Филип Зимбардо

Филип Зимбардо (Њујорк, 23. март 1933 — Сан Франциско, 14. октобар 2024) био је амерички психолог и професор емеритус на Унивезитету Станфорд. Постао је познат по свом стандфордском затворском експерименту из 1971. који је касније био оштро критикован и из етичких и из научних разлога. Аутор је разних уџбеника увода у психологију за студенте и других запажених радова, укључујући The Lucifer Effect, The Time Paradox и The Time Cure.

др Филип Зимбардо
Име по рођењу	Филип Џорџ Зимбардо
Датум рођења	(1933-03-23)23. март 1933.
Место рођења	Њујорк, Њујорк, САД
Датум смрти	14. октобар 2024.(2024-10-14) (91 год.)
Место смрти	Сан Франциско, Калифорнија, САД
Држављанство	америчко
Универзитет	Унивезитет Станфорд
Занимање	психолог, социолог, антрополог
Партнер	Кристина Маслаx
Родитељи	Џорџ Зимбардо Маргарет Бисичија
Веб-сајт	Званични веб-сајт
Потпис

Младост

Рођен 23. марта 1933. у Њујорку. Године 1954. је троструко дипломирао на Бруклинском универзитету из психологије, социологије и антропологије, док је мастер и докторске студије радио на Јејлу, оба из психологије. Био је професор на Јејлу, Њујоршком универзитету, као и на Универзитету Колумбија и Станфорду. Студирао је заједно са Стенлијем Милграмом, који је спровео чувени експеримент на тему слепе послушности ауторитету који је утицао на сам рад Зимбарда. У Милграмовом експерименту, од почетно очекиваних 1% људи који би испољили садистичко понашање, а које се крије иза ауторитета који сноси одговорност, кроз 16 сличних истраживања тај број је достигао 90%. Равнотежа са појединачне послушности ауторитету Милграмових експеримента се у раду Зимбарда помера на моћ институција које обликују појединце да се опходе на одређени начин.

Каријера и истраживачки рад

Зимбардо је најпознатији по Станфордском затворском експерименту (спроведеном 1971. године) који је са мало новчаних ресурса човеку донео велика сазнања. Експеримент се уместо планираних две недеље завршио након 6 дана, након што је пет потпуно здравих младића доживело нервни слом у року од 36 сати.

Поред овога, бавио истраживањима агресије, конфликта, мира, стидљивости, примењене и социјалне психологије, ставовима и веровањима, психологијом здравља, интерперсоналним процесима, личношћу и индивидуалним разликама, убеђивањем и социјалним утицајима, политичком психологијом и др. Има 699 радова и 2526 публикација на петнаест језика. Његово најзначајније дело је The Lucifer Effect: Understanding how good people turn evil. Почевши од питања „Шта се деси па људи скрену са пута?“ које му се наметало још од детињства услед окружења у коме је одрастао, показао је да граница добра и зла није негде далеко, већ у нама самима. Извео је и дефиницију зла - да је оно увежбавање моћи. Луцифер ефекат истражује промену људи кроз 3 фактора: унутрашњих дешавања, окружења и система. Указује на могућност ума да нас начини љубазним или окрутним, креативним или деструктивним, злочинцима и херојима. Зимбардо обликује 7 социјалних процеса који чине да „склизнемо“ под утицај зла:

1. Безазлено узимајући први, мали корак;
2. Дехуманизација других;
3. Узимање анонимног идетитета и одбацивање свог;
4. Пребацивањем личне одговорност;
5. Слепа послушност ауторитету;
6. Некритичка конформација групним нормама;
7. Пасивна толеранција зла кроз непредузимање акције и индиферентност.

Даје и предлог за решавање новонасталог проблема, креирањем новог јавног здравственог модела који се фокусира на појединца и препознаје назнаке болести. Долази до закључка да су малтретирање, насиље и предрасуде болест, а да је херојство лек злу. Такође показује да је слика о херојству искривљена како код деце тако и код одраслих, будући да и „обични“ људи моги постати хероји. Пример је Џо Дарби који је стао на крај малтретирањима у Абу Граибу, показавши слике старијем официру, због чега је 3 године скривао своју породицу и себе, ради спасавања сопствених живота. У хероје убраја и Кристину Маслаx, која му је скренула пажњу на екперимент који се отргао контроли и на тај начин зауставила Станфордски експеримент, која је наредне године постала његова жена. Херој треба да избегава друштвене норме, да реагује када други ћуте и не буде егоцентричан, већ социоцентричан.

Послушност ауторитету

Значај резултата постаје све јаснији како се сусрећемо са екстремним примерима из стварности који имају сличну суштину као и сам Станфордски експеримент.

Након завршеног експеримента, тридесет и две године касније, сведочимо ужасним злочинима почињеним од стране америчких војника током рата у Ираку, у месту Абу Граиб (20 km од Багдада), где се код затвореника одбацио појам људскости. Зимбарду се пружила могућност да истражи детаљније ова тромесечна дешавања и види преко 1000 слика усликаних од стране војника.

На затворенике су просипане различите хемијске супстанце, између којих је и фосфорна киселина, бивали су тучени, мушким затвореницима се претило силовањем, електричним шоковима, војници су пуштали војне псе на њих, поливали их леденом водом и на друге начине их деморализовали.

Дванаестог новембра 1978, у догађају који данас познат као Џонстаун масакр, у Гвајани је почињено масовно самоубиство цијанидом и валијумом 912 мушкараца, жена и деце као последица слепе послушности појединцу по имену Џим Џоунс (1931–1978). Самоназвани месија религијског култа Peoples Temple, обећавајући утопију свима онима који га прате.

Достигнућа

Године 2016. Зимбардо добија почасну докторатску диплому од Чарлс Универзитета у Прагу. 2012. Добија Златну медаљу Америчке психолошке асоцијације за животни рад на пољу психологије. Године 2003. је, заједно са студентима Универзтета La Sapienza у Риму освоји Иг Нобелову награду за психологију за њихов рад „Јединствено једноставна личност политичара“ и др. Именован је за једног од најутицајнијих живих психолога.

Литература

• Зимбардо, Филип. The Lucifer Effect: Understanding how good people turn evil. New York: Random House. Приступљено 21. 12. 2017.