Fidel Kastro

Fidel Alehandro Kastro Ruz (šp. Fidel Alejandro Castro Ruz ( audio); Biran, 13. avgust 1926 — Havana, 25. novembar 2016) bio je kubanski revolucionar, bivši generalni sekretar Komunističke partije Kube i bivši predsednik i premijer Kube.

Fidel Kastro
Fidel Kastro
Lični podaci
Datum rođenja	(1926-08-13)13. avgust 1926.
Mesto rođenja	Biran, Kuba
Datum smrti	25. novembar 2016.(2016-11-25) (90 god.)
Mesto smrti	Havana, Kuba
Univerzitet	Univerzitet u Havani
Profesija	advokat
Porodica
Supružnik	1) Mirta Diaz-Balar (1948—1955) 2) Dalia Soto Del Valeo (1980—2016)
Deca	9
Politička karijera
Politička stranka	Komunistička partija Kube (1965-2016), Ranije: Pokret 26. jul (1953-1965), Pravoverna partija (1948—1952)
Čin	Glavnokomandujući Kube
Mandati 17. Predsednik Kube 2. decembar 1976 — 24. februar 2006. Prethodnik Osvaldo Torado Naslednik Raul Kastro Premijer Kube 16. februar 1959 — 2. decembar 1976. Prethodnik Hose Miro Kardona Naslednik ukinut položaj
Potpis
Standarta predsednika Republike Kube

U poseti Beogradu

Biografija

Fidel Kastro rođen je 13. avgusta 1926. u mestu Majari na porodičnoj plantaži šećerne trske u blizini mesta Biran u tadašnjoj pokrajini Orijente, današnjoj pokrajini Olgin. Kastrov otac, rodom iz mesta Lankara u Galiciji (Španija), bio je vlasnik plantaže od 230 hektara na kojoj je kao mladić radio i Fidel. U mladosti je Fidel pohađao dve jezuitske škole—Lasale i Dolores, obe u Santijagu. Godine 1942. upisao se u jezuitsku školu Belen u Havani i uspešno ju je završio 1945. godine. Fidel Kastro je 1950. godine doktorirao pravo na Univerzitetu u Havani. Nakon završenog fakulteta Kastro je planirao da se kandiduje za mesto zastupnika u kubanskom parlamentu na izborima zakazanim za 1952. godinu, ali je general Fulgensio Batista u državnom udaru zbacio vladu i predsednika Karlosa Prio Sokarasa i otkazao izbore. Kastro je stoga protiv Batiste uložio tužbu sudu zbog kršenja ustava, ali je sud tužbu odbacio.

Pismo Frenklinu Ruzveltu

Kao četrnaestogodišnjak (iako je u pismu naveo da ima 12) je 6. novembra 1940. napisao pismo Frenklinu D. Ruzveltu, u to vreme novoizabranom predsedniku SAD. U pismu je Ruzveltu čestitao pobedu na predsedničkim izborima 1940, i zatražio je od njega 10 dolara, jer nikada ranije nije video tu novčanicu. Pismo je bilo sledećeg sadržaja:

„

Pismo koje je 6. novembra 1940. Fidel Kastro sa 14 godina napisao Frenklinu D. Ruzveltu

Santiago de Cuba Nov 6 1940. Mr. Franklin Roosevelt, President of the United States.

My good friend Roosevelt I don't know very English, but I know as much as write to you. I like to hear the radio, and I am very happy, because I heard in it, that you will be President for a new (período) I am twelve years old. I am a boy but I think very much but I do not think that I am writting to the President of the United States.

If you like, give me a ten dollar bill green american and I would like to have one of them. My address is: Sr. Fidel Castro Colegio de Dolores Santiago de Cuba Oriente, Cuba. I don't know very English but I know very much Spanish and I suppose you don't know very Spanish but you known very English because you are American but I am not American.

Thank you very much Good by. Your friend, (signature) Fidel Castro

If you want iron to make your sheaps ships I will show to you the biggest (minas) of iron of the land. They are in Mayarí, Oriente Cuba.

”

Prevod:

„ Santijago de Kuba,

6. novembar 1940. Gospodin Frenklin Ruzvelt, predsednik Sjedinjenih država.

Moj dobri prijatelju Ruzvelt. Ne znam puno da govorim engleski, ali znam dovoljno da bih Vam pisao. Volim da slušam radio, i veoma sam srećan, jer sam na njemu čuo da ćete biti predsednik u novom mandatu. Imam dvanaest godina. Ja sam dečak koji puno razmišlja, ali ne mislim da pišem predsedniku SAD. Ako biste želeli, pošaljite mi zelenu američku novčanicu od 10 dolara, jer bih voleo da je imam. Moja adresa je: Sr. Fidel Castro, Colegio de Dolores, Santiago de Cuba, Oriente, Cuba.

Ne znam puno engleskog, ali veoma dobro znam španski, i pretpostavljam da Vi ne znate puno španskog, ali da veoma dobro poznajete engleski, pošto ste Amerikanac, ali ja nisam Amerikanac.

Hvala Vam puno, doviđenja. Vaš prijatelj (potpis) Fidel Kastro.

Ako želite gvožđe kako biste napravili Vaše brodove, pokazaću Vam najveće rudnike gvožđa u državi. Oni su u Majariju, u Istočnoj Kubi.

”

Početak revolucije

Zbog uvedene diktature, Kastro je sa grupom istomišljenika 26. jula 1953. godine poveo revolucionarni pokret. Prvi potez je bio napad na kasarnu "Monkada", u Santijago de Kubi, sa oko 300 ljudi. Međutim taj napad je bio neuspešan, većina njegovih drugova je pobijena, a Kastro je sa još nekolicinom njih zatvoren. U zatvoru je ostao sve do 1955. godine. U to doba njegove političke ideje bile su: nacionalizam, antiimperijalizam i reformacija. Njegove ideje tada još nisu bili povezane sa komunizmom. Nakon puštanja iz zatvora Kastro je otputovao prvo u SAD, a potom u Meksiko gde je organizovao revolucionarni pokret nazvan "26. jul" zajedno sa svojim istomišljenicima među kojima je bio i Če Gevara.

Njegova borba protiv diktatora Batiste je završena ulaskom trupa pobunjenika u Havanu 8. januara 1959. godine.

Fidel Kastro je dolaskom na vlast bio veoma neprijateljski raspoložen prema Sjedinjenim Američkim Državama, koje su se prijateljski odnosile prema Batisti i često se mešale u unutrašnje poslove Kube dok je on bio na vlasti. Nakon što je Kastrova vlada nacionalizovala rafinerije nafte, šećerane i pogone za proizvodnju električne energije 1960. godine Sjedinjenje Američke Države su prestale da kupuju kubanski šećer i uvele ekonomski embargo prema Kubi. 1961. godine SAD su pokušale uz pomoć kubanskih izbeglica da zbace Kastra s vlasti u invaziji na Zaliv svinja, ali bez uspeha.

Približavanje Sovjetskom Savezu

Možda i kao posledica te invazije sledila je Kastrova izjava u decembru 1961. godine: „Ja sam marksista-lenjinista i ostaću to do svoje smrti“. Ranih 1960-ih Kastro je otvoreno prigrlio komunizam i uspostavio bliske veze sa Sovjetskim Savezom primajući sve veću sovjetsku vojnu i ekonomsku pomoć. U doba 1960-ih i 1970-ih Kastrova vlada je učinila značajna poboljšanja u kubanskom obrazovnom sistemu i organizaciji zdravstvene zaštite time prikazujući kubansku revoluciju kao primer drugim narodima. Međutim, američko-kubanski odnosi su nastavili da se pogoršavaju, naročito tokom Kubanske raketne krize 1962, kada su Amerikanci otkrili da je Sovjetski Savez na Kubi postavio svoje balističke projektile dalekog dometa i time praktično imao Sjedinjene Države „na dlanu“. Predsednik Džon Kenedi je tada uveo pomorsku blokadu Kube kako bi prisilio sovjetskog lidera Nikitu Hruščova na povlačenje sovjetskih projektila s Kube. Kastro je takođe aktivno pomagao revolucionarne pokrete u Latinskoj Americi, a u 1970-ih i 1980-ih i u Africi (Angola, Etiopija). Godine 1979. izabran je za vođu Pokreta nesvrstanih, poziciju koja mu je dala međunarodni ugled. Nakon što je kasnih 1980-ih SSSR počeo da sprovodi niz socijalnih i ekonomskih reformi Kastro je oštro kritikovao takve eksperimente s kapitalizmom i tvrdio kako na Kubi nema potrebe za sličnim reformama.

Raspad Sovjetskog Saveza

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine prekinuo je dotok pomoć Kubi izazivajući time još veće propadanje posrnule kubanske ekonomije. Kastro je na takav razvoj događaja odgovorio 1993. godine kada je dopustio ograničeni niz ekonomskih reformi i delimičnu legalizaciju privatnog preduzetništva. Kastro je u decembru 1995. posetio Kinu i izrazio svoje divljenje domaćinima u njihovom uspešnom kombinovanju ograničenih ekonomskih reformi i socijalističke privrede. Po povratku na Kubu Kastro je ipak kritikovao eksperimente s privatnim preduzetništvom koji su se ukazivali na Kubi. Tvrdio je kako je jedini način da se postigne ekonomski rast očuvanje jednopartijske države, ograničavanje privatnog preduzetništva i brzo utišavanje političkih protivnika. U februaru 1996. kubanski ratni avioni su oborili dva civilna aviona za koja su kubanske vlasti tvrdile da su narušile kubanski vazdušni prostor. Ovi avioni su pripadali organizaciji kubanskih izbeglica Brothers of the Rescue koji su se posvetili pomaganju kubanskim izbeglicama. Američka vlada odgovorila je na ovaj incident daljnjim jačanjem ekonomskog embarga što je uključivalo i kažnjavanje stranih firmi koje investiraju na Kubi.

Jednom prilikom upitan kada će obrijati bradu i skinuti vojnu odoru (po tome i s cigaretom u ustima postao je prepoznatljiv lik u celom svijetu) odgovorio je: „Kada se okonča revolucija!“

Porodični život

Godine 1948. oženio se Mirtom Diaz-Balar, ali je brak završen razvodom 1954. godine.

Kastrov sin Fidel Kastro Diaz-Balar, koji je potekao iz tog braka, rođen je 1949. godine. Dolaskom oca na vlast najmlađi Kastro vršiće dužnost šefa kubanske komisije za atomsku energiju. Međutim, Kastro se još ženio. Do svoje smrti, Fidel Kastro je bio u braku sa Daliom Soto Del Valeom, s kojom se venčao 1980. godine i s njom je imao pet sinova čija imena redom počinju na slovo A.

Vidi još

• Fidelizam

Literatura

• Borislav Lalić, „Fidel Kastro: jedan čovek jedna revolucija“, Beograd: Novosti, 2007 (Beograd: Publikum).
• Azicri, Max (2009). „The Castro-Chávez Alliance”. Latin American Perspectives. 36 (1). str. 99—110. ISSN 1552-678X. 

• Balfour, Sebastian (1995). Castro (second izd.). London and New York: Longman. ISBN 978-0582437470. 

• Bardach, Ann Louise (2007). Cuba Confidential: Love and Vengeance in Miami and Havana. New York: Random House. ISBN 978-0-307-42542-3. 

• Bourne, Peter G. (1986). Fidel: A Biography of Fidel Castro. New York City: Dodd, Mead & Company. ISBN 978-0-396-08518-8. 

• Castro, Fidel (2009). My Life: A Spoken Autobiography. Ramonet, Ignacio (interviewer). New York: Scribner. ISBN 978-1-4165-6233-7. 

• Coltman, Leycester (2003). The Real Fidel Castro. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10760-9. 

• Draper, Theodore (1965). Castroism: Theory and Practice. New York: Praeger. OCLC 485708. 

• Evenson, Fredric (2010). „A Deeper Shade of Green: The Evolution of Cuban Environmental Law and Policy”. Golden Gate University Law Review. 28 (3). str. 489—525. OCLC 61312828. 

• Franqui, Carlos (1984). Family Portrait with Fidel. New York: Random House First Vintage Books. ISBN 978-0-394-72620-5. 

• Geyer, Georgie Anne (1991). Guerrilla Prince: The Untold Story of Fidel Castro. New York City: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-30893-9. 

• Gott, Richard (2004). Cuba: A New History. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10411-0. 

• Guerra, Lillian (2012). Visions of Power in Cuba: Revolution, Redemption, and Resistance, 1959–1971. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-1-4696-1886-9. 

• Kozloff, Nicholas (2008). Revolution!: South America and the Rise of the New Left. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-61754-4. 

• Lecuona, Rafael A. (1991). „Jose Marti and Fidel Castro”. International Journal on World Peace. 8 (1): 45—61. JSTOR 20751650. 

• Mallin, Jay (1994). Covering Castro: Rise and Decline of Cuba's Communist Dictator. Piscataway: Transaction Publishers. ISBN 978-1-56000-156-0. 

• Marcano, Christina; Barrera Tyszka, Alberto (2007). Hugo Chávez: The Definitive Biography of Venezuela's Controversial President. New York: Random House. ISBN 978-0-679-45666-7. 

• Quirk, Robert E. (1993). Fidel Castro. New York and London: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-03485-1. 

• Ros, Enrique (2006). El Clandestinaje y la Lucha Armada Contra Castro. Miami: Ediciones Universal. ISBN 978-1-59388-079-8. 

• Sampson, Anthony (1999). Mandela: The Authorised Biography. HarperCollins. ISBN 978-0-00-638845-6. 

• Skierka, Volka (2006). Fidel Castro: A Biography. Cambridge: Polity. ISBN 978-0-7456-4081-5. 

• Sivak, Martín (2010). Evo Morales: The Extraordinary Rise of the First Indigenous President of Bolivia. New York: Palgrave MacMillan. ISBN 978-0-230-62305-7. 

• Sondrol, Paul C. (1991). „Totalitarian and Authoritarian Dictators: A Comparison of Fidel Castro and Alfredo Stroessner”. Journal of Latin American Studies. 23 (3): 599—620. JSTOR 157386. S2CID 144333167. doi:10.1017/S0022216X00015868. 

• Von Tunzelmann, Alex (2011). Red Heat: Conspiracy, Murder, and the Cold War in the Caribbean. New York City: Henry Holt and Company. ISBN 978-0-8050-9067-3. 

• Whittle, Daniel; Rey Santos, Orlando (2006). „Protecting Cuba's Environment: Efforts to Design and Implement Effective Environmental Laws and Policies in Cuba” (PDF). Cuban Studies. 37. str. 73—103. ISSN 1548-2464. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 8. 2016. g. Pristupljeno 5. 12. 2018. 

• Wickham-Crowley, Timothy P. (1990). Exploring Revolution: Essays on Latin American Insurgency and Revolutionary Theory. Armonk and London: M.E. Sharpe. ISBN 978-0-87332-705-3. 

• Wilpert, Gregory (2007). Changing Venezuela by Taking Power: The History and Policies of the Chávez Government. London and New York: Verso. ISBN 978-1-84467-552-4. 
• Benjamin, Jules R. (1992). The United States and the Origins of the Cuban Revolution: An Empire of Liberty in an Age of National Liberation. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02536-0. 
• Bohning, Don (2005). The Castro Obsession: U.S. Covert Operations Against Cuba, 1959–1965. Washington, D.C.: Potomac Books, Inc. ISBN 978-1-57488-676-4. 
• Roman, Peter (2003). People's Power: Cuba's Experience with Representative Government. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0742525658. 

Spoljašnje veze

• Preminuo lider kubanske revolucije Fidel Kastro („Politika”, 26. novembar 2016)
• Kastrove tajne američke veze („Večernje novosti”, feljton, januar 2017) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jul 2017)
• Fidel Kastro na sajtu C-SPAN (jezik: engleski)
• Fidel Castro's speeches
• vFidel Castro History Archive at Marxists Internet Archive}-
• Fidel Kastro na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Fidel Castro (Character) on IMDb
• Fidel Castro Records at FBI Records: The Vault
• Fidel Castro: A Life in Pictures – slideshow by BBC News
• Fidel Castro: From Rebel to El Presidente – timeline by NPR
• Fidel Castro – extended biography by Barcelona Centre for International Affairs