Hrom-trioksid
Hrom-trioksid je oksid hroma hemijske formule CrO3, gde je oksidacioni broj hroma +3.
Nazivi | |
---|---|
IUPAC nazivs
Hrom-trioksid
Hrom(VI) oksid | |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.014.189 |
MeSH | Chromium+trioxide |
RTECS | GB6650000 |
UNII | |
UN broj | 1463 |
| |
| |
Svojstva | |
CrO3 | |
Molarna masa | 99,994 g/mol |
Agregatno stanje | Tamnocrvena granularna supstanca |
Gustina | 2,70 g/cm3 (20 °C), основно |
Tačka topljenja | 197 °C |
Tačka ključanja | 251 °C, raspada se |
61.7 g/100 mL (0 °C) 63 g/100 mL (25 °C) 67 g/100 mL (100 °C) | |
Rastvorljivost | rastvara se u sumpornoj i azotnoj kiselini |
Opasnosti | |
EU klasifikacija (DSD)
|
Oksidant (O) Carc. Cat. 1 Muta. Cat. 2 Repr. Cat. 3 Veoma toksičan (T+) Opasan za životnu sredinu (N) |
R-oznake | R45, R46, R9, R24/25, R26, R35, R42/43, R48/23, R62, R50/53 |
S-oznake | S53, S45, S60, S61 |
NFPA 704 | |
Smrtonosna doza ili koncentracija (LD, LC): | |
LD50 (srednja doza)
|
80 mg/kg |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Reference infokutije | |
Dobijanje
urediMože se dobiti reakcijom natrijum-hromata[3] ili kalijum-dihromata i sumporne kiseline[4]:
Svojstva
urediOvo je čvrsta supstanca zatvorenocrvene boje, koja postoji u obliku prizmatičnih igličastih kristala. Na visokoj temperaturi prvo isparava, pa se topi na 190 °C, pri čemu se već delimično raspada. Pri većoj temperaturi se raspada na hromi-oksid i kiseonik[4]:
Slična reakcija se vrši i prilikom redukcije, jer je hrom-trioksid veoma jako oksidaciono sredstvo. Alkohol će se u dodiru sa ovim oksidom upaliti, hartija ugljenisati, a ugalj se oksidovati u ugljen-dioksid. U voda|vodi se rastvara lako, dajući najverovatnije polihromne kiseline.[4]
Osobina | Vrednost |
---|---|
Particioni koeficijent[5] (ALogP) | -0,1 |
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) | 0,3 |
Polarna površina[7] (PSA, Å2) | 51,2 |
Reference
uredi- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ „Chromium Trioxide”. Chemicalland21.
- ^ a b v Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
uredi- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.