Filip Zimbardo

Filip Zimbardo (Njujork, 23. mart 1933 — San Francisko, 14. oktobar 2024) bio je američki psiholog i profesor emeritus na Univezitetu Stanford. Postao je poznat po svom standfordskom zatvorskom eksperimentu iz 1971. koji je kasnije bio oštro kritikovan i iz etičkih i iz naučnih razloga. Autor je raznih udžbenika uvoda u psihologiju za studente i drugih zapaženih radova, uključujući The Lucifer Effect, The Time Paradox i The Time Cure.

dr Filip Zimbardo
Ime po rođenju	Filip Džordž Zimbardo
Datum rođenja	(1933-03-23)23. mart 1933.
Mesto rođenja	Njujork, Njujork, SAD
Datum smrti	14. oktobar 2024.(2024-10-14) (91 god.)
Mesto smrti	San Francisko, Kalifornija, SAD
Državljanstvo	američko
Univerzitet	Univezitet Stanford
Zanimanje	psiholog, sociolog, antropolog
Partner	Kristina Maslax
Roditelji	Džordž Zimbardo Margaret Bisičija
Veb-sajt	Zvanični veb-sajt
Potpis

Mladost

Rođen 23. marta 1933. u Njujorku. Godine 1954. je trostruko diplomirao na Bruklinskom univerzitetu iz psihologije, sociologije i antropologije, dok je master i doktorske studije radio na Jejlu, oba iz psihologije. Bio je profesor na Jejlu, Njujorškom univerzitetu, kao i na Univerzitetu Kolumbija i Stanfordu. Studirao je zajedno sa Stenlijem Milgramom, koji je sproveo čuveni eksperiment na temu slepe poslušnosti autoritetu koji je uticao na sam rad Zimbarda. U Milgramovom eksperimentu, od početno očekivanih 1% ljudi koji bi ispoljili sadističko ponašanje, a koje se krije iza autoriteta koji snosi odgovornost, kroz 16 sličnih istraživanja taj broj je dostigao 90%. Ravnoteža sa pojedinačne poslušnosti autoritetu Milgramovih eksperimenta se u radu Zimbarda pomera na moć institucija koje oblikuju pojedince da se ophode na određeni način.

Karijera i istraživački rad

Zimbardo je najpoznatiji po Stanfordskom zatvorskom eksperimentu (sprovedenom 1971. godine) koji je sa malo novčanih resursa čoveku doneo velika saznanja. Eksperiment se umesto planiranih dve nedelje završio nakon 6 dana, nakon što je pet potpuno zdravih mladića doživelo nervni slom u roku od 36 sati.

Pored ovoga, bavio istraživanjima agresije, konflikta, mira, stidljivosti, primenjene i socijalne psihologije, stavovima i verovanjima, psihologijom zdravlja, interpersonalnim procesima, ličnošću i individualnim razlikama, ubeđivanjem i socijalnim uticajima, političkom psihologijom i dr. Ima 699 radova i 2526 publikacija na petnaest jezika. Njegovo najznačajnije delo je The Lucifer Effect: Understanding how good people turn evil. Počevši od pitanja „Šta se desi pa ljudi skrenu sa puta?“ koje mu se nametalo još od detinjstva usled okruženja u kome je odrastao, pokazao je da granica dobra i zla nije negde daleko, već u nama samima. Izveo je i definiciju zla - da je ono uvežbavanje moći. Lucifer efekat istražuje promenu ljudi kroz 3 faktora: unutrašnjih dešavanja, okruženja i sistema. Ukazuje na mogućnost uma da nas načini ljubaznim ili okrutnim, kreativnim ili destruktivnim, zločincima i herojima. Zimbardo oblikuje 7 socijalnih procesa koji čine da „skliznemo“ pod uticaj zla:

1. Bezazleno uzimajući prvi, mali korak;
2. Dehumanizacija drugih;
3. Uzimanje anonimnog idetiteta i odbacivanje svog;
4. Prebacivanjem lične odgovornost;
5. Slepa poslušnost autoritetu;
6. Nekritička konformacija grupnim normama;
7. Pasivna tolerancija zla kroz nepreduzimanje akcije i indiferentnost.

Daje i predlog za rešavanje novonastalog problema, kreiranjem novog javnog zdravstvenog modela koji se fokusira na pojedinca i prepoznaje naznake bolesti. Dolazi do zaključka da su maltretiranje, nasilje i predrasude bolest, a da je herojstvo lek zlu. Takođe pokazuje da je slika o herojstvu iskrivljena kako kod dece tako i kod odraslih, budući da i „obični“ ljudi mogi postati heroji. Primer je Džo Darbi koji je stao na kraj maltretiranjima u Abu Graibu, pokazavši slike starijem oficiru, zbog čega je 3 godine skrivao svoju porodicu i sebe, radi spasavanja sopstvenih života. U heroje ubraja i Kristinu Maslax, koja mu je skrenula pažnju na ekperiment koji se otrgao kontroli i na taj način zaustavila Stanfordski eksperiment, koja je naredne godine postala njegova žena. Heroj treba da izbegava društvene norme, da reaguje kada drugi ćute i ne bude egocentričan, već sociocentričan.

Poslušnost autoritetu

Značaj rezultata postaje sve jasniji kako se susrećemo sa ekstremnim primerima iz stvarnosti koji imaju sličnu suštinu kao i sam Stanfordski eksperiment.

Nakon završenog eksperimenta, trideset i dve godine kasnije, svedočimo užasnim zločinima počinjenim od strane američkih vojnika tokom rata u Iraku, u mestu Abu Graib (20 km od Bagdada), gde se kod zatvorenika odbacio pojam ljudskosti. Zimbardu se pružila mogućnost da istraži detaljnije ova tromesečna dešavanja i vidi preko 1000 slika uslikanih od strane vojnika.

Na zatvorenike su prosipane različite hemijske supstance, između kojih je i fosforna kiselina, bivali su tučeni, muškim zatvorenicima se pretilo silovanjem, električnim šokovima, vojnici su puštali vojne pse na njih, polivali ih ledenom vodom i na druge načine ih demoralizovali.

Dvanaestog novembra 1978, u događaju koji danas poznat kao Džonstaun masakr, u Gvajani je počinjeno masovno samoubistvo cijanidom i valijumom 912 muškaraca, žena i dece kao posledica slepe poslušnosti pojedincu po imenu Džim Džouns (1931–1978). Samonazvani mesija religijskog kulta Peoples Temple, obećavajući utopiju svima onima koji ga prate.

Dostignuća

Godine 2016. Zimbardo dobija počasnu doktoratsku diplomu od Čarls Univerziteta u Pragu. 2012. Dobija Zlatnu medalju Američke psihološke asocijacije za životni rad na polju psihologije. Godine 2003. je, zajedno sa studentima Univerzteta La Sapienza u Rimu osvoji Ig Nobelovu nagradu za psihologiju za njihov rad „Jedinstveno jednostavna ličnost političara“ i dr. Imenovan je za jednog od najuticajnijih živih psihologa.

Literatura

• Zimbardo, Filip. The Lucifer Effect: Understanding how good people turn evil. New York: Random House. Pristupljeno 21. 12. 2017.