Otvorite glavni meni

Fernando II od Aragona i V od Kastilje (šp. Fernando II de Aragón y V de Castilla), rođen je 10. marta 1452. u mestu Sos del Rej Katoliko a umro je 23. januara 1516. u Madrigalehu. Poznat je još i kao Fernando Katolički.

Fernando II od Aragona
FerdinandIIA.jpg
Fernando Katolički
Datum rođenja(1452-03-10)10. mart 1452.
Mesto rođenjaSos del Rej Katoliko
Španija
Datum smrti23. januar 1516.(1516-01-23) (63 god.)
Mesto smrtiMadrigaleho, Ekstremadura
Španija
GrobKraljevska kapela u Granadi
DinastijaTrastamare
OtacHuan II od Aragona
MajkaHuana Enrikez
SupružnikIzabela I od Kastilje, Žermen de Foa
PotomstvoHuana I od Kastilje, Izabela od Aragona i Kastilje, Huan od Aragona i Kastilje, Marija od Aragona i Kastilje, Katarina od Aragona, Alonso de Aragón, John of Aragon, Prince of Girona
Kralj Sicilije (1468-1516)

Kralj Aragona, Valensije, Majorke i grof Barselone (1479-1516)

Kralj Kastilje i Leona (1474-1504)

Kralj Napulja (1504-1516)

Kralj Gornje Navare (1512-1516)
Period1468-1516
PrethodnikHuan II od Aragona
NaslednikKarlo V, car Svetog rimskog carstva

Sin je Huana II od Aragona i Huane Enrikez. Bio je kralj Aragona u periodu između 1479 i 1516. Bio je takođe savladar Kastilje između 1474. i 1504. i regent kastiljanske krune između 1507. i 1516. zbog mentalne nesposobnosti svoje kćerke Huane da preuzme ulogu vladara nakon smrti Filipa Lepog, njenog supruga. Takođe je bio kralj Sicilije (1468—1516) i Napulja (1504—1516).

Detinjstvo i mladostUredi

Ferdinand je rođen 1452. godine u Sos del Reju u Aragonu. Otac, Huan II Aragonski, vladao je Navarom od 1425. godine, a Aragonom od 1458. godine. Poticao je iz porodice koja je bila ogranak dinastije Trastamara. Majka, Huana, pripadala je znamenitoj porodici Enrikez[1]. Ferdinand se 1469. godine oženio Izabelom, polusestrom Enrikea IV Kastiljskog. Venčanje je obavljeno u Valjadolidu u tadašnjoj kraljevini Kastilji.

Krajem 15. veka dve vodeće sile na Iberijskom poluostrvu bile su Aragon i Kastilja. Kastilja je imala znatno veću teritoriju od Aragona. Imala je oko pet miliona stanovnika sa tendencijom porasta, a od 1492. godine država se bogati eksploatacijom novih američkih teritorija[2]. Aragon je, sa druge strane, beležio demografski pad. Imao je manje od milion stanovnika. Brak između Ferdinanda II od Aragona i Izabele od Kastilje (1469) tradicionalno se smatra ključnim događajem za nastanak španske države.

VladavinaUredi

Do Izabeline smrtiUredi

Ferdinand i Izabela su zajedno vladali nad obema kraljevinama. Prva njihova mera bilo je osnivanje Svetog bratstva, lokalne policije u službi krune[3]. Sem toga, njih dvoje su preduzeli mere radi centralizacije države. Reorganizacijom Veća Kastilje odnosno Kortesa u Toledu 1480. godine. Još jedna posledica ujedinjenja jeste uvođenje Svete inkvizicije u Kastilju[3]. Ona je već postojala u Aragonu. Jevreji su 1492. godine proterani iz Španije (Granadskim ukazom) nakon čega se naseljavaju uglavnom u oblasti istočnog Sredozemlja formirajući fardske zajednice. U spoljašnjoj politici su takođe bili uspešni. Država je 1492. godine proširena osvajanjem Granadskog sultanata. Time je okončano osmovekovno muslimansko prisustvo na poluostrvu. Nakon Izabeline smrti 1504. godine, Ferdinand je vladao Kastiljom kao regent.

Sporazumom u Alkasovi 1480. godine Kastilja je predala Portugaliji prava na isključivo prisustvo u Africi[4]. Stoga se Španija okreće ka zapadu i okupira Kanarska ostrva. U ime Kastilje, Đenovljanin Kristifor Kolumbo otkriva Ameriku oktobra 1492. godine. Ubrzo su okupirana i Kanarska ostrva. Sporazumom u Tordesiljasu iz 1494. godine uz lično posredovanje pape Aleksandra IV je izvršeno razgraničenje između dve krune. Portugaliji je pripao prostor tada još uvek neistraženog Brazila, a Španiji ostatak Amerike.

Regentstvo nad KastiljomUredi

Kastiljski Kortes je krunisao Izabelinu ćerku Huanu za kraljicu Kastilje. Njen suprug, Filip I, pripadao je dinastiji Habzburg kao sin Maksimilijana I i Marije Burgundijske. Godine 1506. Filip je proglašen kraljem umesto Huane koja je bila mentalno bolesna. Umro je iste godine pod nepoznatim okolnostima, najverovatnije od trovanja koje je naredio Ferdinand. Filipov sin Karlo imao je samo šest godina te je Kortes, iako nerado, morao dodeliti regentsku vlast Ferdinandu[5].

Spoljna politika nakon Izabeline smrtiUredi

Španija je sada bila ujedinjena kao personalna unija pod Ferdinandom Aragonskim. Ferdinand je vodio agresivnu spoljnu politiku. Započeo je špansko osvajanje Navare. Umešao se i u Italijanske ratove pokušavajući da proširi španski uticaj na Apeninskom poluostrvu. U Ratu kambrejske lige priključio se svetoj ligi formiranoj za borbu protiv francuske ekspanzije. Sukob sa Francuskom na jugu Italije završen je 1505. godine sporazumom u dvorcu Bloa kojim je Ferdinand potvrđen za kralja Napulja i Sicilije. Kastiljske trupe su 1512. godine osvojile kraljevinu Navaru[6]. Francuska je 1516. godine potpisala primirje i povukla se iz Milana. Španska kontrola priznata je i u severnoj Navari. Ferdinand je umro iste godine. Nasledio ga je Karlo I.

PotomstvoUredi

Porodično stabloUredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Enrike II od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
8. Huan I od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Huana Manuel
 
 
 
 
 
 
 
4. Fernando I od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Pere IV od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
9. Eleonora Aragonska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Eleonora od Sicilije
 
 
 
 
 
 
 
2. Huan II od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Alfonso XI od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
10. Sančo Alfonso, 1. grof od Alburkerka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Eleanor of Guzman
 
 
 
 
 
 
 
5. Eleonora od Albukerka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Pedro I Portugalski
 
 
 
 
 
 
 
11. Beatris od Portugala
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ines od Kastra
 
 
 
 
 
 
 
1. Fernando II od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Fadrique Alfonso, 1st Lord of Haro
 
 
 
 
 
 
 
12. Alfonso Enriquez, 1st Lord of Medina de Rio Seco
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Paloma
 
 
 
 
 
 
 
6. Fadrique Enríquez, 1st Count of Melba and Rueda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Pedro González de Mendoza, 9th Lord of Mendoza
 
 
 
 
 
 
 
13. Juana de Mendoza y Ayala
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Aldonza de Ayala y Ceballos
 
 
 
 
 
 
 
3. Huana Enrikez
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Gonzalo Fernandez de Cordoba, 1st Lord of Aguilar
 
 
 
 
 
 
 
14. Diego Fernández de Córdova, 1st Lord of Baena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Maria Garcia Carrillo, 2nd Lady of Villaquirán de las Infantas
 
 
 
 
 
 
 
7. Mariana Fernández de Córdoba y Ayala, 4th Lady of Casarrubios del Monte
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Pedro Suárez de Toledo, 2nd Lord of Casarrubios
 
 
 
 
 
 
 
15. Inés de Ayala y Toledo, 3rd Lady of Casarrubios del Monte
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Juana Meléndez de Orozco, 2nd Lady of Pinto
 
 
 
 
 
 

ReferenceUredi

  1. ^ Edwards, John (2000). The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc. str. xiii. 
  2. ^ Alvares, Pećaroman. str. 102.
  3. 3,0 3,1 Alvares, Pećaroman. str. 103.
  4. ^ Alvares, Pećaroman. str. 105.
  5. ^ Vojna enciklopedija, tom 1. str. 58.
  6. ^ Alvares, Pećaroman. str. 109.

LiteraturaUredi

  • Edwards, John (2000). The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc. str. xiii. 

IzvoriUredi

  • Istorija Španije, De Baho Alvares, Hulio Hil Pećaroman, Klio, 2003. godina
  • Vojna enciklopedija, tom 1, Beograd 1972. godina
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd. 


Prethodnik:
Huan II od Aragona
Kralj Aragona
14791556.

Naslednik:
Karlo I od Španije
Prethodnik:
Huan II od Aragona
Kralj Sicilije
14681516.
Naslednik:
Karlo I od Španije
Prethodnik:
Luj XII od Francuske
Kralj Napulja
15041516.
Naslednik:
Karlo I od Španije
Prethodnik:
Katalina de Foa
Kralj Navare
15131516.
Naslednik:
Karlo I od Španije