Fridrih Gotlib Klopštok
Fridrih Gotlib Klopštok (2. jul 1724 — 14. mart 1803) je bio prvi klasik nemačke književnosti. Najpoznatiji je po svom delu Mesije (nem. Der Messias[1]).
Fridrih Gotlib Klopštok | |
|---|---|
 Portret Fridriha Gotliba Klopštoka, naslikao Jens Juel oko 1779. godine | |
| Datum rođenja | 2. jul 1724. |
| Mesto rođenja | Kvedlinburg, Nemačka |
| Datum smrti | 14. mart 1803. (78 god.) |
| Mesto smrti | Hamburg, Nemačka |
| Zanimanje | Pisac |
| Aktivni period | 1748-1799 |
| Značajni radovi | Mesije |
Život uredi
Fridrih Gotlib Klopštok je odrastao kao najstarije od sedamnaestoro dece u pijetističkoj porodici. Rođen je u Kvedlinburgu, gde je proveo svoje detinjstvo. Nakon pohađanja Kvedlinburške Gimnazije, sa 15 godina odlazi u Gimnaziju za nadarene u Šulpfortu (nem. Fürstenschule in Schulpforte), gde je stekao temeljno humanističko obrazovanje. Voleo je da čita grčke i latinske klasike: Homera, Pindara, Vergilija, Horacija i dr. Ovde je pre svega napravio svoje prve pesničke pokušaje i sastavio je plan za svoje Mesije (religiozni ep).
Godine 1745. počinje sa studijama protestantske teologije u Jeni, gde je napisao svoja prva tri pevanja o Mesiji.[2] Njih je na početku izložio u prozi. Nakon preseljenja u Lajpcig, delo je sledeće godine napisano u heksametrima. Samo pojavljivanje dela 1748. godine izazvalo je senzaciju i postala je uzor za mesijansku literaturu svog doba. U Lajpcigu stvara i prve ode. Dobija ponudu da postane privatan učitelj u Langensalci, koju i prihvata. Tokom dve godine boravka ovde, Klopštok se zaljubljuje u Mariju-Sofiju-Šmidt. Emocije koje je osećao su se razvijale u nekoliko faza: opijenost nadom, razočarenje i elegiju odricanja. To ga je sve podstaklo da napiše najlepšu od svojih ranijih oda za nepristupačnog ljubavnika.[3]
Putovanje u Cirih uredi
Johan-Jakobom Bodmer ga poziva u Cirih, gde Klopštok odlazi 21. jula 1750[4]. godine. Tu ga dočekuju ne samo domaćin, već i grupa mladih prijatelja, koja ga je već idućeg dana okupirala. Ubrzo se ispostavilo da gost i domaćin nemaju iste poglede na umetnost: Klopštog je morao doći do uverenja da od konzervativnog Bodmera nema šta da nauči, te odlučuje da napusti Švajcarsku, u kojoj je napisao nekoliko oda, a najvažnija je "Ciriško jezero" (nem. Der Zürchersee)[5], nastala povodom vožnje sa prijateljima i Klopštokovim oduševljenjem prirode u kojoj se nalazio.
Klopštok i Danska uredi
Klopštokova slava je brzo stigla do prestonice Danske, Kopenhagena, u kome je sredinom 18. veka već postojao jak nemački centar. Visoko dansko plemstvo bilo je često u rodbinskim vezama sa nemačkim aristokratskim porodicama; mnogi značajni Nemci bili su u danskoj službi, a u danskoj metropoli štampane su ne samo nemačke knjige nego i listovi. Krajem aprila 1751. godine Klopštok je na poziv ministra Bernstorfa stigao u Kopenhagen. Nastupajuće letnje mesece on provodi u kraljevom letnjikovcu Fredensborgu, zajedno sa Fridrihom V. Klopštok je bio pod zaštitom danskog kralja, time je i prenosio ne tako lepu sliku tadašnje Nemačke.
Kao član pratnje Fridriha V, Klopštok iduće godine (1752) odlazi u Holštajn i na nemačkoj teritoriji peva ode: "Dve muze" (Die beiden Museen) i "Herman i Tusnelda" (Hermann und Thusnelda). Obe su pune patriotskog žara, koji je pojačan samim tim što je Klopštog duže vreme van svoje otadžbine.
Povratkom u Dansku Klopštok nastavlja intezivan rad na Mesijama, ubrzo završava i izdaje svih 10 pevanja (1755.) Paralelno radom na Mesiji, Klopštok piše biblijske drame "Adamova smrt" (Der Tod Adams, 1757) , "Solomon" (Salomo, 1764) i "David" (David, 1772), koje se nisu održale na sceni.
Dela uredi
Ode uredi
Pored rada na Mesiji, Klopštok se posle smrti svoje žene (1758), udubljuje u studiranje daleke germanske prošlosti, a naročito germanske mitologije. Oduševljava se junačkim podvizima mitskih germanskih junaka i veliča ih; sve to podstiče na snažno patriotsko osećanje, pa on peva nekoliko rodoljubivih oda: "Mi i oni" (Wir und sie, 1766), kojom protestuje protiv anglomanije koja je bila u Nemačkoj dosta snažna u trećoj četvrtini XVIII veka.
U odi "Naš jezik" (Unsere Sprache, 1767), pokazuje svoj maternji jezik kao boginju koja stoji na ulazu u pesnički gaj, a tim jezikom mogu se izraziti i najtajnija ljudska osećanja. "Moja otadžbina" (Mein Vaterland, 1768), predstavlja završnu odu u zbirci iz 1771.
- "Oslobodilački rat", "Moja zabluda", "La Rošfukoovoj senci" i dr.
Spomen-ploča Klopštok u državnoj školi Pforta
Drame uredi
Patriotizam probija i u tri drame: "Bitka u Teutoburškoj šumi" (Hermannsschlacht, 1769), Herman i kneževi (Hermann und die Fürsten, 1784), Hermanova smrt 1787 (Hermans Tod, 1787), koje u neku ruku sačinjavaju trilogiju. Glavni junak u sve tri drame jeste Herman, stari germanski vojskovođa. Klopštog ga prikazuje kao vođu slobodnog naroda, koji se bori protiv Rimljana - tirana. Klopštok u ovim dramama stavlja nacionalno iznad stranog. Klopštok svesno pravi razliku između drama u užem smislu i tragedijama, kako antičkim, tako i klasicističkim.
Nemačka republika naučnika uredi
Kao rezultat njegovog razmišljanja da se u Beču otvori neka vrsta akademije, Klopštok piše delo "Nemačka republika naučnika" (Die deutsche Gelehrten Republik, 1744)[6], od koga je izašla samo prva sveska, a koje je doživelo veliki uspeh. Na poziv na pretplatu odazvalo se više od tri hiljade i šest stotina pretplatnika. Među njima je bila i gotova sva nemačka intelektualna elita. Klopštok se ovde zalaže za nacionalnu kulturu, nacionalnu istoriju, nemački jezik i za kulturnu nacionalnu organizaciju koja bi doprinela razvoju građanskog društva. U njegovoj republici ima više mesta za vaspitače i pisce, nego za naučnike; ali u njoj mogu biti svi patriotski elementi koji su spremni da doprinesu napretku, bez obzira koje profesije bili. On brani dostojanstvo pesnika, svojim stavom da poezija ne predstavlja nikako podražavanje, čak ni prirode, nego da izvire iz pesnika i da ono što je u poeziji umetničko - ostavlja određeni utisak.
Francuska revolucija i Klopštok uredi
Izbijanjem francuske revolucije u njemu je svom snagom progovorio građanin, protivnik aristokratskog društva, pa je taj istorijski doživljaj oduševljeno pozdravio. Već odom "Die Etats generaux" (1788) pozdravlja sazivanje skupštine triju staleža (plemstva, sveštenstva i građana) i "odricanja" vladajućih od jednog dela privilegija kao izvanredno važan događaj. Klopštok se veseli što se Francuska oslobodila feudalnog jarma; u svetskim analima ne nalazi ničeg sličnog građanskoj revoluciji, pa se pita zašto Nemci ćute (Kennt euch selbst, 1789). Odu "Oni, a ne mi" (Sie, und nicht wir, 1790) posvećuje La Rošfukou (François de La Rochefoucauld) sa kojim je bio u kontaktu i koji je jedan od prvih plemića koji je prišao građanima; odom se pozdravlja odluka Narodne skupštine (22. i 24. maja 1790) da Francuska neće voditi osvajački rat, te Klopštok žali što Nemačka nije prednjačila u ovome.[7]
Klopštok je zaista imao hrabrosti da javno i glasno ispoljava svoju solidarnost sa rušenjem feudalnog poretka u Francuskoj; međutim on je išao dalje: pozvao je svoje sunarodnike da urade isto što su uradili i Francuzi. Kada je feudalna koalicija krenula u intervenciju, on diže glas protesta odom "Oslobodilački rat" (Der Freiheitskrieg ,1792), šalje je vrhovnom komandantu intervencionističkih snaga i traži da se obustavi agresija.
Otprilike jednu šestinu svojih oda posvetio je revoluciji u Francuskoj, što dokazuje kako je živo pratio događaje s leve strane Rajne. Revolucionarna Francuska odala je nemačkom pesniku priznanje počasnog građanina (1792). Kasnije, kada je saznao da na ulicama Pariza teče krv, tj. da je Luj XVI giljotiran, piše dela puna razočarenja, a neka od njih su: "La Rošfukoovoj senci" (An La Rochefoucauld´s Schatten, 1793), "Moja zabluda" (Mein Irrtum , 1793). [8]
Klopštokovo stvaralaštvo uredi
Liričar Klopštok živi i danas u nemačkoj literaturi; njegove ode i druge lirske pesme, pisane jezikom kakvim dotle niko nije umeo da izražava snažne konkretne i poetske doživljaje, ali u klasičnom i slobodnom metru, značile su novinu u nemačkoj književnosti. U lirici Klopštok peva o svojim prijateljima, ljubavi, nauci, politici, klizanju, o prirodnim lepotama nemačke zemlje. Takođe peva o dalekoj germanskoj prošlosti ne tražeći u njoj istorijske činjenice ili određene istine. On veruje u nemačku budućnost. Klopštok je konačno potisnuo aleksandrinac iz nemačke književnosti i uveo heksametar; On nije dovoljno vodio računa o cezuri i važnosti sloga. Formama, tonom i izrazom liričar Klopštok je utro put Geteu, pa je njegov uticaj u nemačkoj literaturi prisutan do naših dana. Klopšrok je imao snažnu građansku svest, koja se manifestuje ne samo u njegovim književnim delima, u opštim stavovima nego i u napadima na servilne dvorske pesnike.
Iako se izjašnjavao protiv racionalizma, njegova dela nisu slobodna od elemenata protiv kojih je istupao. Ako svojim najvećim delom "Mesijom" i nije postao ideolog i vodeći pesnik građanstva, on je svojim stvaralaštvom i čitavim stavom prema najaktuelnijim problemima svoga doba snažno govorio u ime antifeudalnih snaga svoje zemlje. Među savremenim piscima samo su Lesing i Šiler imali jaču građansku svest.[9]
Smrt uredi
Klopštok umire u Hamburgu 14. marta 1803. godine u svojoj 78-oj godini života.
Reference uredi
- ^ Klopstock, Friedrich Gottlieb (1828). Messias (na jeziku: nemački). Bibliogr. Inst.
- ^ „Friedrich Gottlieb Klopstock - Biografie und Angebote - Kauf und Verkauf”. www.kettererkunst.de. Pristupljeno 2021-11-13.
- ^ Biographie, Deutsche. „Klopstock, Friedrich Gottlieb - Deutsche Biographie”. www.deutsche-biographie.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-11-13.
- ^ Haverkamp, Anselm (2018), FEST/SCHRIFT Festschreibung unbeschreiblicher Feste – Klopstocks Ode von der Fahrt auf der Zürchersee 1750, J.B. Metzler, str. 163—183, Pristupljeno 2021-11-12
- ^ Pflaum, Bettina. Elemente des Erhabenen und Empfindsamen sowie deren Wirkung in der Ode -Der Zürchersee- von Friedrich Gottlieb Klopstock (na jeziku: nemački). ISBN 978-3-640-05944-7.
- ^ Klopstock, Friedrich Gottlieb (1774). Die deutsche Gelehrtenrepublik: ihre Einrichtung, ihre Geseze, Geschichte des lezten Landtags, auf Befehl der Aldermänner durch Salogast und Wlemar (na jeziku: nemački). J.J.C. Bode.
- ^ Fukushima, Masazumi (1980). „Klopstocks Oden über die französische Revolution”. die Deutsche Literatur. 64: 1—13. doi:10.11282/dokubun1947.64.1.
- ^ www.yillit.com. „Njemačka književnost 1-2 - Zoran Konstantinović, Mirko Krivokapić, Jevto Milović. EQUILIBRIUM, Knjižara antikvarnica, Antiquarian Bookstore, Antikvarne knjige, Polovne knjige, Stare knjige”. EQUILIBRIUM : Knjižara antikvarnica, Antiquarian Bookstore, Antikvarne knjige, Polovne knjige, Stare knjige. Pristupljeno 2021-11-13.
- ^ www.yillit.com. „Njemačka književnost 1-2 - Zoran Konstantinović, Mirko Krivokapić, Jevto Milović. EQUILIBRIUM, Knjižara antikvarnica, Antiquarian Bookstore, Antikvarne knjige, Polovne knjige, Stare knjige”. EQUILIBRIUM : Knjižara antikvarnica, Antiquarian Bookstore, Antikvarne knjige, Polovne knjige, Stare knjige. Pristupljeno 2021-11-19.