Википедија

Fernando II od Aragona

Fernando II od Aragona i V od Kastilje, poznat je još i kao Fernando Katolički, (šp. Fernando II de Aragón y V de Castilla; Sos del Rej Katoliko, 10. mart 1452 — Madrigaleh, 23. januar 1516) bio je kralj Aragona i Sardinije.

Fernando II od Aragona
Fernando Katolički
Lični podaci
Datum rođenja(1452-03-10)10. mart 1452.
Mesto rođenjaSos del Rej Katoliko, Španija
Datum smrti23. januar 1516.(1516-01-23) (63 god.)
Mesto smrtiMadrigaleho, Ekstremadura, Španija
GrobKraljevska kapela u Granadi
Porodica
SupružnikIzabela I od Kastilje, Žermen de Foa
PotomstvoHuana I od Kastilje, Izabela od Aragona i Kastilje, Huan od Aragona i Kastilje, Marija od Aragona i Kastilje, Katarina od Aragona, Alonso de Aragón, John of Aragon, Prince of Girona
RoditeljiHuan II od Aragona
Huana Enrikes
DinastijaTrastamare
Kralj Sicilije (1468—1516)

Kralj Aragona, Valensije, Majorke i grof Barselone (1479—1516)

Kralj Kastilje i Leona (1474—1504)

Kralj Napulja (1504—1516)

Kralj Gornje Navare (1512—1516)
Period1468-1516
PrethodnikHuan II od Aragona
NaslednikKarlo V, car Svetog rimskog carstva

Sin je Huana II od Aragona i Huane Enrikes. Bio je kralj Aragona u periodu između 1479 i 1516. Bio je takođe savladar Kastilje između 1474. i 1504. i regent kastiljanske krune između 1507. i 1516. zbog mentalne nesposobnosti svoje kćerke Huane da preuzme ulogu vladara nakon smrti Filipa Lepog, njenog supruga. Takođe je bio kralj Sicilije (1468—1516) i Napulja (1504—1516). Od 1511. do 1516. proglasio je sebe Imperator totius Africa (Carom cele Afrike) nakon što je osvojio Tlemken i učinio Zajanidskog sultana Abu Abdalaha V svojim vazalom.[1] On je bio i velemajstor španskih vojnih redova Santijago (1499-1516), Kalatrava (1487-1516), Alkantara (1492-1516) i Montesa (1499-1516), nakon što ih je trajno pripojio Španskoj kruni. Vladao je zajedno sa Izabelom nad dinastički ujedinjenom Španijom; zajedno su poznati kao katolički monarsi. Ferdinand se smatra de fakto prvim kraljem Španije, i kao takav je opisan tokom svoje vladavine (lat. Rex Hispaniarum; šp. Rey de España).

Ferdinand je bio kralj krune Kastilje sve do Izabeline smrti 1504. godine, kada je njihova ćerka Huana postala kraljica. Te godine, posle rata sa Francuskom, Ferdinand je osvojio Napuljsko kraljevstvo. Godine 1506, postao je regent Kastilje (kao Rej Senjor de Kastilja) u ime svoje mentalno nestabilne ćerke Huane. Godine 1505, kao deo ugovora sa Francuskom, Ferdinand se oženio Žermenom od Foa, nećakinjom francuskog kralja Luja XII i sestrom Gastona od Foa. Ferdinandovo i Žermenino jedino dete, Džon, umrlo je ubrzo nakon njegovog rođenja. Godine 1512. Ferdinand je osvojio Kraljevinu Navaru, vladajući svim teritorijama koje obuhvataju današnju Španiju do svoje smrti 1516. Nasledili su ga njegovo najstarije preživelo dete, Huana, i njegov unuk Karlo. Zabeleženo je da je Ferdinandov praunuk Filip II od Španije, dok je gledao u njegov portret, rekao „Sve dugujemo njemu“.[2] Moderni istoričar ser Džon H. Eliot je zaključio „u meri u kojoj se [uspostavljanje Španskog carstva] može pripisati bilo kom određenom skupu politika i akcija, to su bile politike i akcije kralja Ferdinanda i kardinala Sisnerose.“[3]

Detinjstvo i mladost

uredi

Ferdinand je rođen 1452. godine u Sos del Reju u Aragonu. Otac, Huan II Aragonski, vladao je Navarom od 1425. godine, a Aragonom od 1458. godine.[4] Poticao je iz porodice koja je bila ogranak dinastije Trastamara. Majka, Huana, pripadala je znamenitoj porodici Enrikez.[5] Ferdinand je rastao u senci svoje tvrdoglave majke, koju je njen mnogo stariji muž voleo i prepuštao joj se. Činilo se da je od samog početka odgajala sina da se popne na tron Aragona. Počelo je tako što je odložila njegovo krštenje skoro godinu dana sve dok kralj Alfonso nije imenovao svog brata Jovana za regenta, čime je omogućeno da se Ferdinandovo krštenje održi u katedrali-bazilici Gospe od Pilara u glavnom gradu Saragosi sa svim pompe koju je priuštio jednom aragonskom infantu. Dete je dobilo ime po svom dedi po ocu, Ferdinandu I, prvom kralju Trastamara Aragona. Kralj Ferdinand I bio je najistaknutiji iberijski heroj u ratovima protiv Mavara u poslednje vreme.[6][7] Godine 1458, Ferdinandov ujak je umro bez zakonite dece i njegov otac je postao kralj Jovan II od Aragona.[8]

Ferdinand se 1469. godine oženio Izabelom, polusestrom Enrikea IV Kastiljskog. Venčanje je obavljeno u Valjadolidu u tadašnjoj kraljevini Kastilji. Krajem 15. veka dve vodeće sile na Iberijskom poluostrvu bile su Aragon i Kastilja. Kastilja je imala znatno veću teritoriju od Aragona. Imala je oko pet miliona stanovnika sa tendencijom porasta, a od 1492. godine država se bogati eksploatacijom novih američkih teritorija[9]. Aragon je, sa druge strane, beležio demografski pad. Imao je manje od milion stanovnika. Brak između Ferdinanda II od Aragona i Izabele od Kastilje (1469) tradicionalno se smatra ključnim događajem za nastanak španske države.

Vladavina

uredi

Do Izabeline smrti

uredi

Ferdinand i Izabela su zajedno vladali nad obema kraljevinama. Prva njihova mera bilo je osnivanje Svetog bratstva, lokalne policije u službi krune[10]. Sem toga, njih dvoje su preduzeli mere radi centralizacije države. Reorganizacijom Veća Kastilje odnosno Kortesa u Toledu 1480. godine. Još jedna posledica ujedinjenja jeste uvođenje Svete inkvizicije u Kastilju[10]. Ona je već postojala u Aragonu. Jevreji su 1492. godine proterani iz Španije (Granadskim ukazom) nakon čega se naseljavaju uglavnom u oblasti istočnog Sredozemlja formirajući fardske zajednice. U spoljašnjoj politici su takođe bili uspešni. Država je 1492. godine proširena osvajanjem Granadskog sultanata. Time je okončano osmovekovno muslimansko prisustvo na poluostrvu. Nakon Izabeline smrti 1504. godine, Ferdinand je vladao Kastiljom kao regent.

Sporazumom u Alkasovi 1480. godine Kastilja je predala Portugaliji prava na isključivo prisustvo u Africi[11]. Stoga se Španija okreće ka zapadu i okupira Kanarska ostrva. U ime Kastilje, Đenovljanin Kristifor Kolumbo otkriva Ameriku oktobra 1492. godine. Ubrzo su okupirana i Kanarska ostrva. Sporazumom u Tordesiljasu iz 1494. godine uz lično posredovanje pape Aleksandra IV je izvršeno razgraničenje između dve krune. Portugaliji je pripao prostor tada još uvek neistraženog Brazila, a Španiji ostatak Amerike.

Regentstvo nad Kastiljom

uredi

Kastiljski Kortes je krunisao Izabelinu ćerku Huanu za kraljicu Kastilje. Njen suprug, Filip I, pripadao je dinastiji Habzburg kao sin Maksimilijana I i Marije Burgundijske. Godine 1506. Filip je proglašen kraljem umesto Huane koja je bila mentalno bolesna. Umro je iste godine pod nepoznatim okolnostima, najverovatnije od trovanja koje je naredio Ferdinand. Filipov sin Karlo imao je samo šest godina te je Kortes, iako nerado, morao dodeliti regentsku vlast Ferdinandu[12].

Spoljna politika nakon Izabeline smrti

uredi

Španija je sada bila ujedinjena kao personalna unija pod Ferdinandom Aragonskim. Ferdinand je vodio agresivnu spoljnu politiku. Započeo je špansko osvajanje Navare. Umešao se i u Italijanske ratove pokušavajući da proširi španski uticaj na Apeninskom poluostrvu. U Ratu kambrejske lige priključio se svetoj ligi formiranoj za borbu protiv francuske ekspanzije. Sukob sa Francuskom na jugu Italije završen je 1505. godine sporazumom u dvorcu Bloa kojim je Ferdinand potvrđen za kralja Napulja i Sicilije. Kastiljske trupe su 1512. godine osvojile kraljevinu Navaru[13]. Francuska je 1516. godine potpisala primirje i povukla se iz Milana. Španska kontrola priznata je i u severnoj Navari. Ferdinand je umro iste godine. Nasledio ga je Karlo I.

Potomstvo

uredi

U braku sa Izabelom I od Kastilje imao je decu:

U drugom braku sa Žermen de Foa nije imao dece.

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Enrike II od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
8. Huan I od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Huana Manuel
 
 
 
 
 
 
 
4. Fernando I od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Pere IV od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
9. Eleonora Aragonska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Eleonora od Sicilije
 
 
 
 
 
 
 
2. Huan II od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Alfonso XI od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
10. Sančo Alfonso, 1. grof od Alburkerka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Eleanor of Guzman
 
 
 
 
 
 
 
5. Eleonora od Albukerka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Pedro I Portugalski
 
 
 
 
 
 
 
11. Beatris od Portugala
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ines od Kastra
 
 
 
 
 
 
 
1. Fernando II od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Fadrique Alfonso, 1st Lord of Haro
 
 
 
 
 
 
 
12. Alfonso Enriquez, 1st Lord of Medina de Rio Seco
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Paloma
 
 
 
 
 
 
 
6. Fadrique Enríquez, 1st Count of Melba and Rueda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Pedro González de Mendoza, 9th Lord of Mendoza
 
 
 
 
 
 
 
13. Juana de Mendoza y Ayala
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Aldonza de Ayala y Ceballos
 
 
 
 
 
 
 
3. Huana Enrikes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Gonzalo Fernandez de Cordoba, 1st Lord of Aguilar
 
 
 
 
 
 
 
14. Diego Fernández de Córdova, 1st Lord of Baena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Maria Garcia Carrillo, 2nd Lady of Villaquirán de las Infantas
 
 
 
 
 
 
 
7. Mariana Fernández de Córdoba y Ayala, 4th Lady of Casarrubios del Monte
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Pedro Suárez de Toledo, 2nd Lord of Casarrubios
 
 
 
 
 
 
 
15. Inés de Ayala y Toledo, 3rd Lady of Casarrubios del Monte
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Juana Meléndez de Orozco, 2nd Lady of Pinto
 
 
 
 
 
 

Reference

uredi
  1. ^ „Declared Enemies and Pacific Infidels: Spanish Doctrines of "Just War" in the Mediterranean and Atlantic”. ARCADE (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 06. 10. 2022. g. Pristupljeno 2. 1. 2022. 
  2. ^ Kamen, Henry (26. 3. 2014). Spain, 1469-1714: A Society of Conflict (na jeziku: engleski). Routledge. str. 56. ISBN 978-1-317-75500-5. 
  3. ^ Elliott, J. H. (24. 9. 2002). Imperial Spain: 1469-1716 (na jeziku: engleski). Penguin. str. 39—44. ISBN 978-0-14-100703-8. 
  4. ^ Edwards, John. The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc, 2000, p. xiii
  5. ^ Edwards, John (2000). The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc. str. xiii. 
  6. ^ Liss, Peggy K. (2004). Isabel the Queen : Life and Times. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-9320-3. OCLC 1007922774. 
  7. ^ Gracián y Morales, Baltasar (2019). El político don Fernando el Católico. Guillermo Escolar Editor. ISBN 978-84-17134-36-5. OCLC 1128879967. 
  8. ^ Bisson, T.N. (1991). The Medieval Crown of Aragon. Oxford University Press. str. 117. 
  9. ^ Alvares, Pećaroman. str. 102.
  10. ^ a b Alvares, Pećaroman. str. 103.
  11. ^ Alvares, Pećaroman. str. 105.
  12. ^ Vojna enciklopedija, tom 1. str. 58.
  13. ^ Alvares, Pećaroman. str. 109.

Literatura

uredi
  • Edwards, John (2000). The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc. str. xiii. 
  • Elliott, J.H., Imperial Spain, 1469–1716 (1963; Pelican 1970)
  • Edwards, John. Ferdinand and Isabella: Profiles in Power.Pearson Education. New York, New York. (2005) ISBN 0-582-21816-0.
  • Edwards, John. The Spain of the Catholic Monarchs. Blackwell Publishers. Massachusetts, (2000) ISBN 0-631-22143-3.
  • Kamen, Henry. Spain: 1469–1714 A Society of Conflict. Taylor & Francis. New York & London. (2014) ISBN 978-1408271933.
  • Istorija Španije, De Baho Alvares, Hulio Hil Pećaroman, Klio, 2003. godina
  • Vojna enciklopedija, tom 1, Beograd 1972. godina
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd. 
  • Kamen, H. (2005). Spain 1469–1714: A Society of Conflict. Routledge:Oxford. 
  • Weissberger, Barbara F. (2003). Isabel Rules: Constructing Queenship, Wielding Power. University of Minnesota Press. str. 47–51, 227. 
  • Tarver, H. Michael; Slape, Emily (2016). The Spanish Empire: A Historical Encyclopedia. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. ISBN 9781610694216. 
  • Moreno-Luzón, Javier; Núñez Seixas, Xosé M. (2017). Metaphors of Spain : representations of Spanish national identity in the twentieth century. New York: Berghahn Books. str. 46. ISBN 9781785334665. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Fernando II od Aragona na Vikimedijinoj ostavi.


Kralj Aragona
1479 — 1556.
Kralj Sicilije
1468 — 1516.
Luj XII od Francuske
 Kralj Napulja
1504 — 1516.
Kralj Navare
1513 — 1516.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фернандо_II_од_Арагона&oldid=28394156”