Отворите главни мени

Платон Папакостопулос

Платон Папакостопулос (Београд, 4. септембар 1864Ђевђелија, 8. маја 1915), био је први педијатар специјалиста у Србији, оснивач и шеф Одељења за дечје болести у Општој државној болници, учесник Балканских ратова, Првог светског рата.

Платон Папакостопулос
Др Платон Папакостопулос.jpeg
Др Платон Папакостопулос
Датум рођења(1864-09-04)4. септембар 1864.
Место рођењаБеоград
Кнежевина Србија Кнежевина Србија
Датум смрти8. мај 1915.(1915-05-08) (50 год.)
Место смртиЂевђелија,
Краљевина Србија Краљевина Србија
СупругаЕмилија Гађански
Професијалекар
Учешће у ратовимаПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат

Живот и радУреди

Платон Папакостопулос рођен је у Београду 4. септембра 1864. године.[1] Његови родитељи, мајка Ефталија и отац Панајот били су Грци.[2] Имали су петоро деце. Платонов отац Панајот Папакостопулос био је угледни београдски лекар и један од оснивача Српског лекарског друштва .[3] Основну школу и гимназију Платон је завршио у Београду. У току његовог гимназијског школовања умро је његов старији брат (1878), а годину дана касније (1879) умро је и његов отац др Панајот. Након њихове смрти, Платон као најстарија мушка глава у кући, преузима бригу о мајци, сестрама и млађем брату. Након завршене гимназије Платон је одслужио војни рок у Нишу. Медицину студира у Грацу (Аустро-Угарска) и Бечу.[4] Дипломирао је на Бечком универзитету 1892. године. Оргинал дипломе налази се у Музеју Српског лекарског друштва.[5]

После завршеног Медицинског факултета и повратка у земљу постављен је 1893. године за среског лекара у Обреновцу.[6] Својим пожртвованим радом и добрим односом са болесницима, стекао је велико поверење и поштовање у народу. Поред редовног посла, др Папакостопулос обављао је и вакцинацију против заразних болести, по потреби је вршио обдукције, предузимао је мере за сузбијање епидемије дифтерије на Убу где је био упућен 1895. године.[7]

После пет година рада у Обреновцу, одлази у Беч на специјализацију педијатрије. Од октобра 1897. до октобра 1898. године ради и студира на Дечјој клиници, код професора Видерхафера и Ешериха.[8] Тамо је упознао многе познате бечке педијатре као што су били др Павел Мозер, др Поспишил, са којима је сарађивао у Бечу, а и касније када се вратио у Србији. Дописни члан Српског лекарског друштва постаје 1898. године.[9]

По повратку из Беча крајем 1898. године бива поставњен за среског лекара среза врачарског у Београду. Убрзо након тога 1899. године др Папакостопулос бива постављен за шефа новооснованог Одељења за дечје болести у Општој државној болници на Палилули. Године 1900. постављен је за шефа Дечјег одељења у Општој државној болници.[10] Неколико је пута током 1903. године одлазио у Беч ради набавке серума против шарлаха. Др Папакостопулос је са пар чланова Српског лекарског друштва почетком 1904. године основао „Фонд за помоћ својих сиромашних чланова лекара, њихових породица и сирочади”.[2]

 
Први конгрес српских лекара и природњака - насловна страна
 
Др Платон Папакостопулос реферат "О терапији шарлаха Мозеровим серумом"

Први конгрес српских лекара и природњакаУреди

У Београду 5, 6. и 7. септембра 1904. године одржан је Први конгрес српских лекара и природњака, где је др Платон Папакостопулос имао реферат „О терапији шарлаха Мозеровим серумом”.[11]

Дечја болницаУреди

Пошто је видео како и колико деца пропадају трудио се свим силама да се подигне дечја болница. У почетку рада није имао великог успеха због државних материјалних неприлика. Својим трудом и залагањем успео је да издејствује да се сазида један павиљон при болници на Врачару 1907. године, где је отворено Одељење за дечје и заразне болести Опште државне болнице.[6] Постављен је за шефа одељење, где је радио све до рата. Његово одељење било је одлично уређено. Уживао је у свом послу и имао је пуно успеха. Био је један од најбољих дечјих лекара. Поред рада у Општој државној болници, др Папакостопулос обављао је и приватну лекарску праксу у својој ординацији која се налазила у његовој кући. За њега није постојало радно време, примао је децу у свако доба дана и ноћи. Често су га будили ноћу и никада му није било тешко да се одазове позиву и да оде да посети болесно дете.[12] У периоду од 1905. до 1912. године повремено је одуствовао са посла ради одласка у иностранство Париз, Дрезден, Беч, ради стручног усавршавања и учешћа на конгресима педијатара. За свој пожртвован и успешан рад др Папакостопулос је 1910. године одликован Орденом Светог Саве IV степена.[10]

Балкански ратови и Први светски ратУреди

Платон Папакостопулос био је учесник Првог и Другог балканског рата у чину резервног санитетског мајора.[13] Током марта 1913. године налазио се у Солуну где му је задатак био да прихвати рањенике и болеснике Моравске дивизије, које је требало из Албаније, преко Грчке да транспортује у Србију.[14] Средином јуна 1913. године одлази у Скопље где је постављен за лекара војне болнице. Након завршетка Балканских ратова враћа се у Београд на редовну дужност лекара у Општој државној болници. Јула месеца 1914. године, на почетку Првог светског рата, др Папакостопулос био је мобилисан, као и већина лекара Опште државне болнице. По потреби службе постављен је за командира I пољске болнице Дринске дивизије.[15] Када су наишле велике епидемије пегавца, постављен је за управника Војне болнице у Ђевђелији, где се пегавац ширио великом брзином. Радећи свој посао савесно, иако свестан свих опасности, др Папакстопулос се предао послу. Био је изузетно храбар, и знао је да нема много шансе да преживи јер је пегавац био веома распрострањен. Радио је сам, у тешким условима, остајући са болесницима све док је могао да стоји на ногама.[15] После неког времена др Папакостопулос је добио пегавац, а њега су лечили болничари. Умро је 8. маја 1915. године.[16]

Др Платон Папакостопулос је био активан члан Српског лекарског друштва.

ПородицаУреди

Др Платон Папакостопулос оженио се 1899. године Емилијом Гађански, ћерком др Љубомира Гађанског, адвоката из Панчева, а унуком по мајци др Јована Стејића, једног од првих лекара у Кнежевини Србији.[17] Емилја и Платон имали су троје деце: Милоша (1899), Љубицу (1903) и Јелисавету (1910). Породица Папакостопулос имала је трагедију 1907. године када је син Милош умро од шарлаха у осмој години живота. Др Папакостопулос је тражио да му се хитно пошаље серум против шарлаха из Париза, али док је лек стигао син Милош је подлегао болести.[18] Породицу је то јако погодило. Др Платон Папакостопулос био је врло нежан, пажљив и привржен супруг и отац.

БиблиографијаУреди

  • Др Папакостопулос П., Један случај лисе. Читано у седници Српског Лекарског Друштва 9. децембра 1900 године, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, годиште VII . (1901). стр. 61.
  • Др Папакостопулос П., Лумбална пункција код менингита, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, годиште IV . (1898). стр. 393,468.
  • Др Папакостопулос П., Случај са сумњивим знацима Meningitis cerebrospinalis-a, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, годиште XV . (1909). стр. 185.
  1. Др Папакостопулос П., Терапија шарлаха Мозеровим серумом, Београд, штампано у Државној штампарији Краљевине Србије, 1905, 8º, 11. Прештампано из I књ. I кон., 266.
  • Др Папакостопулос П., О апендицитису код деце, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, годиште XVII . (1911). стр. 174.
  • Др Папакостопулос П., Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, год. IV . (1898). стр. 356.; год. XII (1906). стр. 83.; год. XIII (1907). стр. 79., 290, 378, 379; год. XIV (1908). стр. 83., 331; год. XV (1909). стр. 224.
  • Др Папакостопулос П., Шта је хемеопатија, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, год. III . (1897). стр. 318.
  • Др Папакостопулос П., Из Лекарског Друштва у Бечу, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, год. IV . (1898). стр. 312.
  • Др Папакостопулос П., Пастерова Болница, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, год. VII . (1901). стр. 539.
  • Др Папакостопулос П., Реферат о „флори у околини Страгара”, од Ј. Мишковића, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, год. III . (1897). стр. 15.
  • Др Папакостопулос П., О прераној женидби наших младића, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, год. II . (1896). стр. 131.
  • Др Папакостопулос П., Из судске медицине, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, год. II . (1896). стр. 262.
  • Др Папакостопулос П., Oclusio intestini acuta, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, год. II . (1896). стр. 606.
  • Др Папакостопулос П., Purpura rheumatica gangraenosa, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, год. III . (1897). стр. 233.
  • Др Папакостопулос П., Интубација ларинкса код крупа, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, год. IV . (1898). стр. 193. и наставак pp. 248.
  • Др Папакостопулос П., Предрасуде о серуму против дифтерије, Народно здравље, год. XV . (1910). стр. 12.

РеференцеУреди

  1. ^ Пешић В., Павловић Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 50.
  2. 2,0 2,1 Суботић М. В., Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912-1918 редовних, дописних и почасних чланова, оснивача, добротвора и задужбинара 1872-1922, Београд : Српско лекарско друштво, 1922 (Београд : Време). стр. 83.
  3. ^ Пешић В., Павловић Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 51.
  4. ^ Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 129.
  5. ^ Пешић В., Павловић Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 54.
  6. 6,0 6,1 Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 185.
  7. ^ Пешић В., Павловић Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 55.
  8. ^ Пешић В., Павловић Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 56.
  9. ^ Државни календар Краљевине Србије за 1898. годину. стр. 67.
  10. 10,0 10,1 Пешић В., Павловић Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 57.
  11. ^ Први конгрес српских лекара и природњака под највишом заштитом Његовог Величанства Краља Петра I : у Београду 5, 6 и 7. септембра 1904 год. Књ. 1, Лекарско-апотекарска секција, (за штампу приредили Војислав М. Суботић и Војислав Кујунџић), Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1905 (Београд : Државна штампарија Краљевине Србије). стр. 266.
  12. ^ Пешић В., Павловић Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 59.
  13. ^ Суботић М. В., Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912-1918 редовних, дописних и почасних чланова, оснивача, добротвора и задужбинара 1872-1922, Београд : Српско лекарско друштво, 1922 (Београд : Време). стр. 83.
  14. ^ Пешић В., Павловић Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 63.
  15. 15,0 15,1 Пешић В., Павловић Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 65.
  16. ^ Службени војни лист, број 20 од 25.6.1915., стр 471-472.
  17. ^ Пешић В., Павловић Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 61.
  18. ^ Пешић В., Павловић Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 62.

ЛитератураУреди

  1. Станојевић Владимир, Историја српског војног санитета = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / написао Влад. Станојевић. Наше ратно санитетско искуство = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / прикупио, средио за штампу и издао Влад. Станојевић, [Поново штампано и допуњено изд.] / приредили Мирослав Јовановић, Мирослав Перишић, Београд : Војноиздавачки и новински центар, 1992 (Београд : Војна штампарија).
  2. Јеремић Р., Библиографија српске здравствене књижевности : 1757-1918, Београд : Српско лекарско друштво, 1947 (Београд : Југословенско штампарско предузеће), Библиотека Српског лекарског друштва ; 1.
  3. Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)
  4. Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија)
  5. Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 1, 1748-1899 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981.
  6. Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 2, 1900-1918 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981.

Спољашње везеУреди