Hrčak

Hrčci (lat. Cricetinae) su potporodica glodara iz porodice hrčkova (lat. Cricetidae). Ova potporodica obuhvata oko 19 vrsta, klasifikovanih u šest—sedam rodova. Prirodni areal rasprostranjenja hrčaka su jugoistok Evrope i Bliski istok. Zbog toga što su laki za održavanje i lako prilagodljivi, hrčci se često čuvaju kao kućni ljubimci ili koriste kao laboratorijske životinje.

Hrčak Vremenski raspon:
Phodopus roborovskii
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Red:	Rodentia
Porodica:	Cricetidae
Potporodica:	Cricetinae Fischer de Waldheim, 1817
Rodovi
Allocricetulus Cansumys Cricetulus Cricetus Mesocricetus Phodopus Tscherskia

Hrčci su više krepukularni nego nokturni i, u divljini, ostaju pod zemljom tokom dana kako bi izbegli da ih grabežljivci uhvate. Hrane se prvenstveno semenom, voćem i vegetacijom, a povremeno jedu insekte koji se ukopavaju. Fizički, oni su debelog tela sa karakteristikama koje uključuju izdužene obrazne kese koje se protežu do ramena, koje koriste za nošenje hrane nazad u svoje jazbine, kao i kratak rep i krznom prekrivena stopala.

Istorija

Sirijskog hrčka ili zlatnog hrčka (Mesocricetus auratus) prvi naučno opisao Džordž Robert Voterhaus 1839. godine. Međutim, istraživači nisu uspeli da uspešno uzgajaju i pripitomljavaju hrčke sve do 1939. godine. Postoje indikacije se da su čitava laboratorijska i kućna populacija sirijskih hrčaka potomci jednog brat-sestra uparivanja. Ovo leglo je 1930. godine uhvatio i uvezao iz Alepa u Siriji Izrael Aharoni, zoolog sa Univerziteta u Jerusalimu. U Jerusalimu su se hrčci veoma uspešno uzgajali. Godinama kasnije, životinje ove prvobitne kolonije za uzgoj izvezene su u Sjedinjene Države, gde su sirijski hrčci postali uobičajeni kućni ljubimci i laboratorijske životinje. Uporedne studije domaćih i divljih sirijskih hrčaka pokazale su smanjenu genetsku varijabilnost domaćeg soja. Međutim, razlike u bihejvioralnim, hronobiološkim, morfometrijskim, hematološkim i biohemijskim parametrima su relativno male i spadaju u očekivani opseg varijacija među vrstama kod drugih laboratorijskih životinja.

Sistematika i filogenija hrčaka

Filogenetska istorija potporodice hrčaka (lat. Cricetinae) počinje u srednjem miocenu (pre oko 11,2—16,4 miliona godina), u oblastima Holarktika. Postoje brojni fosilni ostaci grupe: do danas je opisano 15 izumrlih rodova, a 4 od savremenih 7 rodova obuhvataju i fosilne vrste.

potporodica Cricetinae

• rod Allocricetulus
  • A. curtatus — Mongolski hrčak
  • A. eversmanni — Eversmanov hrčak
• rod Cansumys
  • C. canus — Gansu hrčak
• rod Cricetulus – sivi hrčci
  • C. alticola — ladački hrčak
  • C. barabensis ("C. pseudogriseus", "C. obscurus") — kineski prugasti hrčak
  • C. griseus — kineski hrčak
  • C. kamensis — kamski hrčak
  • C. longicaudatus — dugorepi hrčak
  • C. migratorius — sivi, ili migratorni, hrčak
  • C. sokolovi — Sokolovljev hrčak
• rod Cricetus
  • C. cricetus — evropski, ili običan, hrčak
• rod Mesocricetus — zlatni hrčci
  • M. auratus — sirijski hrčak, ili zlatni hrčak
  • M. brandti — turski hrčak, ili azerbejdžanski hrčak
  • M. newtoni — rumunski hrčak
  • M. raddei — kavkaski hrčak
• rod Phodopus — patuljasti hrčci
  • P. campbelli — Kembelov ruski patuljasti hrčak
  • P. roborovskii — hrčak Roborovskog
  • P. sungorus — beli ruski patuljasti hrčak
• rod Tscherskia
  • T. triton — Veliki dugorepi hrčak, ili korejski hrčak

Hrčak kao kućni ljubimac

Najpoznatija vrsta hrčaka je sirijski ili zlatni hrčak (Mesocricetus auratus), koji se najčešće uzgaja kao kućni ljubimac. Nekada se naziva i „otmeni“ hrčak. Takođe, među ovim hrčcima ima nekoliko razlika, neki imaju veoma veliku dlaku, koja raste do desetak centimetara i zahteva posebnu brigu. Zlatni hrčci će se boriti do smrti ako se osećaju ugroženim u svom staništu, tako da važi pravilo za Zlatnog hrčka: „jedan hrčak — jedan kavez."

Ostali hrčci koji se drže kao kućni ljubimci su tri vrste patuljastih hrčaka (iz roda Phodopus):

• Kembelov hrčak, beli hrčak (koji postaje beo samo zimi, kada se sati obdanice smanje)
• Hrčak Roborovskog
• Kineski hrčak (Cricetulus griseus), koji je jedini u ovoj grupi sa dugačkim repom (oko 4 cm). Ostali hrčci imaju veoma male i jedva vidljive repove.

Briga o hrčcima svih vrsta je jako jednostavna i slična, ali samo sa nekoliko razlika u hranjenju i čišćenju. Patuljasti hrčci su veoma socijalni i često se drže sa još jednim hrčkom u kavezu istog pola da bi se sprečila usamljenost, ali Sirijski Zlatni hrčak, kao što je već rečeno bi ubio drugog hrčka, ako oseti da mu je teritorija tj. stanište ugroženo. Kineski hrčak može takođe da se drži u parovima ili grupama, ali zahteva veoma veliki prostor u kavezu, da bi živeo mirno. Iako se kineski hrčak smatra za veoma miroljubivu životinju, ženka postaje jako agresivna i ratoborna za vreme trudnoće, naročito prema muškim partnerima. Hrčci nisu nezavisni od prirode i ne preporučuje se da budu kućni ljubimci male dece. Neki ljudi ih u velikoj meri poistovećuju sa pacovima ili miševima, ali za razliku od njih, hrčak ne može da se nauči nikakvim trikovima. Takođe, dosta su manji od morskih prasića i više pogodni za kuću sa ograničenim prostorom.

U mnogim zemljama, Kembelov hrčak je popularniji od zimskog, dok je obrnuto u evropskim zemljama. Kineski i hrčak Roborovskog su veoma retki na tržištu, i mogu se kupiti samo u najpoznatijim lancima prodavnica. Hrčci su jako popularni ljubimci širom sveta, osim u Australiji i Novom Zelandu, gde su zabranjeni usled velike ekološke katastrofe. Veliki broj hrčaka je pobegao iz prodavnice kućnih ljubimaca, namnožio se i čini veliku štetu usevima. Tako su postali glavne štetočine i ozbiljan problem za Australiju.

Održavanje hrčka u kavezu

Kavez za sirijskog hrčka sa flašicom vode i točkom.

Hrčci se mogu držati u običnim ili staklenim kavezima, koji se mogu kupiti u prodavnici za kućne ljubimce. Obični kavezi su praktičniji, jer se lako mogu prenositi, njihove rešetke se mogu koristiti za penjanje, i takođe uključuju zgodna prednja vrata, pa omogućavaju lakše čišćenje. Sa druge strane, stakleni kavezi ne dozvoljavaju hrčku da baca svoj izmet, podlogu i ostali sadržaj van kaveza. Takođe pruža bolji pogled na život hrčka. Generalno, stakleni kavez je praktičniji za malene patuljaste hrčke, koji su jako osetljivi na menjanje okoline i takođe, nema rešetaka kroz koje mogu lako da se provuku. Srednji hrčci, kao na primer Zlatni, naročito uživaju da se penju po zidovima kaveza. Nažalost, veoma vole da grickaju rešetke, i stvaraju veliku buku, što nekad može biti jako iritirajuće za vlasnike. Može takođe da se desi, da prilikom penjanja, hrčak iščaši nogu. Da bi se ovo sprečilo, treba koristiti kaveze koji imaju horizontalne i vertikalne rešetke, koje ne zaklanjaju pogled na okolinu izvan kaveza.

Zbog hrčkove male veličine, kavez uvek mora da je dugačak oko 20 cm, i da ima jak gornji deo, jer su oni veoma dobri penjači. Stakleni kavezi ne smeju da budu veći od njihove dužine, da bi vazduh mogao da cirkuliše neometano. Iako su manji, patuljasti hrčci zahtevaju veće kaveze od njihovih rođaka, najmanje 80 sa 20 cm. Razlog ovoga je hiperaktivnost patuljastih hrčaka, koji trče dosta, obožavaju da kopaju, i ne mogu lako da podnesu promenu staništa, za razliku od rođaka. Napolje možete da ga iznesete na veoma kratak period. Takođe, hrčci sa većom i interesantnijom kućom će duže da žive i takođe pružaju veliki spektakl posmatračima.

Ako pravite sami kavez za hrčka, treba voditi računa da se izbegavaju materijali koji su opasni za životinje. Grančice zalepljene lepkom i četinarsko drvo nije prihvatljivo, zato što ih hrčci glođu i zajedno sa lepkom, koji je otrovan za njih. Preporučuje se da umesto običnog lepka koristite [lepak] na bazi vode. Ovako pravite okruženje koje je sigurno za hrčka, ali imajte na umu da on i dalje može da prolazi i glođe drvo tj. grančice. Ako želite da kombinujete nekoliko kaveza, povezanih stepenicama, nemojte da koristite žice za platformu, jer mogu ozbiljno da naškode hrčku.

Najbolja atmosfera za hrčka je konstantna sobna temperatura (od 18-25 °C). Nemojte ga stavljati na mesto sa sa jakom sunčevom svetlošću jer može da izazove opasno zagrevanje. S obzirom da hrčak jako dobro i daleko vidi, najbolje ga je staviti na neko mesto iznad tla (oko 60 cm), gde može neometano da vidi okruženje.

Pod kaveza treba uvek da bude prekriven slojem koji odgovara glodaru, jer oni vole da kopaju, zavlače se itd. Preporučuje se piljevina (ostaci od drveta), i da sloj bude dubok oko 2-4 cm. Puno vrsta piljevine se može kupiti u prodavnici za kućne ljubimce. Nemojte koristiti piljevinu za mačke jer je ona jako opasna, zato što je rovarenje i jedenje otpadaka smrtonosno. Možete koristiti takođe i novine ili bilo koji drugi papir, koji je bezbedan. Ne koristiti nikakvu podlogu koja ima aromatična ulja, ili koja ispuštaju miris, jer ovo može da naškodi respiratornom sistemu hrčka, jetri, a takođe i koži. Najbolja piljevina i najsigurnija za hrčke je piljevina jasike.

Hrčci su životinje koje prave gnezdo ili leglo, i zbog toga uvek moraju da imaju zalihe novina ili drugog materijala za sigurnu gradnju. Obično to rade u ćošku kaveza, i to je njihova „tajna kućica“. Seno, iz radnje ili takođe sveže iz dvorišta, je takođe jako dobar materijal za udobno leglo hrčka. Takođe treba voditi računa da seno ne bude oštro, jer može ozbiljno da naudi hrčku.

Materijal od koga se izgrađuje krevet za hrčka ne sme da bude od mekih, iseckanih, pamučnih delova odeće jer postoji velika mogućnost da se hrčak zapetlja i zadavi končićima. A ako ih proguta, on ne može da ih svari.

Hrčak koji se igra u svom kavezu.

Jako je preporučljivo da ponekad stavite pesak u kavez ili da imate posebno mesto sa peskom za hrčke jer to mu može jako pomoći da se timari. U pustinji (u njihovom prirodnom staništu) hrčci se valjaju u pesku, koji ih čisti i sprečava da dlaka bude masna, pa lakše opada u vreme timarenja. Patuljasti hrčci posebno uživaju u ovom obredu. „Kupanje peskom“ možete da napravite ako napunite neki veliki sud čistim peskom. Koristite teške duboke sudove (od keramike ili metala), ali ne sa prekrivenim vrhom. Ako ne možete da nađete pesak, možete da ga kupute u prodavnici za kućne ljubimce. Takođe, imajte na umu da treba izbegavati pesak koji je sitan i prašnjav jer može izazvati gušenje ili oštećenje respiratornih kanala.

Redovno čišćenje hrčkove kuće je od velike važnosti za zdravlje hrčka. Kavez treba čistiti najmanje jednom nedeljno i zameniti krevet i podlogu veoma oprezno i uredno, i naročito postaviti krevet na isto mesto. Hrčci su veoma uredni što se tiče nužde. Možete primetiti da odvoje poseban ćošak samo za uriniranje i ostale fiziološke potrebe. To mesto morate malo češće da čistite da bi hrčak bio zadovoljan. Zbog veće veličine kaveza, patuljasti hrčci ne „traže“ češće čišćenje kaveza. Kod njih možete očistit kavez na svake 2-3 nedelje. Takođe, ova vrsta hrčka koristi sakrivena mesta za izlučivanje. Za čišćenje kaveza ne morate da koristite jaka hemijska sredstva, voda sa sapunom je sasvim dovoljna. Hemijska sredstva ubijaju miris hrčka, tako da može da se oseti ugroženim i da nije u svom staništu, dok sapun nije toliko efikasan i hrčku će biti prijatnije. Možda će imati utisak da je došlo proleće. Hrčci se orijentišu čulom dodira i mirisa. Zbog toga, ostavite malo starog materijala u hrčkovom kavezu, naročito tamo gde se nalazio krevet. Ovako će hrčak znati da se nalazi „kući“. Ako se miris izgubi, hrčak može da se dizorijentiše. Razna dezinfekciona sredstva ne treba koristiti (osim ako hrčak nije bolestan). Iako su hrčci jako otporne i imune životinje, može se desiti da „pokupi“ neki virus. U ovom slučaju će se ponašati jako čudno i neuobičajno, ležaće i neće raditi skoro ništa. U ovom slučaju, dezinfikujte kavez, dajte mu puno vode i to bi bilo dovoljno da prebrodi bolest.

Još jedna veoma važna stvar oko kaveza hrčka su skrivena mesta gde se životinja može odmarati tokom dana. Za ovo možete koristit male kutije (bez ikakvog printa ili boje na sebi). Ovde će hrčak da stavlja svoju hranu ili da pravi krevet. Takođe prilikom čišćenja vodite računa da tu kutijicu vratite na isto mesto, i kao što je već pomenuta, da vratite miris tj. stari materijal.

Kao što je već pomenuto sirijske hrčke treba da držite same dok ne steknu zrelost (oko 7 nedelja). Mali, patuljasti hrčci su veoma socijalni i najbolje ih je držati sa još jednim hrčkom, ali od najranijih dana. Dve ili više životinja može da živi zajedno, jedino ako su zajedno odmalena. Ako nisu, može da dođe do ozbiljnih tuča koje mogu da se završe fatalnim posledicama. U ovakvim situacijama, najbolje ih je držati u odvojenim kavezima. U njihovim prirodnim staništima, pustinjama, svaki hrčak može da ima dovoljno mesta za sebe, tako da poseduje veliku teritoriju sa puno podzemnih tunelčića. Ako više od jednog hrčka živi u istom kavezu, vodite računa da kavez bude veći (najmanje 40x40 cm po hrčku), i moraju da postoje posebne kućice za svakog hrčka. Čak iako budu mirni neko vreme, može se desiti da dođe do nekih konflikata između hrčka. U ovim situacijama, odmah treba da se razdvoje. Takođe, ako mužjak i ženka žive u miru, imajte na umu da će sigurno da se razmnožavaju brzo i uzrokovaće nedostatak prostora.

Hrčci (naročito Zlatni-sirijski) su eksperti u bežanju. Kavez sa slabim rešetkama treba izbegavati. Oni će da ga vuku, kidaju sve dok ne uspeju da se provuku kroz njega. A i ako uspe da pobegne, ostanite pribrani i ne paničite. Zatvorena vrata od sobe ili stana i temeljna istraga će rešiti problem. Ako se hrčak ne pojavi ili ga ne nađete, ostavite kavez otvoren jer će se sigurno vratiti po vodu, hranu ili krevet, čim osete glad ili žeđ.

Literatura

• Lebedev, V. S., N. V. Ivanova, N. K. Pavlova, and A. B. Poltoraus. 2003. Molecular phylogeny of the Palearctic hamsters. In Proceedings of the International Conference Devoted to the 90th Anniversary of Prof. I. M. Gromov on Systematics, Phylogeny and Paleontology of Small Mammals (A. Averianov and N. Abramson eds.). St. Petersburg.
• Musser, G. G. and M. D. Carleton. 2005. Superfamily Muroidea. In Mammal Species of the World a Taxonomic and Geographic Reference (D. E. Wilson and D. M. Reeder eds.). Johns Hopkins University Press, Baltimore.
• Neumann, K., J. Michaux, V. Lebedev, N. Yigit, E. Colak, N. Ivanova, A. Poltoraus, A. Surov, G. Markov, S. Maak, S. Neumann, R. Gattermann. 2006. Molecular phylogeny of the Cricetinae subfamily based on the mitochondrial cytochrome b and 12S rRNA genes and the nuclear vWF gene. Molecular Phylogenetics and Evolution.
• „Biologija“, udžbenik za 6. razred osnovne škole.

Spoljašnje veze

• National Hamster Council (UK)