Hunjadi

Hunjadi Ketelji

Država Sveto rimsko carstvo Austrijsko carstvo Austrougarska Mađarska Zvanja plem, baron, grof Osnivač porodice Andraš Hunjadi de Kiškrestin) Baron Antal Hunjadi de Ketelji Grof Janoš Nepomuk Hunjadi de Ketelji (1773-1821) Enobliranje ugar. plem. ugar. baronat 24.3.1753. ugarski grofovi 6.6.1792. grofovi Svetog rimskog carstva 8.3.1797. Poreklo Nacionalnost Mađarska Današnji potomci grofovi Hunjadi de Ketelji (Hunyady de Kéthely)

Porodica mađarskih grofova Hunjadi de Kethelji (Hunyady de Kéthely) je porodica srpske kneginje Julije Obrenović udate za kneza Mihaila Obrenovića.

Grb grofova Hunjadi de Kethelji

Srpska kneginja Julija Obrenović, rođ. grofica Hunjadi de Kethelji (Hunyady de Kéthely), bila je kćerka grofa Ferenca Hunjadija de Ketheljija (Beč, 1804-1882) i Julije Hunjadi de Kethelj, rođ. grofice Ziči de Zič et Vašonke (Júlia Zichy de Zich et Vásonkeö) (1808-1875). Julija je imala dva brata Lasla i Kalmana. Grofovi Hunjadi de Kethelj vode poreklo od porodice Hunjadi de Kiškrestjen (Hunyady de Kiskresztyen).

Poreklo - Hunjadi de Kiškrestjen

Porodica Hunjadi de Kiškrestjen (Hunyady de Kiskresztyen) čija su jedna grana grofovi Hunjadi de Kethelji (Hunyady de Kéthely), porodica kneginje Julije Obrenović, vode poreklo od Andraša Hunjadija de Kiškrestjen-a (András Hunyady de Kiskresztyen), rođ. 1607, koji je imao dva sina i četiri kćerke (ima potomstva). Njegov mlađi sin Ferenc (rođ. 1653) imao je sa Eržebet Varšaka sina Andraša Hunjadi de Kiškrestjena (1684-1716), vicepalatina, čiji je sin Antal Hunjadi de Kiškrestjena postao baron 24. marta 1753. sa titulom barona od Ketheljija.

Relacija sa Janošem Hunjadijem

Porodica Hunjadi nije u srodstvu sa Janošem Hunjadijem i njegovim sinom, ugarskim (mađarskim) kraljem Matijom Korvinom. Nije isključena mogućnost nekog srodstva, ali nije potkrepljeno rodoslovima. Porodica Janoša Hunjadija prezivala se po imanju, koje nije u dokazanoj ili priznatoj vezi sa prezimenom Hunjadi čije imanje je bilo Kiškrestjen i čiji prvi poznati predak je živeo početkom sedamnaestog veka, znatno kasnije od poslednjeg pomena potomaka Janoša Hunjadija.

Baroni Hunjadi de Kethelji

Baron Antal Hunjadi de Kethelji, praunuk Andraša Hunjadija de Kiškrestjen, od 24.3.1753. baron Hunjadi de Kethelji je u braku sa Borbalom Matjasovski imao sina Janoša Nepomuka.

Grofovi Hunjadi de Ketelji

Baron Janoš Nepomuk Hunjadi de Kethelji, sin barona Antala Hunjadija de Kethelja, postao je ugarski grof 6.6.1792, a grof Svetog rimskog carstva 8.3.1797. Grof Janoš Nepomuk Hunjadi de Kethelji (1773-1821) je bio oženjen sa groficom Marijom Franciškom Palfi de Erded (Mária Franztiska Pálffy de Erdõd, 1772-1827) kćerkom grofa Janoša Palfi de Erded (1728-1791) i grofice Marije Gabrijele fon Koloredo (Maria Gabriele von Colloredo), a unukom grofa Janoša Bernarda Ištvana Palfi de Erded (1663-1751) bana Hrvatske. Mađarska porodica Palfi vodi poreklo od Pal Konta rođenog 1383. i njegovog sina Pal Palfija, a porodica kneževa od Koloreda daljeg je italijanskog porekla od Fabija Prvog di Koloredo, koji je umro 1579, i njegovog potomka, dede grofice Marije, Rudolfa Jozefa grofa fon Koloredo, grofa cu Valdzee, vicegrofa cu Mels, markgrofa cu Santa Marija, koji je 1763. postao knez Svetog rimskog carstva fon Koloredo.

Grof Janoš Nepomuk Hunjadi de Kethelji (1773-1821) je sa groficom Marijom Franciskom Palfi de Erded (1772-1827) kćerkom grofa Janoša Palfi de Erded imao sinove Jozefa i Ferenca.

• Grof Jozef Janoš Nepomuk Antal Sigmund (1801-1869) bio je oženjen princezom Henrijetom fon und cu Lihtenštajn (1806-1886) iz bočne grane i danas vladarske porodice države Lihtenštajn (ima potomstva).

• Grof Ferenc Hunjadi de Kethelji (1804-1882) je bio oženjen sa groficom Julijom Ziči de Zič et Vašonke (Júlia Zichy de Zich et Vásonkeö), 1808-1875), kćerkom grofa Karolja Antala Alajoša Ziči de Zič et Vašonke (Károly Antal Alajos Zichy de Zich et Vásonkeö) i grofice Julije Festetič de Tolna (Festetics de Tolna), a unukom austrijskog ministra odbrane (1809) i unutrašnjih poslova (1813-14) grofa Karolja Jozefa Ziči de Zič et Vašonke (Graf KÁROLY József Ferenc Xavér Kázmér János Nepomuk Zichy de Zich et Vásonkeö,1753-1826) i njegove žene grofice Ana Marije fon Kevenhiler-Meč (Anna Maria von Khevenhüller-Metsch).

Srpska kneginja Julija Obrenović kćerka je grofa Ferenca Hunjadi de Kethelja (1804-1882) i grofice Julije Ziči de Zič et Vašonke, a praunuka grofa Karolja Jozefa Ziči de Zič et Vašonke (1753-1826) austrijskog ministra odbrane i unutrašnjih poslova i čukununuka bana Hrvatske grofa Janoša Bernarda Ištvana Palfi de Erded (1663-1751).

Kneginja Julija Obrenović, rođ. Hunjadi de Kethelj

Kneginja Julija Obrenović, rođ. Hunjadi de Kethelji (Beč, 26.8.1831 –Beč, 19.2.1919) kćerka grofa Ferenca Hunjadi de Kethelja (1804-1882) i grofice Julije Ziči de Zič et Vašonke, udala se 1. avgusta 1853. godine za kneza Mihaila Obrenovića, koji je živeo u Beču kao izgnani bivši srpski knez. Do povratka na tron Srbije knez Mihailo i Julija živeli su u Austrougarskoj. Imali su imanje Ivanka pri Dunavu, koje je kupio knez Mihailo. U braku nisu imali dece.

Posle smrti kneza Mihaila, kneginja Julija se udala za kneza Karla Arenberga (1831-1896), trećeg sina Prospera Luja, 7. vojvode od Arenberga, vojvode d` Eršoa, hercoga fon Mepena, kneza fon Reklinghausena (1785-1861) u kneginje Ljudmile fon Lobkovic, a francuskog porekla od Heribranda gospodara Linjija (1128).

Srodstvo

Hunjadi de Kethelji (Hunyady de Kéthely) su bili u bliskom srodstvu sa porodicom grofova Ziči de Zič et Vašonke (Zichy de Zich et Vásonkeö), knezova Festetić od Tolne (Festetics de Tolna), knezova od Koloreda (Colloredo), knezova od Kevenhiler-Meča (Khevenhüller-Metsch), knezova od i iz Lihtenštajna (Liechtenstein) i dr.

Vidi još

• Spisak najistaknutijih srpskih porodica u Kneževini i Kraljevini Srbiji
• Obrenovići
• Janoš Hunjadi (nisu u srodstvu)