Filistejci

Filistejci ili Filistinci (hebr. פלשתים, plishtim) su bili narod nastanjen na južnoj obali Hanana, na teritoriji kasnije nazvanoj Filisteja. Poreklo im je predmet rasprave među naučnicima, ali moderna arheologija je sugerisala kulturne veze s mikenskim svetom u Grčkoj. Iako su Filistejci preuzeli lokalnu hanansku kulturu i jezik pre nego što su ostavili i jedan zapis, sugeriše se da je nekoliko filistejskih reči bilo indoevropskog porekla (v. filistejski jezik).

Karta biblijskih zemalja koja pokazuje filistejske oblasti i gradove Gazu, Ašdod i Aškelon.
Levant oko 830. p. n. e.

U Starom Zavetu Filistejaci se pominju na više mesta: u Knjizi o sudijima (4-5), gde se govori o prvom sukobu jevrejskih plemena sa filistejcima, u Drugoj knjizi Samuilovoj (2 Sam 5, 17, 8, 1) gde govori o dvoboju Davida i Golijata, i o drugim sukobima (1 Car 15, 27; 16, 15; 2 Car 18, 8; Dnev 21, 16, 26, 6; 28, 18).

Asirci više puta napadaju Filistejce, a konačno ih sebi potčinjava asirski kralj Senaherib. U vreme kralja Asarhadona Filisteja postaje pokrajina Asirskog carstva. Nakon upada vojske Nabukodonosora. Filistejci više nemaju nikakvu političku ulogu.

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi