4. Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар „Одбрана“, 2014 (Београд : Војна штампарија)
  5. Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010 (Београд : Војна штампарија)
  6. Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007 (Београд : "Филип Вишњић")

Спољашње везеУреди