Fernando Magelan

Fernando Magelan (proleće 1480 — 27. april 1521; port. Fernão de Magalhães, šp. Fernando de Magallanes) je bio portugalski istraživač koji je plovio pod portugalskom i španskom zastavom. On je prvi otplovio iz Evrope u Aziju idući na zapad, prvi Evropljanin koji je prešao Tihi okean i prvi koji je vodio ekspediciju sa ciljem da oplovi zemaljsku kuglu. Mada je Magelan tragično izgubio život na Filipinima, pre povratka u Evropu, osamnaest članova njegove posade se vratilo u Španiju 1522. oplovivši Zemlju. Stupio je u službu Španije i poveo ekspediciju od 5 brodova da bi otkrio novi pomorski put za Molučka ostrva („Ostrva začina“); 1519/1520. ispitao je jugoistočne obale Južne Amerike, otkrio 1520, moreuz (kasnije nazvan Magelanov) i njim prošao u Veliki okean, koga je nazvao Tihi okean (Pacifik), jer u njemu nije doživeo bure kao u Atlantskom okeanu. Dospeo 1521. godine na Filipinska ostrva, gde je ubijen, a ekspedicija nastavila put oko sveta, koji je trajao do 1522. U Španiju se vratio samo brod „Viktorija“ sa 18 ljudi, pod zapovedništvom Sebastijana Elkana. Ovim prvim putovanjem oko sveta očigledno je dokazano da Zemlja ima loptast oblik.

Fernando Magelan
Fernando Magelan
Puno ime	Fernão de Magalhães
Datum rođenja	1480
Mesto rođenja	Sabrosa, Portugalija
Datum smrti	27. april 1521.(1521-04-27) (40/41 god.)
Mesto smrti	Maktan, Filipini
Potpis

Viktorija, jedini brod Magelanove flote koji je kompletirao obilaženje oko Zemlje. Detalj sa Orelijusove mape, 1590.

Replika Viktorije u muzeju Nao Victoria, Punta Arenas, Čile

Magelanov pingvin je imenovan po njemu, pošto je on bio prvi Evropljanin da ga zapazi. Magelanova veština navigacije je isto tako priznata imenovanjem objekata asociranim sa zvezdama, uključujući Magelanske oblake, koji su danas poznati kao dve susedne patuljaste galaksije; bliznačkih mesečevih kratera Magelan i Magelan A; i jednog kratera na Marsu.

Indija

Nakon putovanja Vaska de Game u Indiju i otvaranja tamošnjih trgovačkih puteva za Portugaliju u Lisabonu se donosi odluka da to nije dovoljno nego da treba stvoriti trgovačko carstvo u kojem niko drugi neće imati pravo na trgovinu začinima. U skladu sa time 25. marta 1505. godina portugalska ratna flota od 22 broda je krenula na to putovanje. Na jednom od tih brodova se nalazi Fernando Magelan koji u svojoj 25. godini kreće na svoju prvu prekomorsku avanturu.

Prvi deo putovanja oko Afrike i pokoravanje tamošnjih vladara je prošlo bez većeg otpora (najveća „bitka“ je bila u Tanzaniji) što se neće ponoviti u Indiji. Tamošnji lokalni vladari su gotovo odmah nakon dolaska Vaska de Game dobili za saveznike Egipat, Veneciju i Dubrovačku republiku koji su se uplašili od gubitka monopola na trgovinu s Indijom. Zahvaljujući toj pomoći ranije prijateljski raspoloženi vladar područja Diu u Indiji se osetio dovoljno jakim da se ne pokloni Portugalcima što dovodi do bitke kod Dija. U njoj zahvaljujući svojoj hrabrosti u borbi Fernando Magelan biva prvi put zapažen. Tokom sledećih borbi tokom ovog portugalskog osvajačkog pohoda će takođe biti primećen što mu donosi unapređenja. Tokom 1510. godine to će mu napokon doneti nagradu i titulu kapetana broda. Kada svoj brod sledeće godine usmerava protivno naređenjima na istok biva smenjen i poslat natrag u Portugaliju.

Maroko

Od kralja po povratku u domovinu bez obzira na takav nečasni otpust on dobija penziju koju smatra mizernom za život pa kreće s portugalskom vojskom u ratni pohod na Maroko 1513. godine. Tamo tokom bitke kod Azamora biva teže ranjen u borbi prsa u prsa. Ovo njegove treće ranjavanje nije nevažno kao prethodna dva tokom ratova u Indiji pošto će od njega do kraja života šepati. Kada tokom ovog pohoda kao invalid biva optužen za trgovinu s neprijateljem ne čeka presudu nego dezertira i beži u Lisabon kod kralja da se odbrani od optužbi. Protivno njegovim očekivanjima da će biti lepo dočekan od kralja, ovaj ga prisiljava na povratak u Maroko i suočavanje s optužbama. Kako su one kasnije odbačene Magelan napokon dobija časni otpust iz vojske i vraća se u Lisabon. Tamo ga ponovno dočekuje kralj 1515. godine koji izražava sumnju da će ovaj kapetan dobiti ikada više na zapovedanje brod svoje države. Dodatni problem za Magelana je što ponovno ne dobija penziju koju zaslužuje nego neku „mizeriju“. Sada zahvaljujući svojim poznanstvima koja mu daju bezbroj mogućnosti, počinje razmišljati o izdaji domovine. Prvi korak u tom smeru postaje nabavljanje informacija iz tajnog portugalskog pomorskog arhiva. Znajući veoma dobro da će mu trebati dodatna pomoć radi uveravanja kralja Španije Karla V da mu daju flotu na upravljanje, kontaktira svog prijatelja i pomorskog astronoma Faleiru. Zajedno s njim plan za prolaz kroz državnu administraciju je spreman i 20. oktobra 1517. godine napušta svoju domovinu u koju više nikada neće stupiti.

Plan plovidbe

Za razliku od drugih nepoznatih avanturista koji svakog meseca dolaze na španski dvor, Magelan je već potvrđeni kapetan koji zahvaljujući takođe poznatom Faleiri nema problema da ostvari svoje zamisli. Kada na sastanku predlaže da se u Indiju stigne putujući na zapad veruju mu čak i oni koji su se nekada protivili Kolumbu. Tokom izlaganja svojeg predloga Magelan slučajno ili namerno laže obećavajući da bogata ostrva pred Indijom spadaju u špansku interesnu sferu po onom kako je papa podelio svet. Ta svesna ili nesvesna laž rezultuje ispunjavanjem svih njegovih želja za ovaj poduhvat prve plovidbe oko sveta. Stvarni problem je bilo samo putovanje pošto je u proračunima Magelan napravio drastičnu pogrešku. Po njegovom razmišljanju prolaz u Tihi okean su već otkrili Portugalci i on se nalazi kod 40 paralele. Ta greška će stvoriti tokom putovanja velike probleme ovom istraživaču.

Magelan–Elkanovo putovanje. Viktorija, jedan od originalnih pet brodova, obišao je zemaljsku kuglu, završavajući putovanje 16 meseci nakon smrti istraživača.

Traženje prolaza

Za više informacija pogledajte: Magelanova ekspedicija

Najveći šok Magelan će ipak doživeti kratko vreme prije zamišljenog početka ekspedicije kada dolazi kraljeva naredba da u njegovoj floti koja ima veliki broj Portugalaca ne sme ostati više od njih šest. Nakon te naredbe kapetani brodova njegove flote postaju Španci što će već tokom prvog dela putovanja stvoriti velike probleme. Posle ove velike smene posade Magelanova ekspedicija 20. septembra 1519. godine napokon napušta teritorije kontinentalne Španije. Tokom ove prve runde putovanja njegova flota će stati na Kanarskim ostrvima za poslednje snabdevanje nakon čega kreće prema Brazilu, 13. decembra 1519. Ova flota koja se sastoji od brodova San Antonio (najveći), Trinidad (admiralski), Konsepsion, Viktorija i Santjago (najmanji, namenjen istraživanju plitkih voda) dolazi u zaliv današnjeg grada Rija gde se snabdeva trgujući s domorocima. Nakon toga cela flota kreće uz obalu Amerike prema 40 paraleli gde se navodno nalazi čuveni prolaz. Taj postavljeni cilj je bio dostignut 10. januara 1520. godine kada se pred Magelanom otvara prolaz u koji šalje nekoliko brodova da ga provere. Vest koja mu stiže nekoliko dana potom od njih je katastrofalna. Ovo nije bio prolaz u Tihi okean nego ušće neke velike reke (Rio de la Plata). Ova vest na Magelana deluje ubitačno. Demoralisan, on sada ne zna šta da radi tako da iako flota napušta ušće ove reke 2. februara 1520. godine nastavljajući svoj put prema jugu uz obalu, njegovi kapetani znaju stvarno stanje. Na kraju gotovo fatalna odluka postaje osnivanje grada San Đuliana u današnjoj južnoj Argentini 2. aprila 1520. godine. Pet dana potom 3 od 5 brodova njegove flote su se pobunila i samo zahvaljujući svojoj gotovo suludoj hrabrosti on uspeva u noćnom napadu da povrati jedan od njih i tako slomi bunu (pošto je brojčana nadmoć sada u njegovu korist). Od pobunjenika bio je ubijen samo kapetan broda osvojenog u noćnom napadu dok su druga dvojica kolovođa prepušteni svojoj sudbini na nepoznatoj obali. Sada u ponovno smirenoj situaciji Magelan donosi odluku da prezimi u novoosnovanom gradu i šalje samo brodić Santjago u dalja istraživanja. Njegov brodolom i preživljavanje posade 22. maja 1520. će dodatno uveriti Magelana u potrebu čekanja tako da će San Đuliano napustiti tek 24. avgusta 1520. godine. Manje od 2 meseca potom, tačnije 21. oktobra 1520, Magelan uspeva da nađe ulaz u prolaz koji od tada nosi njegovo ime. U početku on još uvek ne zna da je uspeo u svom poduhvatu pa deli brodove u dve grupacije radi bržeg istraživanja. Tokom ove podele brod San Antonio će 8. novembra 1520 dezertirati i vratiti se u Španiju. Bez obzira na to ostatak flote koju čine sada tri broda ulazi u okean kome će dati ime Tihi 28. novembra 1520. godine.

Tihi okean

Po izlasku iz kanala Magelan usmerava svoje brodove na severozapad. Tokom ovog putovanja koje će trajati do 6. marta 1521. godine posada će pojesti sve jestivo na brodu pre nego što dođe do prvog naseljenog ostrva (u Marijanskom arhipelagu). To naseljeno ostrvo Magelan je nazvao Ostrvom lopova pošto su tokom prvog dana kada izmučeni Španci nisu mogli reagovati lokalni stanovnici pokrali s brodova sve što se moglo. Oporavljena posada brodova je već sledećeg dana izvršila osvetu kada je napala i opljačkala lokalno stanovništvo radi snabdevanja nužno potrebnim namirnicama. Nastavljajući svoj put, Magelan dolazi do malenog ostrva na području Filipina gde njegov prevodilac s Malajskog (kojega ima s prvog putovanja u Aziju) napokon susreće ljude koji razumeju njegov jezik. Tim događajem taj „nevažni“ prevodilac imena Enrike postaje prvi čovek koji je oplovio svet. Napredujući tako među ostrvima od malenih do sve većih i politički važnijih Magelan stiže na ostrvo Cebu koje se nalazi u središtu Filipina. Tamošnji lokalni radža, nakon upozorenja muslimanskog trgovca na opasnost koju predstavljaju Portugalci (on ih je pomešao sa Portugalcima), dočekuje ih raširenih ruku 7. aprila 1521. godine. Shvatajući tehnološku nadmoć svojih posetilaca, radža Humabon čini sve da stvori savez s njima tako da i prelazi na hrišćanstvo. Te slobodne ruke pružene posetiocima koji su do tada gladovali i nisu videli ženu duže od godinu dana stvara ubrzo nezadovoljstvo među lokalnim stanovništvom što rezultuje pobunom lokalnog poglavice imena Lapu-Lapu ostrva Maktan protiv Humabona. Kako bi dokazao korist od španskog prijateljstva, Magelan se ponudio da sa svojim ljudima uguši bunu što je bilo prihvaćeno. U bici kod Maktana 27. aprila 1521. godine Magelan gine s još dva ili tri čoveka. Iako je takav rezultat bitke bio katastrofa, ono što je usledilo postaje još gore. Umesto da se Španci ponovno iskrcaju i napadnu poglavicu kako bi povratili čast svoje zemlje, oni počinju pregovore o povratku tela palog kapetana. Rezultat toga postaje odbijanje domorodaca da ga predaju i razočarenje radže Humabona u svoje nove saveznike, nakon čega će ih se i on odreći.

Nastavak ekspedicije

Po testamentu Magelanov prevodilac i rob Enrike je trebalo da bude oslobođen nakon njegove smrti. Kako kapetani odbijaju da izvrše tu posljednju želju svog zapovednika, on se okreće radži Humabonu s kojim stvara plan za napad na Špance. To će se i dogoditi 1. maja 1521. godine kada u „izdajničkom“ napadu biva ubijeno 30 članova posade zajedno s glavnim zapovednicima. Nemajući dovoljno ljudi za upravljanje s 3 broda, posada se odlučuje na potapanje Konsepsiona sledećeg dana. Od tada pa sve do novembra ovi brodovi bez svojih pilota će se izgubiti među indonezijskim ostrvima bez znanja kako da nastave svoj put. Najbolji dokaz ovog lutanja je čak 6 meseci potrebnih da bi se stiglo od ostrva Cebu do bogatih Maluških ostrva između Nove Gvineje i Sulavesija. Tamo oni nalaze prijateljski nastrojenog sultana od Tidora s kojim počinju obostrano korisnu trgovinu. Tokom tamošnjeg boravka je primećeno da brod Trinidad propušta vodu u takvoj količini da se nije mogao spasiti bez velikih popravki. Kako je jedini preostali brod bila malena Viktorija na kojoj se nisu mogli smestiti svi mornari, kapetan Sebastijan Elkano ostavlja posadu Trinidada da popravi svoj brod (i krenu potom preko Pacifika do američkih kolonija) dok će on s Viktorijom i teretom mirođija krenuti odmah u Evropu. Na tom dugom putovanju on je veoma dobro znao da ne sme nigde ponovno da pristane zbog hrane ili vode pošto bi Portugalci odmah zaplenili brod zbog čega ga on tada puni hranom i vodom. Poslednja baza za snabdevanje na ovome dugom putovanju postaje ostrvo Timor 13. februara 1522. godine nakon čega je pred njima bilo samo more. Već tokom maja ove godine kada brod Viktorija prolazi rt Dobre nade na njemu se jede samo pirinač pošto ništa drugo nije preostalo. Tokom ostatka puta posada je polagano počela da umire od skorbuta i gladi tako da, kada se brod približio Zelenortskim ostrvima u vlasništvu Portugalije, Del Kano donosi odluku da se tamo moraju snabdeti hranom i vodom ili će svi umreti pre povratka kući. Da bi tako nešto bilo izvodljivo, on skida španske oznake broda i stavlja portugalske kako bi odglumio njihov brod koji je doživeo nesreću. Ova prevara izvedena 9. jula 1522. u potpunosti uspeva tako da je brod dobio nužno, a istovremeno iskrcao 13 teško bolesnih članova posade. Pre nego što je prevara otkrivena brod je krenuo prema Španiji gde stiže 6. septembra 1522. godine završavajući tako Magelanov san o plovidbi oko svijeta.

Magelanovo upravljanje

Danas se gotovo u svim knjigama navodi kako je 265 ljudi krenulo na putovanje, a vratilo ih se samo 18. Iako je to potpuna istina ona istovremeno podrazumeva da su svi ostali tokom ovog teškog putovanja preminuli što ne odgovara stvarnim događajima. Kao što smo videli, 13 ljudi je ostalo na Zelenortskim ostrvima (bili su zarobljeni), 51 njih je ostalo s brodom Trinidad i bilo zarobljeno takođe od Portugalaca. Ako uzmemo da se najveći brod s celokupnom posadom pobunio i vratio kući možemo dodati još 80 osoba koje su preživele. Sveukupno pod Magelanovim rukovodstvom ova ekspedicija je imala minimalne gubitke koji su se nakon njegove smrti počeli naglo gomilati što više nego išta drugo pokazuje njegove sposobnosti.

U kontaktu s domorocima on je ipak bio gotovo identičan drugim španskim osvajačima. Na području Brazila gde mu je bilo zabranjeno činiti zločine on održava strogu disciplinu među ljudima pri kontaktu s domorocima. Ta kontrola brzo nestaje u drugim delovima svijeta gde njegova „rulja“ uzima sve što želi bez njegovog odlučnog suprotstavljanja. Na području siromašne Patagonije on čak izdaje naređenje da se zarobi nekoliko lokalnih stanovnika da bi bili odvedeni u Španiju. Još gore scene nastaju na Ostrvu lopova gde posada pljačka i pali kuće. Taj način rada ga je na kraju stajao glave na ostrvu Maktan. Tamošnje lokalno stanovništvo je bilo uplašeno od Španaca tako su bežali od sukoba s njim. Tek kada je Magelan doneo naređenje da im se spale kuće dolazi do bitke u kojoj će poginuti.

Lične žrtve

Pre polaska na putovanje Magelan dobija naslednu titulu vicekralja za sve zemlje koje će otkriti. Tu titulu na kraju niko neće nositi. Njegova malena deca su umrla pre njega, zajedno sa šurakom koji je bio na putovanju s njim. S druge strane svi oni koji su ga bili izdali bivaju nagrađeni. Posada broda San Antonio koji je dezertirao dobija od kralja čast otkrivača Magelanovog prolaza. Sam Elkano koji dovršava njegovo otplovljavanje sveta i zbog toga biva slavljen je bio jedan od pomilovanih pobunjenika od aprila 1520. godine.

U popularnoj kulturi

Magelan se pojavljuje kao jedan od protagonista u španskim serijama Konkvistadori: Avantura iz 2017 i Bez granica iz 2022. godine.

Literatura

• Levinson, Nancy Smiler (2001). Magellan and the First Voyage Around the World. Houghton Mifflin Harcourt. str. 39. ISBN 978-0-395-98773-5. Pristupljeno 31. 7. 2010. „Personnel records are imprecise. The most accepted total number is 270.” 
• Pigafetta, Antonio (1906). Magellan's Voyage around the World. Arthur A. Clark. 
• Pigafetta, Antonio (2011). Mit Magellan um die Erde. Ein Augenzeugenbericht der ersten Weltumsegelung (Erdmann izd.). Wiesbaden. ISBN 978-3-86539-811-6. 
• Zweig, Stefan (1938). Magellan. Der Mann und seine Tat. Wien. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 24. 05. 2017. 
• Kaufman, Mervyn D. (2004). Ferdinand Magellan. Capstone Press. str. 13. ISBN 978-0-7368-2487-3. 
• Bernstein, William J. (2007). A Splendid Exchange: How Trade Shaped the World. Grove Press. str. 183—185. ISBN 978-0-8021-4416-4. 
• Patrick, James A. (2009). Renaissance and Reformation. Marshall Cavendish. str. 787,. ISBN 978-0-7614-7650-4. 
• Xavier de Castro (2010). Le voyage de Magellan (1519—1522). La relation d'Antonio Pigafetta & autres témoignages (Magellane izd.). París: Chandeigne. 
• Donkin, R. A. (2003). Between East and West: The Moluccas and the Traffic in Spices Up to the Arrival of Europeans. American Philosophical Society. str. 29. ISBN 978-0-87169-248-1. 
• Guillemard, Francis; Pigafetta, Antonio; Albo, Francisco; Correa, Gaspar (2008). Magellan. Viartis. ISBN 978-1-906421-00-7. 
• Castro, Xavier de; Hamon, Jocelynn; Thomaz, Luis Filipe de Castro (2007). Le voyage de Magellan (1519–1522). La relation d'Antonio Pigafetta & autres témoignages. Paris: Chandeigne, coll. « Magellane ». ISBN 978-2-915540-32-1. 
• Cliffe, Edward (1885). Hakluyt, Richard, ur. „The voyage of M. John Winter into the South sea by the Streight of Magellan, in consort with M. Francis Drake, begun in the yeere 1577”. The principal navigations, voyages, traffiques and discoveries of the English nation. Edinburgh, Scotland: E. & G. Goldsmid. 
• Berhorst, Ralf; Mischer, Olaf (2006). In 1082 Tagen um die Welt. In: Geo Epoche. Das Zeitalter der Entdecker. Hamburg. ISSN 1861-6097. 
• Humble, Richard (1979). Die Entdecker. Time-Life Die Seefahrer. Time-Life International. Amsterdam. 
• Drake, Francis (1628). The world encompassed by Sir Francis Drake: being his next voyage to that to Nombre de Dios Elibron, Classics series, Issue 16 of Works issued by the Hakluyt Society. Adamant Media Corporation. ISBN 978-1-4021-9567-9. 
• Hogan, C. Michael (2008). N. Stromberg, ur. Magellanic Penguin. GlobalTwitcher.com. Arhivirano iz originala 23. 8. 2011. g. Pristupljeno 24. 5. 2017. 
• Noronha, Dom José Manoel de (1921). Imprensa da Universidade, ur. Algumas Observações sobre a Naturalidade e a Família de Fernão de Magalhães (na jeziku: Portuguese). Coimbra: Biblioteca Genealogica de Lisboa. Arhivirano iz originala 7. 3. 2010. g. Pristupljeno 24. 5. 2017. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Stefoff, Rebecca (1990). Ferdinand Magellan and the Discovery of the World Ocean. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-1291-8. 
• Suárez, Thomas (1999). Early mapping of Southeast Asia. Tuttle Publishing. ISBN 978-962-593-470-9. 
• Swenson, Tait M. (2005), „First Circumnavigation of the Globe by Magellan 1519–1522”, The Web Chronology project, Pristupljeno 14. 3. 2006 
• Transylvanus, Maximilianus (1523). De Moluccis insulis. Ceruicornus. 
• Kay, Bernhard (2000). Der Navigator. BL Taschenbuch 14 441. Bastei Lübbe, Bergisch Gladbach. ISBN 978-3-404-14441-9. 
• Schmitz, Siegfried (1983). Hermes Handlexikon Große Entdecker und Forschungsreisende. Düsseldorf: ECON Taschenbuch. ISBN 978-3-612-10008-5. 
• Charles E. Nowell, ur. (1962). Magellan's Voyage around the World: Three Contemporary Accounts. Evanston: NU Press. 
• The First Voyage Round the World, by Magellan, full text, English translation by Lord Stanley of Alderley, London: Hakluyt, [1874] – six contemporary accounts of his voyage
• Bergreen, Laurence (2003). Over the Edge of the World: Magellan's Terrifying Circumnavigation of the Globe. William Morrow. ISBN 978-0-06-093638-9. Generalni sažetak. 
• Guillemard, Francis Henry Hill (1890), The life of Ferdinand Magellan, and the first circumnavigation of the globe, 1480–1521, G. Philip, Pristupljeno 8. 4. 2009 
• Hildebrand, Arthur Sturges (1924). Magellan. New York: Harcourt, Brace & Co. ISBN 978-1-4179-1413-5. 
• Joyner, Tim (1992). Magellan. Camden, Me.: International Marine Publishing. ISBN 978-0-07-033128-0. 
• Nunn, George E. (1932). The Columbus and Magellan Concepts of South American Geography. 
• Parr, Charles M. (1953). So Noble a Captain: The Life and Times of Ferdinand Magellan. New York: Crowell. ISBN 978-0-8371-8521-7. 
• Parry, J. H. (1979). The Discovery of South America. New York: Taplinger. 
• Krämer, Walter (1949). Die Entdeckung und Erforschung der Erde. Leipzig: F.A. Brockhaus Verlag. 
• Parry, J. H. (1981). The Discovery of the Sea. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-04236-0. 
• Parry, J. H. (1970). The Spanish Seaborne Empire. New York: Knopf. ISBN 978-0-520-07140-7. 
• Roditi, Edouard (1972). Magellan of the Pacific. London: Faber & Faber. ISBN 978-0-571-08945-1. 
• Schurz, William L. (1922), „The Spanish Lake”, Hispanic American Historical Review, Duke University Press, 5 (2): 181—194, JSTOR 2506024, doi:10.2307/2506024. 
• Thatcher, Oliver J., ur. (1907). „Vol. V: 9th to 16th Centuries”. The Library of Original Sources. University Research Extension Co. str. 41—57. Arhivirano iz originala 24. 08. 2014. g. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
• Wilford, John Noble (2000). The Mapmakers. New York: Knopf. ISBN 978-0-375-70850-3. Generalni sažetak. 
• Zweig, Stefan (2007). Conqueror of the Seas – The Story of Magellan. Read Books. ISBN 978-1-4067-6006-4. 

Spoljašnje veze

• EXPEDICIÓN MAGALLANES – JUAN SEBASTIAN ELCANO
• Encyclopaedia Britannica Ferdinand Magellan
• Biografie von Fernão de Magalhães (portugiesisch)
• Das Zeitalter der Entdeckungen
• Entdeckungen und Kolonialreiche
• Primo Viaggio intorno al Mondo, Relacion del Primer Viaje arrededor del Mundo, original radioplay based on Pigafeta's diary and Magellan's letters, broadcast on Radio Exterior de España