Fridrih Hofman

Fridrih Hofman
Fridrih Hofman
Puno ime	Fridrih Hofman
Datum rođenja	19. februar 1660.
Mesto rođenja	Hale,, Nemačka
Datum smrti	12. novembar 1742. (82 god.)
Mesto smrti	Hale,, Nemačka

Fridrih Hofman (engl. Friedrich Hoffmann; Hale, 19. februar 1660 — Hale, 12. novembar 1742) bio je nemački lekar i hemičar.

Život i karijera uredi

Njegova porodica je pre njega bila povezana sa medicinom 200 godina. Rođen u Haleu, pohađao je lokalnu gimnaziju gde je stekao starst i veštinu u matematici kojoj je pripisao veći deo svog kasnijeg uspeha. Počevši od 18. godine, studirao je medicinu na Univerzitetu u Jeni. Odatle je 1680. godine otišao na University of Erfurt, da prisustvuje predavanjima Kasper Cramer-a o hemiji. Sledeće godine, vraćajući se u Jenu, dobio je lekarsku diplomu i, nakon objavljivanja teze, smeo je da predaje. Stalno proučavanje i rad uticali su na njegovo zdravlje, te se razboleo, a 1682. godine, ostavljajući svoje već brojne učenike, otvorio je ordinaciju u Mindenu na zahtev rođaka koji je zauzimao visoku funkciju u tom gradu. Nakon dve godine vežbanja u Mindenu, Hofman je putovao u Holandiju i Englesku, gde je stekao poznanstvo mnogih slavnih hemičara i lekara. Pred kraj 1684. godine vratio se u Minden i tokom naredne tri godine dobio je mnoga laskava imenovanja. 1688. preselio se u obećavajuću sferu Halberštata, sa titulom lekara u kneževinu Halberštat.

1693. godine, ubrzo nakon uspostavljanja Univerziteta u Haleu, imenovan je za osnovnog profesora medicine i prirodne filozofije. Tokom svoje tamošnje karijere tri puta je obavljao funkciju rektora. Izuzev četiri godine (1708–1712), koje je proveo u Berlinu u svojstvu kraljevskog lekara, Hofman je proveo ostatak svog života u Haleu u nastavi, praksi i učenju, prekidajući ga povremeno posetama različitim sudovima Nemačkoj, gde su mu njegove usluge pribavile počasti i nagrade.^[1] Njegova slava postala je evropska. Bio je upisan u člana mnogih učenih društava u različitim stranim zemljama (uključujući i to da je izabran za člana Kraljevskog društva 1720. godine), dok je u svom postao tajni savetnik.

Hofman je umro 12. novembra 1742. u Haleu.

Radovi uredi

Operum omnium physico-medicorum

O njegovim brojnim spisima katalog se može naći u Halerovoj Bibliotheca medicinae practicae. Vodeći je Medicina rationalis systematica, preduzet u šezdesetoj godini i objavljena 1730. godine. Na francuski je preveden 1739. godine, pod naslovom Médecine raisonnée d'Hoffmann. Kompletno izdanje Hofmanovih dela, sa autorovim životom, objavljeno je u Ženevi 1740. godine, kome su dodaci dodavani 1753. i 1760. godine. Izdanja su se pojavila i u Veneciji 1745. i u Napulju 1753. i 1793.

Na podsticaj Roberta Bojla, okrenuo se analizi i upotrebi mineralnih voda i postao pionir i glavni promoter njihovog proučavanja, dao recepte za njihovu upotrebu, podučavao kako se mogu veštački imitirati i analizirao mnoge nemačke izvore. Zaključio je da čvrsti sastojci, kao što su kreč, magnezit itd., U obliku alkalija i ugljene kiseline, postoje u gotovo svim mineralnim izvorima. Pisao je o lekovitim izvorima već 1684.^[2] Georg Ernst Stahl se protivio opštem službi mineralnih voda koje je preporučio Hofman, mada u određenim slučajevima nije dovodio u pitanje njihovu korisnost.^[3]

Hofman je zaslužan za sprovođenje prvog naučnog istraživanja trovanja ugljen-monoksidom izazvanog sagorevanjem uglja. Odbacio je sujeverje koje je smrt nekoliko tragača za blagom pripisalo paranormalnoj aktivnosti i objavio Considerations on the Fatal Effects of the Vapor from Burning Charcoal (Razmatranja o fatalnim efektima pare od sagorevanja uglja) 1716. godine koje karakterišu udisanje zagađenog vazduha od para uglja uzrokujući gušenje slično davljenju ili utapanju.^[4]

Publikacije uredi

Friderici Hoffmanni Clavis pharmaceutica Schröderiana, seu Animadversiones cum Annotationibus in Pharmacopoeiam Schröderianam : Baconianis, Cartesianis, & Helmontianis Principiis illustratae & Johannis Michaelis p.m. & aliorum celeberrimorum Medicorum Arcanis concinnatae. Mylius, Halae Saxonum 1675, Digitalno izdanje Univerziteta i državne biblioteke Diseldorf
Friderici Hoffmanni Thesaurus pharmaceuticus Medicorum nostri Seculi principum. Mylius, Halae Saxonum 1675, Digitalno izdanje Univerziteta i državne biblioteke Diseldorf
D. Johann Schröders vollständige und nutz-reiche Apotheke/ Oder: Trefflich versehener Medicin-Chymischer höchstkostbarer Artzney-Schatz : Nebst D. Friedrich Hoffmanns darüber verfasseten herrlichen Anmerckungen ; in fünff Bücher eingetheilt ... . Hoffmann & Streck, Franckfurt [u.a.] Nun aber bey dieser Zweyten Edition Um ein merckliches vermehret und verbessert 1709, Digitalno izdanje Univerziteta i državne biblioteke Diseldorf
Johann Schröders vollständige und nutzreiche Apotheke oder trefflich versehener medicin-chymischer höchst-kostbarer Artzney-Schatz : nebst Friedrich Hoffmanns darüber verfasseten herrlichen Anmerckungen ; in fünff Bücher eingetheilt . Hoffmann, Franckfurt Nun aber bey dieser dritten Edition um ein merckliches vermehret, verbessert 1718, Digitalno izdanje Univerziteta i državne biblioteke Diseldorf
Friderici Hoffmanni Observationum physico-chemicarum selectiorum libri III . Renger, Halae 1722, Digitalno izdanje Univerziteta i državne biblioteke Diseldorf

Reference uredi

^ Francesco P. de Ceglia, "Hoffmann and Stahl: Documents and Reflections on the Dispute”. History of Universities, (22) 2007: 115–168.
^ Friedrich Hoffmann, New Experiments and Observations Upon Mineral Waters (1731) Tr. Peter Shaw.
^ Johann Hermann Baas, Henry Ebenezer Handerson, Outlines of the History of Medicine and the Medical Profession (1910) p. 721.
^ Hopper, Christopher P.; Zambrana, Paige N.; Goebel, Ulrich; Wollborn, Jakob (jun 2021). „A brief history of carbon monoxide and its therapeutic origins”. Nitric Oxide (na jeziku: engleski). 111-112: 45—63. PMID 33838343. doi:10.1016/j.niox.2021.04.001. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Literatura uredi

Reynolds, Francis J., ur. (1921). „Hoffman”. Collier's New Encyclopedia. New York: P.F. Collier & Son Company.
Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Hoffmann, Friedrich”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.

Spoljašnje veze uredi

„Friedrich Hoffmann (Medicine, Biography)”. AllRefer.com. Arhivirano iz originala 29. 9. 2007. g. Pristupljeno 23. 2. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
http://www.manchester.edu/kant/Bio/FullBio/HoffmannF.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. april 2014)

[1] Francesco P. de Ceglia, "Hoffmann and Stahl: Documents and Reflections on the Dispute”. History of Universities, (22) 2007: 115–168.

[2] Friedrich Hoffmann, New Experiments and Observations Upon Mineral Waters (1731) Tr. Peter Shaw.

[3] Johann Hermann Baas, Henry Ebenezer Handerson, Outlines of the History of Medicine and the Medical Profession (1910) p. 721.

[4] Hopper, Christopher P.; Zambrana, Paige N.; Goebel, Ulrich; Wollborn, Jakob (jun 2021). „A brief history of carbon monoxide and its therapeutic origins”. Nitric Oxide (na jeziku: engleski). 111-112: 45—63. PMID 33838343. doi:10.1016/j.niox.2021.04.001. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]