Francuski revolucionarni ratovi: Kampanja 1796.
Godina 1796. peta je godina Francuskih revolucionarnih ratova.
Odredbom od 8. januara 1796. godine francusku vojsku činilo je 531 000 ljudi. 28. septembra 1795. godine potpisan je ugovor u Sankt Peterburgu kojim Rusija ulazi u rat na savezničkoj strani popunjavajući tako upražnjeno mesto posle izlaska Pruske iz rata. Međutim, ruska pomoć nije se mogla meriti sa aktivnostima pruske vojske. Sardinija je ubrzo izbačena iz rata, dok je doprinos Napuljske kraljevine bio neznatan. Stvaran rat sa Francuskom vodile su samo Velika Britanija i Austrija.
Slom Pijemonta uredi
Dana 27. marta u Nici, Napoleon Bonaparta primio je komandu nad Italijanskom armijom. 12. aprila on se sukobio sa austrijsko-sardinskom vojskom kod Montenota i naneo im težak poraz. Usledile su pobede kod Milezima (13. aprila – Đovani Prover) i Dega (14. april). Nakon toga, Napoleon je napao armiju Mišela Kolija 17. aprila kod Čeva i Mondove. 28. aprila sardinski kralj zaključio je primirje, a 15. maja mir u Parizu. Prema odredbama Pariskog mira, Francuska je dobila Nicu i Savoju, granica je pomerena do Alpa u korist Francuza, a Pijamont se obavezao da propusti francuske trupe koje prolaze preko njegove teritorije.
Osvojenje Lombardije uredi
Slom Pijemonta znatno je popravio stanje francuske vojske u Italiji. Sem toga, javno mnjenje je bilo na njihovoj strani i stvorilo moćnu frankovilsku republikansku stranku. Vlade su i dalje bile na strani Austrijanaca.
7-9. maja Napoleon je prešao Po kod Pjačence. 8. maja pobedio je generala Johana Boljea u bici kod Fombioa. Bitkom kod Lodija (10. maj) u Napoleonove ruke pala je čitava Lombardija. 15. maja Napoleon ulazi u Milano gde je dočekan kao oslobodilac. Ipak, legalno i ilegalno, Napoleon je opljačkao i poslao u Pariz velike količine zlata, dragocenosti i umetničkih dela. Ustanak koji je izbio u Lombardiji brzo je ugušen.
Operacije kod Mantove uredi
Dana 28. maja Napoleon je prikupio snage u Breši, na teritoriji Mletačke republike narušavajući tako njenu neutralnost. Odnevši pobedu kod Borgeta, Napoleon je opseo Mantovu.
Napuljska kraljevina i Papska država zauzele su neprijateljski stav zbog Napoleonovog nepoštovanja neutralnosti Mletačke republike. Zbog toga ih Napoleon napada i primorava papu da potpiše Bolonjsku deklaraciju kojom se obavezao da preda Bolonju i Feraru, 21 milion franaka. 6. juna u Brešu potpisano je primirje između Napulja i Francuske. 29. juna zauzeto je Livorno, teritorija neutralne Toskane na kojoj su britanci iskrcavali svoje trupe. Tako je Napoleon ne izgubivši ni jednog vojnika izbacio italiju iz saveza protiv Francuske.
Maršal Vurmzer je 29. jula izvršio prvi pokušaj deblokade Mantove. Napoleonove slabije trupe se povlače i dižu opsadu, ali već 3. avgusta izvršavaju kontraofanzivu i odnose pobedu kod Kastiljone dele Stivijere. Austrijanci se povlače. Drugi pokušaj deblokade Mantove (5. septembar) takođe je završen neuspehom (Bitka kod Basana).
Krajem oktobra, general Jozef Alvinci izvršio je treći pokušaj deblokade Mantove. Odneo je pobedu u bici kod Kalaijera. Napoleon je zatim napao Alvincija kod Basana i Arkole (15—17. novembar), a Davidovića kod Rivolija (21. novembar), oba puta pobedio i slomio treći pokušaj deblokade. Četvrti pokušaj deblokade Mantove sproveoje takođe Jozef Alvinci ali je odbačen kod Rivolija (14. januar 1797).
Operacije u Nemačkoj uredi
Armija Sambre i Meze prelazi Rajnu i 2. juna na Lani je već bilo 50.000 Francuza. Bitka kod Veclara je 15. juna divizija komandanta Žurdana odbacila austrijsku vojsku. 24/25. juna Mozelska armija prelazi Rajnu i kod Rahštata nanosi poraz austrijskom generalu Šarlu Latur-Moburu. Austrijska Gornjorajnska armija poražena je kod Etlingena 9. juna. Bitka kod Nereshajma (11. avgust) završena je nerešeno. Žurdan je poražen kod Vircburga pa se njegova armija povlači iz Nemačke. Posle bojeva kod Limburga i Altenkirhena (19. septembar) on prelazi Rajnu. Moro je kod Fridberga 24. avgusta odbacio snage Latur-Mobura. Zatim je odneo pobedu kod Biberaha (2. oktobar). Posle poraza kod Emedingena i on prelazi Rajnu.
Na moru uredi
Izlaskom Napulja iz Prve koalicije, Britanija gubi uporišta u ovoj zemlji. Zbog toga Britanci sredinom jula zauzimaju ostrvo Elbu i formiraju na njoj svoju pomorsku bazu. Izlaskom Španije iz prve koalicije i njeno pridruživanje Francuzima menja strategijsku situaciju u Sredozemnom moru. Britanci naređuju povlačenje svojih brodova iz Sredozemnog mora.
Francuski general Oš pokušao je iskrcavanje u Irsku, ali mu to nije pošlo za rukom zbog nevremena.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- Vojna enciklopedija, tom 3 (87—101)