Википедија

Platon Papakostopulos

Platon Papakostopulos (Beograd, 4. septembar 1864 – Đevđelija, 8. maja 1915) bio je prvi pedijatar specijalista u Srbiji, osnivač i šef Odeljenja za dečje bolesti u Opštoj državnoj bolnici, učesnik Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata.

platon papakostopulos
Dr Platon Papakostopulos
Lični podaci
Datum rođenja(1864-09-04)4. septembar 1864.
Mesto rođenjaBeograd, Knjažestvo Srbija Kneževina Srbija
Datum smrti8. maj 1915.(1915-05-08) (50 god.)
Mesto smrtiĐevđelija,, Kraljevina Srbija Kraljevina Srbija
Profesijalekar
Porodica
SupružnikEmilija Gađanski
Delovanje
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat
Drugi balkanski rat
Prvi svetski rat

Život i rad uredi

Platon Papakostopulos rođen je u Beogradu 4. septembra 1864. godine.[1] Njegovi roditelji, majka Eftalija i otac Panajot bili su Grci.[2] Imali su petoro dece. Platonov otac Panajot Papakostopulos bio je ugledni beogradski lekar i jedan od osnivača Srpskog lekarskog društva .[3] Osnovnu školu i gimnaziju Platon je završio u Beogradu. U toku njegovog gimnazijskog školovanja umro je njegov stariji brat (1878), a godinu dana kasnije (1879) umro je i njegov otac dr Panajot. Nakon njihove smrti, Platon kao najstarija muška glava u kući, preuzima brigu o majci, sestrama i mlađem bratu. Nakon završene gimnazije Platon je odslužio vojni rok u Nišu. Medicinu studira u Gracu (Austro-Ugarska) i Beču.[4] Diplomirao je na Bečkom univerzitetu 1892. godine. Original diplome nalazi se u Muzeju Srpskog lekarskog društva.[5]

Posle završenog Medicinskog fakulteta i povratka u zemlju postavljen je 1893. godine za sreskog lekara u Obrenovcu.[6] Svojim požrtvovanim radom i dobrim odnosom sa bolesnicima, stekao je veliko poverenje i poštovanje u narodu. Pored redovnog posla, dr Papakostopulos obavljao je i vakcinaciju protiv zaraznih bolesti, po potrebi je vršio obdukcije, preduzimao je mere za suzbijanje epidemije difterije na Ubu gde je bio upućen 1895. godine.[7]

Posle pet godina rada u Obrenovcu, odlazi u Beč na specijalizaciju pedijatrije. Od oktobra 1897. do oktobra 1898. godine radi i studira na Dečjoj klinici, kod profesora Viderhafera i Ešeriha.[8] Tamo je upoznao mnoge poznate bečke pedijatre kao što su bili dr Pavel Mozer, dr Pospišil, sa kojima je sarađivao u Beču, a i kasnije kada se vratio u Srbiji. Dopisni član Srpskog lekarskog društva postaje 1898. godine.[9]

Po povratku iz Beča krajem 1898. godine biva postavnjen za sreskog lekara sreza vračarskog u Beogradu. Ubrzo nakon toga 1899. godine dr Papakostopulos biva postavljen za šefa novoosnovanog Odeljenja za dečje bolesti u Opštoj državnoj bolnici na Paliluli. Godine 1900. postavljen je za šefa Dečjeg odeljenja u Opštoj državnoj bolnici.[10] Nekoliko je puta tokom 1903. godine odlazio u Beč radi nabavke seruma protiv šarlaha. Dr Papakostopulos je sa par članova Srpskog lekarskog društva početkom 1904. godine osnovao „Fond za pomoć svojih siromašnih članova lekara, njihovih porodica i siročadi”.[2]

 
Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka - naslovna strana
 
Dr Platon Papakostopulos referat "O terapiji šarlaha Mozerovim serumom"

Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka uredi

U Beogradu 5, 6. i 7. septembra 1904. godine održan je Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka, gde je dr Platon Papakostopulos imao referat „O terapiji šarlaha Mozerovim serumom”.[11]

Dečja bolnica uredi

Pošto je video kako i koliko deca propadaju trudio se svim silama da se podigne dečja bolnica. U početku rada nije imao velikog uspeha zbog državnih materijalnih neprilika. Svojim trudom i zalaganjem uspeo je da izdejstvuje da se sazida jedan paviljon pri bolnici na Vračaru 1907. godine, gde je otvoreno Odeljenje za dečje i zarazne bolesti Opšte državne bolnice.[6] Postavljen je za šefa odeljenje, gde je radio sve do rata. Njegovo odeljenje bilo je odlično uređeno. Uživao je u svom poslu i imao je puno uspeha. Bio je jedan od najboljih dečjih lekara. Pored rada u Opštoj državnoj bolnici, dr Papakostopulos obavljao je i privatnu lekarsku praksu u svojoj ordinaciji koja se nalazila u njegovoj kući. Za njega nije postojalo radno vreme, primao je decu u svako doba dana i noći. Često su ga budili noću i nikada mu nije bilo teško da se odazove pozivu i da ode da poseti bolesno dete.[12] U periodu od 1905. do 1912. godine povremeno je odustvovao sa posla radi odlaska u inostranstvo Pariz, Drezden, Beč, radi stručnog usavršavanja i učešća na kongresima pedijatara. Za svoj požrtvovan i uspešan rad dr Papakostopulos je 1910. godine odlikovan Ordenom Svetog Save IV stepena.[10]

Balkanski ratovi i Prvi svetski rat uredi

Platon Papakostopulos bio je učesnik Prvog i Drugog balkanskog rata u činu rezervnog sanitetskog majora.[2] Tokom marta 1913. godine nalazio se u Solunu gde mu je zadatak bio da prihvati ranjenike i bolesnike Moravske divizije, koje je trebalo iz Albanije, preko Grčke da transportuje u Srbiju.[13] Sredinom juna 1913. godine odlazi u Skoplje gde je postavljen za lekara vojne bolnice. Nakon završetka Balkanskih ratova vraća se u Beograd na redovnu dužnost lekara u Opštoj državnoj bolnici. Jula meseca 1914. godine, na početku Prvog svetskog rata, dr Papakostopulos bio je mobilisan, kao i većina lekara Opšte državne bolnice. Po potrebi službe postavljen je za komandira I poljske bolnice Drinske divizije.[14] Kada su naišle velike epidemije pegavca, postavljen je za upravnika Vojne bolnice u Đevđeliji, gde se pegavac širio velikom brzinom. Radeći svoj posao savesno, iako svestan svih opasnosti, dr Papakstopulos se predao poslu. Bio je izuzetno hrabar, i znao je da nema mnogo šanse da preživi jer je pegavac bio veoma rasprostranjen. Radio je sam, u teškim uslovima, ostajući sa bolesnicima sve dok je mogao da stoji na nogama.[14] Posle nekog vremena dr Papakostopulos je dobio pegavac, a njega su lečili bolničari. Umro je 8. maja 1915. godine.[15]

 
Spomen-tabla na kući dr Platona Papakostopulosa na Topličinom vencu (kod Parka vojvode Vuka) u Beogradu

Dr Platon Papakostopulos je bio aktivan član Srpskog lekarskog društva.

Porodica uredi

Dr Platon Papakostopulos oženio se 1899. godine Emilijom Gađanski, ćerkom dr Ljubomira Gađanskog, advokata iz Pančeva, a unukom po majci dr Jovana Stejića, jednog od prvih lekara u Kneževini Srbiji.[16] Emilja i Platon imali su troje dece: Miloša (1899), Ljubicu (1903) i Jelisavetu (1909-2001). Porodica Papakostopulos imala je tragediju 1907. godine kada je sin Miloš umro od šarlaha u osmoj godini života. Dr Papakostopulos je tražio da mu se hitno pošalje serum protiv šarlaha iz Pariza, ali dok je lek stigao sin Miloš je podlegao bolesti.[17] Porodicu je to jako pogodilo. Dr Platon Papakostopulos bio je vrlo nežan, pažljiv i privržen suprug i otac. Potomci Jelisavete Papakostopulos još uvek žive u porodičnoj kući u ulici Topličin venac 9.

Bibliografija uredi

  • Dr Papakostopulos P., Jedan slučaj lise. Čitano u sednici Srpskog Lekarskog Društva 9. decembra 1900 godine, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, godište VII . (1901). str. 61.
  • Dr Papakostopulos P., Lumbalna punkcija kod meningita, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, godište IV . (1898). str. 393,468.
  • Dr Papakostopulos P., Slučaj sa sumnjivim znacima Meningitis cerebrospinalis-a, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, godište XV . (1909). str. 185.
  1. Dr Papakostopulos P., Terapija šarlaha Mozerovim serumom, Beograd, štampano u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije, 1905, 8º, 11. Preštampano iz I knj. I kon., 266.
  • Dr Papakostopulos P., O apendicitisu kod dece, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, godište XVII . (1911). str. 174.
  • Dr Papakostopulos P., Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, god. IV . (1898). str. 356.; god. XII (1906). str. 83.; god. XIII (1907). str. 79., 290, 378, 379; god. XIV (1908). str. 83., 331; god. XV (1909). str. 224.
  • Dr Papakostopulos P., Šta je hemeopatija, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, god. III . (1897). str. 318.
  • Dr Papakostopulos P., Iz Lekarskog Društva u Beču, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, god. IV . (1898). str. 312.
  • Dr Papakostopulos P., Pasterova Bolnica, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, god. VII . (1901). str. 539.
  • Dr Papakostopulos P., Referat o „flori u okolini Stragara”, od J. Miškovića, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, god. III . (1897). str. 15.
  • Dr Papakostopulos P., O preranoj ženidbi naših mladića, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, god. II . (1896). str. 131.
  • Dr Papakostopulos P., Iz sudske medicine, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, god. II . (1896). str. 262.
  • Dr Papakostopulos P., Oclusio intestini acuta, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, god. II . (1896). str. 606.
  • Dr Papakostopulos P., Purpura rheumatica gangraenosa, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, god. III . (1897). str. 233.
  • Dr Papakostopulos P., Intubacija larinksa kod krupa, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva, god. IV . (1898). str. 193. i nastavak pp. 248.
  • Dr Papakostopulos P., Predrasude o serumu protiv difterije, Narodno zdravlje, god. XV . (1910). str. 12.

Reference uredi

  1. ^ Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 50.
  2. ^ a b v Subotić M. V., Pomenik poginulih i pomrlih lekara i medicinara u ratovima 1912-1918 redovnih, dopisnih i počasnih članova, osnivača, dobrotvora i zadužbinara 1872-1922, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1922 (Beograd : Vreme). str. 83.
  3. ^ Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 51.
  4. ^ Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 129.
  5. ^ Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 54.
  6. ^ a b Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 185.
  7. ^ Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 55.
  8. ^ Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 56.
  9. ^ Državni kalendar Kraljevine Srbije za 1898. godinu. str. 67.
  10. ^ a b Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 57.
  11. ^ Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka pod najvišom zaštitom Njegovog Veličanstva Kralja Petra I : u Beogradu 5, 6 i 7. septembra 1904 god. Knj. 1, Lekarsko-apotekarska sekcija, (za štampu priredili Vojislav M. Subotić i Vojislav Kujundžić), Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije, 1905 (Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije). str. 266.
  12. ^ Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 59.
  13. ^ Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 63.
  14. ^ a b Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 65.
  15. ^ Službeni vojni list, broj 20 od 25.6.1915, str 471-472.
  16. ^ Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 61.
  17. ^ Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 62.

Literatura uredi

  1. Stanojević Vladimir, Istorija srpskog vojnog saniteta = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / napisao Vlad. Stanojević. Naše ratno sanitetsko iskustvo = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / prikupio, sredio za štampu i izdao Vlad. Stanojević, [Ponovo štampano i dopunjeno izd.] / priredili Miroslav Jovanović, Miroslav Perišić, Beograd : Vojnoizdavački i novinski centar, 1992 (Beograd : Vojna štamparija).
  2. Jeremić R., Bibliografija srpske zdravstvene književnosti : 1757-1918, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1947 (Beograd : Jugoslovensko štamparsko preduzeće), Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 1.
  3. Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar "Odbrana", 2014. (Beograd : Vojna štamparija)
  4. Nedok A., Popović B., Srpski vojni sanitet 1914—1915. godine, Beograd : Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za vojno zdravstvo : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2010. (Beograd : Vojna štamparija)
  5. Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 1, 1748-1899 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981.
  6. Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 2, 1900-1918 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Платон_Папакостопулос&oldid=27405049”