Википедија

FK Radnički 1923

српски фудбалски клуб из Крагујевца
Ukoliko ste tražili drugi fudbalski klub, pogledajte članak FK Radnički (višeznačna odrednica).

Fudbalski klub Radnički 1923 je srpski fudbalski klub iz Kragujevca. Trenutno se takmiči u Superligi Srbije.

FK Radnički 1923
Puno imeFudbalski klub Radnički 1923 Kragujevac
Nadimakcrveni đavoli
Osnovan1923. god.; pre 101 godine (1923)
StadionČika Dača, Kragujevac
Kapacitet15.100[1]
PredsednikSrbija Igor Konatar
TrenerBosna i Hercegovina Feđa Dudić
LigaSuperliga Srbije
2022/23.Superliga Srbije, 8.
Domaća oprema
Gostujuća oprema

Klub je osnovan 1923. godine pod imenom Mladi Radnik. Šest godina kasnije dobija naziv Radnički. U sezoni 2009/10. nakon fuzije sa Šumadijom menja ime u Šumadija Radnički. Posle jedne sezone dobija sadašnji naziv — Radnički 1923.

Najveći uspesi Radničkog su nastupi i takmičenje u Prvoj ligi. Prvi i jedini put u periodu između dva svetska rata u Prvoj ligi Kraljevine Jugoslavije igrali su 1936. godine. Nakon Drugog svetskog rata prvi put su zaigrali u Prvoj ligi 1969. godine nakon baraža sa Crvenkom i Sutjeskom. Najbolji rezultat je 6. mesto u Superligi Srbije u sezoni 2011/12.

Svoje utakmice od 1957. godine igraju na stadionu Čika Dača kapaciteta 15.000 mesta.

Istorija uredi

Nastanak uredi

Mesni odbor nezavisnih radničkih sindikata u Kragujevcu doneo je 1923. godine odluku o formiranju radničkog sportskog kluba. Inicijativa je potekla od mesne organizacije Saveza radničke omladine nezavisnih sindikata. Osnivanje kluba pomogao je beogradski Radnički. Članovi uprave beogradskog Radničkog su delegate kragujevačkog kluba upoznali sa pravilima i svim potrebnim uslovima i procedurama za zvanično osnivanje kluba. Delegaciju je predvodio Svetozar Stojanović, obućarski radnik.[2]

Osnivačka skupština kluba održana je 1923. godine u kafani Park, ondašnjem sedištu Radničke kooperative. Klubu je dato ime Mladi radnik. Na skupštini su usvojena Pravila i izabrana Uprava kluba. Prvu upravu kluba činili su: Aleksandar Ratković, viši građevinski tehničar (predsednik), Jovan Ilić, obućarski radnik (potpredsednik), Milan Radovanović, bravarski radnik (sekretar), Milan Protić, građevinski radnik, Rade Petrović, grafički radnik, Dušan Zabadlija, fotografski radnik, Dragoljub Simić i Milorad Vlajić, obućarski radnici (članovi uprave), Dimitrije Nikolić, krojački radnik, Miloš Ilić i Dimitrije Đorđević, obućarski radnici (članovi nadzornog odbora). Trgovac i kafedžija Blagoje Radojević dao je 300 dinara za izradu plana placa i kuće za osnivanje Sportskog kluba Mladi radnik.[2]

Godine 1925, Mladi Radnik je primljen u članstvo Beogradskog loptačkog saveza. Mladi Radnik je svoje prve javne utakmice igrao sa kragujevačkim klubovima Šumadijom i Slavijom. Sa mnogo iskusnijom Šumadijom doživljavao je visoke poraze, dok mu je Slavija bila ravnopravan rival i baš u susretu sa njom slavio je svoju prvu pobedu. Prve utakmice u Kragujevcu sa klubovima iz druih gradova bilo je sa beogradskim klubovima Radničkim i Grafičarom.

Kao klub koji je stvorila radnička klasa, Radnički je uživao ogromnu popularnost u velikom broju gradova. Poseban odnos imali su sa Mladim radnikom iz Požarevca. Kragujevački klub često je često finansijski pomagao Požarevljane. Požarevljani su to jako cenili pa su na jednom gostovanju u njihovom gradu, Kragujevčane srdačno dočekali i zasuli ih cvećem na železničkoj stanici. Srdačan doček imali su i u Užicu, Leskovcu, Čačku, Nišu i Sarajevu.[3]

Promena imena uredi

 
Kragujevački Radnički sport klub

Za vreme Šestojanuarske diktature 1929. godine, sve kragujevačke radničke organizacije pretrpele su ozbiljan udar. Na osnovu Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi od 6. januara 1929. godine, rukovodstvo kluba je bilo dužno da policijskom činovniku bez izgovora preda svu arhivu, gotov novac i papire od vrednosti, pečat organizacije, pravilnike, statute i proglase. Domar zgrade Dragi Nedeljković i prvotimac Mladog radnika Milan Adamović činili su poslednje pokušaje u nameri da sačuvaju klupsku arhivu. Oni su izdvojili i sakrili zapisnike, spiskove i ostalu važnu dokumentaciju, ispremeštali su preostale papire i prevrnuli stolice i klupe, kako bi se stekao utisak da je policija već bila na licu mesta i da je izvršila premetačinu. Oni su to učinili vrlo uverljivo, tako da je policijski pisar, koji je nedugo zatim upao u klupske prostrije u društvu dvojice žandara, zaista poverovali da su žandari već bili u prostorije kluba.[4]

Nakon uvođenja Šestojanuarske diktature, Mladi radnik se suočio sa do tada neviđenim pritiscima. Klub je bio pod konstantnom prismotrom policije i čekao se samo jedan pogrešan korak, pa da bude i zvanično zabranjen. Rukovodstvo kluba je nakon detaljne analize svih okolnosti, donelo odluku o promeni imena kluba. Bio je to u isto vreme vešt potez, kojim se izbegla gotovo izvesna zabrana delovanja kluba. Klub je od jeseni 1929. godine dobio novi naziv Kragujevački sport klub Radnički. Posle više beznadežnih pokušaja da se spreči zabrana rada kluba, jemstvom desetorice potpisnika, koji su garantovali krivično i svojim imovinom da se klub isključivo bavio sportom, policijske vlasti su dozvolile klubu da nastavi sa svojim aktivnostima.[5]

Za predsednika kluba izabran je krojački radnik Dragomir Nedeljković, za sekretara imenovan je metalostrugar Milan Adamović, dok je funkcija blagajnika i ekonoma dodeljena frizeru Milanu Stefanoviću. U Upravni odbor su kooptirani još i advokatski pripravnik Miodrag Vlajić – Šuka i obućarski radnik Dragoljub Alempijević, dok su Života Urošević, takođe obućarski radnik, i metalostrugar Ljubiša Lazić imenovani za članove Nadzornog odbora. Prvi put je uvedena i funkcija vođe fudbalske sekcije, koja je poverena Miodragu Vlajiću – Šuki.[5]

Pravilima kluba znatno je proširena njegova dotadašnja delatnost. Pored fudbala klub je počeo da se bavi i kulturno-prosvetnom aktivnošću. Rad kluba stalno je bio pod prismotrom državnih organa koja je pratila svaku njegovu aktivnost. Mesto za za okupljanje fudbalera i rukovodstva „Radničkog“ postala je kafana „Moskva“.[4]

Izgradnja prvog stadiona i plasman u Prvu ligu Kraljevine Jugoslavije uredi

U blizini današnje železničke stanice je 1935. godine uz veliku pomoć simpatizera i dobrovoljnog rada sagrađen prvi stadion. Posebno se u izgradnji stadiona istakao Kazimir Veljković. Stadion je posedovao jednu pokrivenu tribinu za oko 1.000 gledalaca, sa svlačionicama, što ga je tih godina činilo najlepšim fudbalskim igralištem u unutrašnjosti države. Prvu utakmicu na novom igralištu Radnički je odigrao 18. avgusta 1935. godine protiv lokalnog rivala ekipe Slavije. Utakmica je završena pobedom Radničkog 1 : 0, a prvi pogodak je postigao Jeremija Nikolić.

Radnički je prvi i jedini put zaigrao u Prvoj ligi Kraljevine Jugoslavije 1936. godine. U toj sezoni igrao se kup sistem takmičenja, a liga je brojala 14 klubova. Radnički se u osmini finala sastao sa braniocem titule, čuvenim BSK-om i poražen je u oba meče, ukupnim rezultatom 1 : 6 (1 : 2, 1 : 4).[6]

Za vreme Drugog svetskog rata, veliki broj igrača i funkcionera Radničkog je stradao u masovnom streljanju u Kragujevcu 20. i 21. oktobra 1941. godine i koncentracionim logorima.

Plasman u Prvu saveznu ligu Jugoslavije uredi

Izostanak dugoročne strategije razvoja kluba i hronična besparica uticali su na to da Radnički tokom pedesetih i u prvoj polovini šezdesetih godina igra treću i regionalne lige. Prvi gradski stadion je izgrađen i svečano otvoren 6. juna 1957. godine, defileom sportista SD Radnički, fudbalera Partizana i atletičara Crvene zvezde. Susret fudbalera Partizana i Radničkog završen je rezultatom 2 : 2.[7][8]

Krajem šezdesetih godina se pojavljuje jedna izuzetno talentovana generacija fudbalera iz sopstvenog omladinskog pogona Radničkog. Tada kreće uspon kluba. Godina 1969. ostaće upamćena u analima kragujevačkog fudbala kao godina kada je Radnički po prvi put u svojoj istoriji ušao u Prvu saveznu ligu Jugoslavije. U drugoj ligi Istok, Radnički je zauzeo prvo mesto sa 40 osvojenih bodova i plasirao se u baraž. Dva boda više je imao od Trepče, a četiri od Slobode i Prištine.

U polufinalu baraža Radnički je bio bolji od Sutjeske. U Nikšiću je bilo 2 : 2, a u Kragujevcu je Radnički slavio sa 2 : 1. U finalu Radnički je kao domaćin pred 30.000 ljudi pobedio Crvenku sa 3 : 0, a da bi kao gost bio poražen sa 0 : 1. Tako se ukupnim rezultatom 3 : 1 prvi put plasirao u Prvu saveznu ligu Jugoslavije.[9][10]

Navijače je ispred zgrade suda u Kragujevcu dočekalo 15.000 ljudi, a veselje je potrajalo do ranih jutarnjih sati.[11][10]

Dolazak Pelea u Kragujevac uredi

U prvoj utakmici u Prvoj ligi Radnički je u Kragujevcu dočekao splitski Hajduk. Gosti su pobedili sa 1 : 3, a utakmicu je pred prepunim tribinama obeležio jedan incident kada je pomoćni sudija pred kraj meča pogođen flašom u glavu. Prvu pobedu i jednu od svojih najvećih pobeda Radnički je izvojevao u 3. kolu, 7. septembra 1969. godine na stadionu JNA kada je pobeđen Partizan sa ubedljivih 4 : 1. Na toj utakmici bili su prisutni fudbaleri brazilskog Santosa koji su trebali da igraju sa Partizanom. Nakon sjajne utakmice, izrazili su želju da igraju sa Radničkim.[9]

Utakmica sa Santosom je odigrana 15. septembra 1969. godine u Kragujevcu. Prema pisanju tadašnjih medija na stadionu je bilo 6.000 gledalaca, dok je procena igrača Radničkog, Slobodana Paunovskog da se na tribinama našlo oko 12.000 navijača. Razlog za slabiju posetu bilo je to što je padala kiša, a i jedna utakmica je prvi put prenošena iz Šumadije na televiziji. Goleadu je sredinom prvog poluvremena otvorio napadač Edu, koji je tada važio za Peleovog naslednika. Ubrzo je Radnički izjednačio pogotkom Vladete Nikolića. Na poluvreme je brazilskim tim otišao sa golom prednosti, a ponovo je strelac bio Edu. Do het-trika brazilski ofanzivac došao je početkom drugog poluvremena. Na 2 : 3 je smanjio Sava Paunović. Do izjednačenja, a potom i vođstva u poslednjim minutima utakmice, Kragujevčane je doveo Slobodan Paunovski koji je ušao u drugom poluvremenu. Već u narednom napadu Pele je uzeo loptu sa centra, postigao gol i postavio konačan rezultat 4 : 4.[12][11]

Utakmica je iskorišćena i u marketinsške svrhe. Brazilci su u Kragujevac iz Beograda stigli automobilima marke Zastava 1300, popularnim tristaćima i odseli su u hotelu „Kragujevac”. Igrači Radničkog nisu imali prilike da se druže sa igračima Santosa pre i posle utakmice, specijalni protokol predviđao je obilazak Kragujevca i fabrike Zastava. Posetili su i Spomen-park Kragujevački oktobar u znak sećanja na streljanje nedužnih civila.[12][11]

Evropske utakmice uredi

Prvu sezonu u Prvoj ligi Radnički završava na 15. mestu i uspeva da sačuva prvoligaški status. Radnički je osvojio 27 boda, bod više od sedamnaestoplasiranog Vardara koji je ispao u niži rang. Po posećenosti stadiona, Radnički je bio na drugom mestu sa prosekom od 10.850 gledalaca po meču. Naredne sezone iako je Radnički bio vodeći tim Prve lige posle sedam odigranih kola ipak se borio za opstanak i zauzeo 16. mesto.[13]

Ulaskom u Prvu ligu Radnički po prvi put izlazi na međunarodnu scenu i predstavlja Jugoslaviju u Srednjoevropskom kupu. Prvu utakmicu odigrao je 19. novembra 1969. godine i dobio Lokomotivu iz Košica rezultatom 2 : 0 dok je u revanšu pretrpeo minimalan poraz od 1 : 0, i tako se plasirao u drugi krug. U drugom krugu 25. marta 1970. godine ugošćen je slavni budimpeštanski Honved, i savladan sa 2 : 1. Strelci za Radnički bili su Dragoljub Živković iz penala i Radovan Kostić.[14] Revanš je igran 1. aprila, i Radnički je eliminisan iz daljeg takmičenja pošto je poražen sa 4:0.[15]

Sledeće sezone Radnički je ponovo igrao u Srednjoevropskom kupu. U prvoj utakmici u Kragujevcu je savladao italijanski Lanerosi sa 1 : 0. Jedini strelac na utakmici bio je Vlada Radivojević.[16] U revanšu u Vičenci, Radnički je poražen sa 3:0 posle produžetaka i tako je završio takmičenje u prvoj rundi.[17]

U trećoj sezoni u najvišem rangu Radnički je zauzeo 17. mesto i ispao u Drugu ligu. Posle dve sezone drugoligaškog statusa, Radnički se u Prvu ligu vraća 1974. godine na pedesetogodišnjicu svog postojanja. Radnički se naredne dve sezone zadržao u prvoligaškoj konkurenciji. U sezoni 1974/75 zauzeo je 15. mesto, a sledeće sezone poslednje 18. mesto. Od tog momenta, Radnički će pune dvadeset i dve godine provesti u nižim rangovima.[13]

Srbija i Crna Gora uredi

Sa raspadom SFR Jugoslavije i Radnički tone sve niže i niže, pa je početak devedesetih godina jedan od najgorih momenata u istoriji kluba. Godine 1994, kreće se iznova i uz pomoć navijača, koji su svojom masovnošću na utakmicama na strani i kod kuće dvanaesti igrač, ulazi se u Drugu ligu, a zatim i u Prvu B ligu nakon baraža sa Kikindom.[18]

Iz dva baraž meča sa Čukaričkim, za ulazak u Prvu ligu, Radnički izlazi kao pobednik. U Beogradu je poražen sa 1 : 0, a istim rezultatom pobeđuje u Kragujevcu, tako da je u neizvesnoj penal završnici ispunio svoj san dugačak dvadeset i dve godine.[19] Od 1998. do 2002. godine KFK Radnički igra u Prvoj ligi, a u sezoni 2000/01. ostvaruje svoj do tada najveći uspeh - deveto mesto u prvenstvu.[20]

Spajanje sa Šumadijom uredi

 
„Crveni đavoli” na utakmici sa Mačvom 2010. godine

Zbog loših rezultata Radnički pretrpljuje jednu od najvećih kriza: za dve godine seli se dva ranga niže. Zbog teške materijalne situacije klub se pred početak sezone 2009/10. fuzionisao sa Šumadijom i promenio je ime u FK Šumadija Radnički 1923. Klub je svoje utakmice igrao na stadionu Čika Dača u crvenim dresovima, sa novim grbom. Za trenera je izabran Dragan Kanatlarovski, a za predsednika Dragoljub Lekić.[21][22][23]

Klub je imao uspešnu sezonu u Srpskoj ligi Zapad i osvojio prvo mesto sa dva boda više od šabačke Mačve. Osvajanjem prvog mesta izboren je plasman u Prvu ligu Srbije, drugi rang takmičenja.[24]

Promena imena u Radnički 1923 uredi

Na vanrednoj skupštini kluba pred početak sezone 2010/11. ime je promenjeno iz FK Šumadija Radnički 1923 u FK Radnički 1923 i izabran je novi grb kluba.

U sezoni 2010/11. klub je zauzeo drugo mesto u Prvoj ligi Srbije i po prvi put od sezone 2001/02. je zaigrao u elitnom rangu. Radnički je u prvoj sezoni u Superligi bio blizu da obezbedi učešće u Ligi Evrope, ali je zbog loših rezultata pri kraju prvenstva (bez pobede u poslednjih pet kola) sa trećeg mesta dva kola pre kraja pao na šesto na kraju sezone, što je ipak najbolji rezultat u klupskoj istoriji. U naredne dve sezone 2012/13. i 2013/14. je jedva izborio opstanak zauzevši 13. mesto. U sezoni 2014/15. Radnički je odigrao jednu izuzetno lošu sezonu zauzevši poslednje mesto, ali su prvi put u istoriji kluba pobedili Crvenu zvezdu sa 2 : 1 i to na stadionu Crvene zvezde. Te sezone je Radnički ispao u Prvu ligu, a nakon samo jedne godine još jedan rang niže.

U sezoni 2016/17, nakon samo jedne godine u Srpskoj ligi Zapad, osvajanjem prvog mesta Radnički se plasirao u Prvu ligu Srbije. U prvoj sezoni osvojeno je 11. mesto, a već u sledećoj sezoni imali su dobru sezonu, završili su na 4. mestu i izborili baraž za plasman u Superligu Srbije. U prvom kolu su se sastali sa Metalcem. Nakon regularnog dela na Čika Dači bilo je 2 : 2, ali su nakon penala bili bolji sa 4 : 1 i plasirali se u naredni krug gde ih je čekala trećeplasirana Inđija.[25] Nakon regularnog dela je bilo 1:1 i ponovo su se izvodili jedanaesterci. Ovoga puta uspešnija je bila Inđija i plasirala se na meč sa četrnaestoplasiranom ekipom u Superligi Srbije.[26]

 
Dodela pehara igračima Radničkog za prvo mesto u Prvoj ligi Srbije u sezoni 2020/21.

U sezoni 2020/21., Radnički je osvojio prvo mesto i nakon šest godina plasirao se u Superligu Srbije.[27] U Superligi u sezoni 2021/22. su debitovali pobedom protiv Mladosti u Lučanima, a u drugom kolu na svom terenu pobedili su Spartak iz Subotice sa 2 : 0.[28] Radnički je zatim upao u krizu rezultata i do zimske pauze ostvario je još dve pobede, četiri nerešene i čak 15 poraza. U polusezoni Radnički su vodili treneri Vladimir Radenković i Zoran Milinković. U zimskoj pauzi je za trenera postavljen Nenad Lalatović, sa ciljem da pokuša da obezbedi opstanak. [29] Sa njim Radnički je igrao dosta bolje i sa poslednjeg mesta stigao je do 14. mesta, koje mu je garantovalo baraž utakmicu sa trećeplasiranim klubom iz Prve lige Srbije. Protivnik je bila ekipa Železničara. U prvom baraž meču Železničar je kao domaćin igrao na stadionu FK Smederevo, jer njihov stadion u Pančevu nije ispunjavao uslove za najviši rang. U prvoj utakmici Radnički je slavio sa 3 : 1[30], a u revanšu u Kragujevcu pobedio je Železničar sa 1 : 0, što je ipak bilo dovoljno da Radnički obezbedi opstanak u ligi.[31]

Za novog trenera na početku sezone 2022/23. izabran je Dejan Joksimović. Kragujevčani su dobro odigrali polusezonu i završili na 8. mestu. Već tada je bilo jasno da se ove sezone neće boriti za opstanak. U međuvremenu su redove kragujevačkog tima napustila sedmorica igrača, među kojima i iskusni defanzivci Dušan Cvetinović, Aleksandar Varjačić i kapiten Nemanja Tomić. Klub su pojačali nigerijski napadač Žofri Činedu i povratnici iz inostranstva Milan Mitrović i Luka Milunović. Posle dva vezana poraza na startu polusezone, igrači Radničkog su prijatno iznenadili i odigrali su nerešeno 1 : 1 sa Partizanom u Beogradu. Jednu od najuspešnijih sezona završili su plasmanom u plej-of i osvajanjem 8. mesta.[32]

Najveći uspeh kluba uredi

 
Crveni đavoli na polufinalu kupa protiv Vojvodine

Posle lošeg starta sezone u kome je Radnički u sedam utakmica doživeo šest poraza, Dejan Joksimović je napustio klupu kluba. [33] Za novog trenera izabran je Feđa Dudić.[34] Trener iz Bosne i Hercegovine je preporodio klub i ostvario najveće uspehe u istoriji kluba.

U Kupu Srbije u šesnaestini finala pobedili su u gostima BASK 4:2[35], a u osmini finala na svom terenu Smederevo 5:0.[36] U četvrtfinalu su pobedili 3:1 Novi Pazar pred oko 8.000 gledalaca na Čika Dači i time ostvarili najveći uspeh u kup takmičenju.[37] U polufinalu pred više od 10.000 gledalaca Vojvodina je pobedila Radnički golom Seida Koraća u prvom minutu sudijske nadoknade.[38]

Ime i logo kroz istoriju uredi

  •  
    Radnički u Kraljevini Jugoslaviji
  •  
    Radnički u Socijalističkoj Jugoslaviji
  •  
    Radnički u SR Jugoslaviji i SCG
  •  
    Šumadija Radnički (2009−2010)
  •  
    Radnički 1923 (2010−)

Stadion uredi

 
Stadion Čika Dača u Kragujevcu
Glavni članak: Stadion Čika Dača

Izgradnja Stadiona Čika Dača je počela 1949. godine i trajala je osam godina. Radnički je dobio svoj gradski stadion 6. juna 1957, i otvoren je defileom sportista SD Radnički, fudbalera Partizana i atletičara Crvene zvezde. Prvu utakmicu na novoizgrađenom stadionu Radnički je odigrao sa Partizanom pred 30.000 navijača. Utakmica je završena rezultatom 2 : 2.[39]

Najveća poseta na stadionu Čika Dača zabeležena je 24. avgusta 1969. kada ja na utakmici sa splitskim Hajdukom bilo prisutno 35.000 gledalaca. Stadion Čika Dača nosi to ime u znak sećanja na Čika Daču, Danila Stojanovića, koji je doneo prvu fudbalsku loptu u Šumadiju 1903. godine. [40]

Renoviran je 2007. godine, na tribinama su postavljene stolice i trenutni kapacitet iznosi 15.100 sedećih mesta, što ga svrstava u šesti stadion po veličini u Srbiji. U sklopu stadiona su i tri pomoćna fudbalska terena.[41]

Krajem 2012. počelo je rušenje starih neuslovnih svlačionica i gradnja novog objekta svlačionica sa upravnim blokom. Objekat je površine 1.400 m², a u njemu će se nalaziti svlačionice za igrače i sudije, prostor za antidoping kontrolu, omladinski pogon Radničkog, upravu kluba i pres centar.[42] Ukupna vrednost investicije je oko 100 miliona dinara, a sredstva su obezbedili donatori fudbalskog kluba i grad Kragujevac.[43] Trenutno je jedini stadion u Superligi Srbije koji nema reflektore, iako je njihovo postavljanje najavljeno još 2011. godine.[44]

Najavljena je izgradnja novog stadiona koji bi spadao u sportske objekte Kategorije 4, sa kapacitetom do 19.950 posetilaca.[45]

Navijači uredi

 
Crveni đavoli 1989.
Glavni članak: Crveni đavoli 1989

Prvi organizovan odlazak na jednu gostujuću utakmicu desio se 29. jula 1934. godine. Tada je 600 navijača Radničkog otišlo vozom u Beograd na kvalifikacionu utakmicu za državno prvenstvo BASK – Radnički. Utakmica je završena bez golova. Posle Beograda, odlazak na gostovanja su postala tradicija, a navijači su išli na gostovanja u Zagreb, Sarajevo, Split, Novi Sad, Niš, Skoplje i druge gradove.

Navijači Radničkog, poznati kao „crveni đavoli”, svoje prvo organizovano okupljanje vezuju za 9. mart 1989. godine, kada se zahvaljujući grupi entuzijasta Đavoli ponovo okupljaju. Taj dan Đavoli koriste kao datum svog osnivanja.[46] Ime su dobili po navijačima Mančester junajteda.[47]

U bratstvu su sa Taurunum bojsima, organizovanom navijačkom grupom FK Zemun.[48] Zbratimljeni su sa navijačima Zemuna od 1988. godine. Sve je počelo kada je istaknuti član Taurunum bojsa živeo i imao porodicu u Kragujevcu, a ta grupa je posetila meč baraža još kada se Radnički iz Kragujevca borio za ulazak u ligu. Od tada bratstvo postoji, a danas se prenosi na mlađe generacije.[49] Devedesetih godina postojalo je prijateljstvo „crvenih đavola” sa „kasapima” iz Kraljeva, ali je to prijateljstvo prekinuto zbog druženja sa navijačima Smedereva. Međutim, stariji navijači i dalje održavaju kontakt.[47]

Navijači Radničkog imaju dugogodišnje rivalstvo sa Despotima, navijačima Smedereva. Rivalstvo potiče iz devedesetih godina XX veka kada su ova dva kluba igrali u Srpskoj ligi Zapad.[50]

Radnički u evropskim takmičenjima uredi

Radnički je do sada dva puta igrao u evropskim takmičenjima:[51]

Sezona Takmičenje Kolo Država Klub Dom. Gost Ukupno
1969/70. Mitropa kup 1. kolo   Lokomotiva Košice 2 : 0 0 : 1 2 : 1
2. kolo   Honved 2 : 1 0 : 4 2 : 5
1970/71. Mitropa kup 1. kolo   Lanerosi 1 : 0 0 : 3 1 : 3

Noviji rezultati uredi

Sezona Rang Liga Pozicija IG D N P GD GP GR Bod Kup
2006/07. 3 Srpska liga Zapad 7. 34 13 11 10 50 42 +8 50 Nije se kvalifikovao
2007/08. 3 Srpska liga Zapad 4. 30 11 10 9 27 24 +3 43 Nije se kvalifikovao
2008/09. 3 Srpska liga Zapad 8. 30 12 5 13 38 28 +10 41 Nije se kvalifikovao
2009/10. 3 Srpska liga Zapad 1.   30 21 6 3 56 19 +37 69 Nije se kvalifikovao
2010/11. 2 Prva liga Srbije 2.   34 22 8 4 61 22 +39 74 Nije se kvalifikovao
2011/12. 1 Superliga Srbije 6. 30 11 14 5 38 27 +11 47 Osmina finala
2012/13. 1 Superliga Srbije 13. 30 7 10 13 25 35 -10 31 Šesnaestina finala
2013/14. 1 Superliga Srbije 13. 30 7 11 12 30 49 -19 32 Osmina finala
2014/15. 1 Superliga Srbije 16.   30 4 7 19 17 42 -25 19 Osmina finala
2015/16. 2 Prva liga Srbije 16.   30 2 6 22 23 63 -40 12 Šesnaestina finala
2016/17. 3 Srpska liga Zapad 1.   30 17 11 2 43 21 +22 62 Pretkolo
2017/18. 2 Prva liga Srbije 11. 30 10 6 14 32 39 -7 36 Nije se kvalifikovao
2018/19. 2 Prva liga Srbije 4.1 37 16 11 10 42 36 +6 35 (59) Šesnaestina finala
2019/20. 2 Prva liga Srbije 8. 30 11 9 10 31 26 +5 42 Šesnaestina finala
2020/21. 2 Prva liga Srbije 1.   34 20 9 5 52 26 +26 69 Šesnaestina finala
2021/22. 1 Superliga Srbije 14. 37 9 8 20 34 60 -26 35 Šesnaestina finala
2022/23. 1 Superliga Srbije 8. 37 11 9 17 37 43 -6 42 Šesnaestina finala
2023/24. 1 Superliga Srbije — — — — — — — — — Polufinale
  • 1 Ispao u drugoj rundi baraža za plasman u Superligu Srbije 2019/20.

Trenutni sastav uredi

Od 18. marta 2024.[52]

Br. Pozicija Igrač
1   G Vasilije Žunić
3   S Luka Zorić
4   O Marko Mihojević
5   O Besim Šerbečić
6   O Andrija Radovanović
7   N Matija Gluščević
8   O Mehmed Ćosić
9   N Dilan Ortis
11   N Vasilije Đurić
13   O Branislav Milošević
14   O Slobodan Simović (kapiten)
15   O Milan Mitrović
16   S Uroš Vidović
17   N Veljko Dimitrijević
18   N Andreja Ristić
19   N Pavle Ivelja
Br. Pozicija Igrač
20   O Ljubiša Pecelj
23   O Bojan Adžić
25   S Miloš Vidović
26   G Stojan Leković
27   S Miloš Ristić
32   S Nikola Bukumira
45   G Miloš Mladenović
50   O Tomislav Dadić
55   S Milutin Vidosavljević
70   N Milan Aleksić
77   N Sali Vižđi
79   G David Spasojević
80   N Nemanja Tomić
90   N Milan Vidakov
93   N Kilian Bevis

Na pozajmici uredi

Br. Pozicija Igrač
2   O Aleksandar Popović (Grafičar)
  O Vladimir Tomović (Metalac)
Br. Pozicija Igrač
  S Luka Milojević (FAP)

Povučeni brojevi uredi

12 – Crveni đavoli 1989 Na sednici upravnog odbora tadašnjeg KFK Radničkog, broj 12 je u februaru 2008. godine povučen iz upotrebe u čast navijačima kluba.[53]

Nekadašnji igrači uredi

Vidi još: Kategorija:Fudbaleri Radničkog 1923

Treneri uredi

Vidi još: Kategorija:Treneri FK Radnički 1923

Dresovi i oprema uredi

Period Proizvođač opreme Glavni sponzor
1996—1999. Reuš Nema
1999—2003. NAAI
2008—2009. Najki
2009—2010. Jako
2010—2013. Joma
2013—2017. Jako
2017—2020. NAAI
2020—danas Jako Mocart

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „STADION”. fkradnicki.com. Pristupljeno 17. 3. 2024. 
  2. ^ a b „Osnivanje Mladog radnika”. fkradnicki.com. Pristupljeno 29. 12. 2023. 
  3. ^ „Crvena nit”. fkradnicki.com. Pristupljeno 29. 12. 2023. 
  4. ^ a b „Na udaru diktature”. fkradnicki.com. Pristupljeno 29. 12. 2023. 
  5. ^ a b „Kako je Mladi radnik promenio ime u Radnički”. fkradnicki.com. Pristupljeno 29. 12. 2023. 
  6. ^ „Tabele fudbalskih prvenstava Jugoslavije”. rsssf.org. Pristupljeno 26. 11. 2023. 
  7. ^ „Stadion - FK Radnički 1923”. fkradnicki.com. Pristupljeno 6. 12. 2023. 
  8. ^ „Sto godina ponosa Šumadije”. fkradnicki.com. Pristupljeno 6. 12. 2023. 
  9. ^ a b „FK Radnički - prvi put u Prvoj ligi”. kgsport.info. Pristupljeno 29. 12. 2023. 
  10. ^ a b „Pedeset godina od ulaska u Prvu ligu SFRJ”. fkradnicki.com. Pristupljeno 29. 12. 2023. 
  11. ^ a b v „RADNIČKI-SANTOS 4:4 (1:2) - KRAGUJEVAC, 15. 9. 1969.”. prviprvinaskali.com. Pristupljeno 27. 11. 2023. 
  12. ^ a b „Dan kada je Pele igrao u Kragujevcu”. glassumadije.rs. Pristupljeno 25. 11. 2023. 
  13. ^ a b „Arhiva”. fkradnicki.com. Pristupljeno 29. 12. 2023. 
  14. ^ „Radnički - Honved 2:1”. transfermarkt.com. Pristupljeno 29. 12. 2023. 
  15. ^ „Honved - Radnički 4:0”. transfermarkt.com. Pristupljeno 29. 12. 2023. 
  16. ^ „Radnički - Vinčenca 1:0”. transfermarkt.com. Pristupljeno 29. 12. 2023. 
  17. ^ „Vinčenca - Radnički 3:0”. transfermarkt.com. Pristupljeno 29. 12. 2023. 
  18. ^ „Arhiva”. fkradnicki.com. Pristupljeno 30. 12. 2023. 
  19. ^ „Sto godina ponosa Šumadije”. fkradnicki.com. Pristupljeno 30. 12. 2023. 
  20. ^ „Arhiva”. fkradnicki.com. Pristupljeno 30. 12. 2023. 
  21. ^ „Predstavljena FK Šumadija Radnički”. b92.net. Pristupljeno 22. 6. 2022. 
  22. ^ „Predstavljena FK Šumadija Radnički”. B92. 23. 7. 2009. Pristupljeno 15. 9. 2021. 
  23. ^ „Sezona 2009/2010”. FK Radnički 1923 Kragujevac, zvanična prezentacija. Pristupljeno 15. 9. 2021. 
  24. ^ „Fudbalski savez Srbije,, Takmičenja”. Pristupljeno 27. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. јун 2010)
  25. ^ „POZNATI FINALISTI BARAŽA PRVE LIGE SRBIJE Triler u Kragujevcu! Radnički posle penala izbacio Metalac, Inđija prejaka za Zlatibor”. sport.blic.rs. Приступљено 21. 5. 2019. 
  26. ^ „Инђија у баражу за попуну Супер лиге, Крагујевчани промашили три пенала”. zurnal.rs. Приступљено 21. 5. 2019. 
  27. ^ „GOTOVO JE - Radnički se vratio tamo gde pripada!”. sportske.net. Приступљено 19. 5. 2021. 
  28. ^ „SPEKTAKL NA "ČIKA DAČI" SA EVROGOLOVIMA! Pet pogodaka, majstorije, VAR i veliko slavlje na kraju”. mondo.rs. Приступљено 22. 6. 2022. 
  29. ^ „Lalatović zvanično novi trener Radničkog iz Kragujevca”. rtv.rs. Приступљено 22. 6. 2022. 
  30. ^ „Neca Tomić kao u najboljim danima, proradio i Ubiparip, Radnički na pragu opstanka!”. sportske.net. Приступљено 17. 6. 2022. 
  31. ^ „Radnički iz Kragujevca uprkos minimalnom porazu od Železničara izborio opstanak u eliti”. euronews.rs. Приступљено 17. 6. 2022. 
  32. ^ „ХРОНОЛОГИЈА СЕЗОНЕ 2022/23: Међу осам најбољих у Србији”. fkradnicki.com. Приступљено 6. 12. 2023. 
  33. ^ „KRAJ - STVORIO JE HIT SUPERLIGE, ALI VIŠE NIJE MOGLO! Poznato i ko je novi trener”. mondo.rs. Приступљено 25. 4. 2024. 
  34. ^ „Radnički pronašao novog trenera”. b92.net. Приступљено 25. 4. 2024. 
  35. ^ „Успешан старт “црвених” у Купу Србије”. fkradnicki.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  36. ^ „Kup Srbije: Radnički 1923 ubedljiv protiv Smedereva za plasman u četvrtfinale, OFK Vršac eliminisao Napredak”. tvarenasport.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  37. ^ „Istorija u Kragujevcu: Radnički 1923 prvi put u polufinalu Kupa Srbije posle pobede protiv Novog Pazara”. tvarenasport.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  38. ^ „Kragujevac u suzama, Korać junak Vojvodine: Gol u nadoknadi za finale Kupa Srbije”. tvarenasport.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  39. ^ „FK Radnički 1923 - Kragujevac - 3. Navijači – Crveni Đavoli”. www.fkradnicki.com (на језику: Bosnian). Архивирано из оригинала 2010-07-30. г. Приступљено 2012-03-18. 
  40. ^ „ФСС, Историја” (на језику: (језик: српски)). Fss.rs. Архивирано из оригинала 27. 12. 2011. г. Приступљено 5. 4. 2013. 
  41. ^ „ФК Раднички 1923, Стадион”. Fkradnicki.com. Архивирано из оригинала 07. 03. 2013. г. Приступљено 5. 4. 2013. 
  42. ^ Mirović, Gordana (26. 3. 2013). „Radovi na "Čika Dači" u završnoj fazi”. РТВ Крагујевац. Архивирано из оригинала 6. 7. 2013. г. Приступљено 2. 1. 2024. 
  43. ^ „Свлачионице на Чика Дачи по међународним стандардима”. Град Крагујевац. 26. 3. 2013. Архивирано из оригинала 6. 7. 2013. г. Приступљено 2. 1. 2024. 
  44. ^ „"Čika Dača" dobija reflektore”. kragujevaconline.rs. Приступљено 19. 12. 2023. 
  45. ^ „Расписан тендер за изградњу новог стадиона у Крагујевцу”. rtk.co.rs. Приступљено 25. 11. 2023. 
  46. ^ „Црвени ђаволи 1968-2004. Мане рфц”. Приступљено 27. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (17. septembar 2008)
  47. ^ a b „Intervju: Legendarni Mane, bivši vođa Crvenih Đavola”. balkanskinavijaci.com. Pristupljeno 19. 12. 2023. 
  48. ^ The Blickfang Ultra, Edition Nr. 25, Radnički Kragujevac vs. Radnički Niš, Germany, 22 September 2012. p. 10
  49. ^ „Istorija grupe | TAURUNUM 1987 ZEMUN”. Arhivirano iz originala 2016-04-10. g. Pristupljeno 2020-07-31. 
  50. ^ „Ovo su najveća rivalstva između srpskih klubova, a da nisu Zvezda i Partizan: Krvava bajka, najbrutalnija navijačka tuča, gnusne uvrede”. telegraf.rs. Pristupljeno 30. 12. 2023. 
  51. ^ „Radnički Kragujevac u evropskim takmičenjima”. wildstat.com. Pristupljeno 29. 12. 2023. 
  52. ^ „Igrači”. Zajednica fudbalskih klubova Super lige i Prve lige Srbije. Pristupljeno 18. 3. 2024. 
  53. ^ „Povucen iz upotrebe dres broj 12”. crvenidjavoli1989.kg.co.yu. 18. 2. 2008. Arhivirano iz originala 24. 2. 2008. g. Pristupljeno 19. 2. 2008. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ФК_Раднички_1923&oldid=27709218”