Filip Domanović

Filip Domanović
Filip Domanović
Lični podaci
Nadimak	Doman, Krnjaš
Datum rođenja	1868.
Mesto rođenja	Lisice, Kneževina Srbija
Datum smrti	1938.
Mesto smrti	Lisice, Kraljevina Jugoslavija
Umetnički rad
Polje	Klesarstvo
Pravac	Kamenorezaštvo zapadne Srbije

Filip Domanović (1868–1938) iz Lisica bio je jedan od poznatijih dragačevskih kamenorezaca. Kao vrstan klesar bio je veoma cenjen u narodu.^[1]

U periodu od 1880. do 1930-ih izradio je nekoliko stotina spomenika po selima Donjeg Dragačeva i pobrežjima ka Požegi, Kraljevu i Zapadnoj Moravi.^[1]

Život

U mladosti bio je siromah - otac mu je prokockao svo imanje, a majka bila primorana da služi.^[1] Kao nezbrinut, prišao je kamenorescu Ljubisavu Kukiću, gde je dobro ovladao dletom. Kasnije je dobro zarađivao i bio uzoran domaćin.^[1]

U Prvom svetskom ratu učestvovao je kao trećepozivac. Bio je zarobljen i interniran u Mađarsku. U ratu je izgubio tri sina.^[2]

Bio je cenjen majstor i imao svoje učenike. Osim Bogosava Nikolića, klesarenju je obučio sinove Petra i Borivoja.^[1] Petar je kao podoficir umro 1915. godine u Prizrenu, dok je sinom Borivojem izradio je grupu spomenika-krajputaša u selu Samaila.^[2]

Delo

Filip Domanović uneo je novine u obradu spomenika, koje su kasnije široko prihvaćene u kamenorezu čitave zapadne Srbije.^[1]

Tipologija spomenika

Spomenike je izrađivao od puhovskog peščara, oblika stuba pokrivenog „kapom” ili vertikalnih ploča nadvišenih krstom, ugrađenih u masivno postolje. Početkom 20. veka uneo je arhitektonske novine u oblikovanje prednje strane spomenika - tordirane stubiće i lučno nadsvođe iznad epitafa.^[1]

Ornamentika i religiozni simboli

Ornamentiku Filipa Domanovića odlikuje kompozicione sklad i vrhunska izrada. Veoma je vešto rezao golube, vinove loze i grozdove, cveće i biljne ukrase. Tu su i religiozni predmeti: čirak i sveća, kombinovani sa anđelima, Raspećima i krstovima.^[1]

Polihromija

„Prskajućom” tehnikom šarao je bokove spomenika, čime je postizao veću dekorativnost.^[1]

Figuralne predstave

Radio je i ljudske figure, plitko uklesane i spuštenih ramena.^[1] Njegovi vojnici prepoznatljivi su po duboko razvedenoj šajkači na okrugloj glavi. Okićeni su redenicima i medaljama, a puške su im uvek u stavu „k nozi”. Lica su dostojanstvena i uglađena, sa brčićima i kratkim zulufima.^[2]

Uradio je desetak ženskih likova, među kojima se ističu nadgrobnici Rajki Alempijević (†1918) u selu Lučani i nevesti Gvozdeniji Prodanović (†1908) u Papratištu.^[1]

Prikazi predmeta i alata

Zanatlijama je na spomenike urezivao alat, a domaćinima štapove, duvankese i tabakere, čuture i sl.^[2] Učenicima je prikazivao đačke torbe, knjige, mastionice i pera itd. Na raskriljenim knjigama je upisano:

Rodimo se da mremo, a mremo da večno živimo

Niko večan nema, samo jedan Bog.^[1]

Rukopis

Epitafe je ispisivao prvoklasnim slovima.^[2] Naročitu pažnju poklanjao je imenima pokojnika, koje je posebno dekorativno urezivao.

Potpis

Potpisivao se sa: „pisao Filip Domanović iz Lisica, sreza dragačevskog, okruga čačanskog”. Najstariji mu je potpis iz 1890. a najmlađi iz 1918. godine.^[1]

Galerija

Epitafi

U kamen je urezivao opširnije biografije upokojenih.^[1] Ponekad je unosio i poetske iskaze:

Poživi na ovom svetu

kao rosa na mirisnom cvetu.^[2]

Prolaznike je dozivao molećivim pozivom:

O ljubezni mili srbski rode,

umoljeno stani malo ovde!

Truda svoga nemoj požaliti,

tužni spomenik ovaj pročitati,

te ti vidi ko ovde počiva,

koga ova ladna ploča skriva!^[1]

Spomenik siromahu Gavrilu Gavriloviću (†1892) (Guča, groblje iznad škole)

Ovde počiva rab Boži

GAVRILO GAVRILOVIĆ

najveći siromah sela Guče

koi poživi časno i pošteno 43. g.

a pogibe nesrećnim slučajem

kao radnik pade sa tornja crkve gučke

i na mesto pogibe 12 juna 1892 god.

To što je Gavrilo bijo vrlo pošten

koibi pre umro od gladi

a ne bi tuđe uzeo

Ovaj spomenik podigoše mu

više građana iz mesta

i sa strane svojim dobrovoljnim prilozima

a sa trudom Filipa S. Mijatovića

sveštenika gučkog.

Ovo neka služi za ugled ostalim siromasima

te neka se i oni na Gavrilovo poštenje ugledaju

te dabi i oni kad ih gospod Bog na istinu pozove

zaslužili da im se ovakav vidljiv znak podigne

Pisa Filip Domanović iz sela Lisica^[3]

Spisak spomenika

Spomenik Đurđiji Divljak (†1891) (Markovica)
Spomenik siromahu Gavrilu Gavriloviću (†1892) (Guča, groblje iznad škole)
Spomenik Milanu Milekiću (†1893) (Donja Kravarica, Milekića groblje)
Spomenik Milisavu Stankoviću (†1894) (Samaila)
Spomenik Aleksiju Mikoviću (†1894) (Samaila)
Spomenik Milanu Divljaku (†189?) (Markovica)
Spomenik Radoju Stančiću (†1900) (Krstac)
Spomenik Živojinu Protiću (†1901) (Negrišori)
Spomenik Gvozdeniji Prodanović (†1908) (Papratište)
Spomenik Joksimu Čvoroviću (†1909) (Donja Kravarica, Starčevića groblje)
Spomenik Simi Marinkoviću (†1909) (Dljin)
Spomenik Simi Marinkoviću (†1909) (Dljin)
Kenotaf Milutinu Erčeviću (†1916) (Adrani)
Spomenik Rajki Alempijević (†1918) (Lučani (selo))
Spomenik Joksimu Joksimoviću (†19??) (Gorobilje)^[1]^[3]^[4]

Izvori

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m ⁿ Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. str. 51—52.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4.
^ ^a ^b Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
^ Dudić, Nikola. Stara groblja i narodni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. str. 114. ISBN 978-86-07-00900-8.

Literatura

Marinković, Radovan M (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Litopapir.
Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4.
Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
Stojić, Nikola (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2, dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2, dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.

[Каменоресци_народног_образа-1] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m ⁿ Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. str. 51—52.

[Писци_из_Драгачева-2] v ^g ^d ^đ Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4.

[Драгачевски_епитафи-3] Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.

[#1-4] Dudić, Nikola. Stara groblja i narodni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. str. 114. ISBN 978-86-07-00900-8.

[1]

[2]

[3]

[4]