Čanakja (sanskrit: चाणक्य Cāṇakya) (oko 350-283. p. n. e.[1]) je bio indijski pisac, mislilac, profesor, ministar[2] i savetnik Čandragupte, prvog vladara Maurijskog carstva. Poznat je i pod imenima Kautilja i Višnugupta. Njegova najpoznatija dela su „Artašastra“ i „Nitišastra“. U prvom od njih Čanakja otvoreno priznaje da je učestvovao u svrgavanju dinastije Nanda i da je omogućio Čandragupti da dođe na vlast. Svojim savetima mu je pomogao da stvori veliku državu, koja se prostirala od današljeg Irana na severozapadu do države Misor na jugu. Čanakja se takođe smatra pionirom na polju ekonomskih i političih nauka.[3][4][5][6] Njegovi radovi su bili izgubljeni pri kraju Gupta carstva i nisu bili ponovno otkriveni do ranog 20. veka.[4] U delu „Arthašastra“ on se detaljno bavi pitanjima monetarne i fiskalne politike, međunarodnih odnosa i ratnih strategija.[7] Sa druge strane, „Nitišastra“ predstavlja diskusiju o idealnom načinu života, pokazujući koliko je Čanakja detaljno proučavao indijsku kulturu i stil života. Napisao je i veliki broj aforizama u kojima savetuje ljudima kako treba da se ponašaju.

Čanakja
Čanakja
Druga imenaKauṭilya, Vishnugupta
Datum rođenja350. p. n. e.
Mesto rođenjaTaksila, Indija
Datum smrti283. p. n. e.
Mesto smrtiPataliputra, Indija
DržavljanstvoIndijsko
Zanimanjesavetnik Čandragupta Maurija
DelovanjeOsnivanje Maurijskog carstva
RadoviArtašastra, Čanakja Niti
NaslednikČandragupta Maurija

Biografija uredi

Čanakja je bio učitelj Čandragupta Maurija. On je služio na dvoru Čandragupte i Bindusara.[8] Prema Džordžu Modelskom, Čanakja se smatra da je bio ista osova kao i Kautilja, Bramani[9][10][11] koji je služio kao glavni ministar kod Čandragupte dok je on formirao Maurijsko carstvo.[12][13]

Legende uredi

 
Dana Nandovo carstvo, oko 323. godine p. n. e.

Budistička verzija uredi

Legenda o Čanakji i Čandragupti je detaljno opisana na pali jeziku u budističkim hronikama Šri Lanke. Ona se ne pominje u Dipavamsi, najstarijoj od tih hronika.[14] Najstariji budistički izvor koji pominje ovu legendu je Mahavamsa, koja se generalno datira između 5. i 6. veka. Vamsatapakisansko (takođe poznato kao Mahvamsa Tika), tumačenje Mahavamse pruža nešto više detalja o legendi. Njegov autor je nepoznat, i ono se različito datirana od 6. do 13. veka.[15] Neki drugi tekstovi pružaju dodatne detalje o legendi; na primer, Maha Bodi Vamsa i Atakata daju imena devet kraljeva Nanda za koje se navodi da su prethodili Čandragupti.[14][16]

Prema budističkoj legendi, Nanda kraljevi koji su prethodili Čandragupti bili su razbojnici koji su se pretvorili u vladare.[14] Čanakja (IAST: Cāṇakka u Mahavamsi) je bio Bramin iz Takasile (Takšašile). On je bio dobro upućen u tri Vede i politiku. On je imao pseće zube, za koje se verovalo da su znak kraljevske loze. Njegova majka se bojala da će je zanemariti nakon što postane kralj.[17] Da bi je smirio, Čanakja je polomio svoje zube.[18]

Čanakja je imao ružan izgled, dodatno naglašen njegovim izlomljenim zubima i krivim stopalama. Jednog dana, kralj Dana Nanda je organizovao ceremoniju davanja milosti Braminima. Čanakja je otišao do Pupapura (Pušpapura) da prisustvuje toj ceremoniji. Zgrožen njegovim ružnim izgledom, kralj je naredio da on bude izbačen iz skupa. Čanakja je tad od gneva pokidao svoj sveti konac, i prokleo je kralja. Kralj je naredio da bude uhapšen, ali je Čanakja pobegao prerušen u Adživika. On se sprijateljio sa Daninim sinom Pabatom, i podstakao ga je da zauzme presto. Uz pomoć pečatnog prstena koji mu je dao princ, Čanakja je pobegao iz palate kroz tajna vrata.[18]

Čanakja je zatim otišao u Vinja šumu. Tamo je on napravio 800 miliona znatnih novčića (kahapana) koristeći tajnu tehniku koja mu je omogućavala da pretvori 1 novičić u 8 novčića. Nakon što je sakrio novac, on je počeo da traga za osobom vrednom da bude zamena Dana Nanda.[18] Jednog dana, on je video grupu dece kako se igraju: mladi Čandragupta (zvani Čandaguta u Mahavamsi) izrao je ulogu kralja, dok su se drugi dečaci pretvarali da su vazali, ministri ili pljačkaši. „Pljačkaši” su dovedeni pred Čandraguptu, koji je naredio da njihovi udovi budu odsečeni, ali ih je onda čudovišno ponovo pričvrstio. Čandragupta je bio rođen u kraljevskoj porodici, ali ga je uzgajio lovac nakon što je njegovog oca ubio uzurpator, a boginje su prozrokovale da ga njegova majka napusti. Zapanjen njegovom čudesnom moći, Čanakja je platio 1000 zlatnih novčića njegovom poočimu, i odveo ga sa sobom obećavajući mu da će ga učiti da trguje.[19]

Čanakja je sad imao dva potencijalna naslednika Dana Nande: Pabata i Čandraguptu. On je dao svakom od njih amajliju da se nosi oko vrata sa vunenom niti. Jednog dana, on je odlučio da ih testira. Dok je Čandragupta spavao, on je zatražio od Pabate da ukloni Čandraguptin vuneni konac bez kidanja i da pri tom ne probudi Čandraguptu. Pabata nije uspeo da izvrši ovaj zadatak. Neko vreme kasnije, kada je Pabata spavao, Čanakja je postavio izazov Čandragupti da ostvari isti zadatak. Čandragupta je uzeo vunenu niti tako što je odrubio Pabatinu glavu. Tokom sledećih 7 godina, Čanakja je trenirao Čandraguptu za kraljevske dužnosti. Kad je Čandragupta odrastao, Čanakja je iskopao svoje skriveno blago od zlatnih novčića, i skupio je vojsku.[19]

Armija Čandragupte i Čanakje je napala Dana Nandovo kraljevstvo, ali se rasformirala nakon što je pretrpela težak poraz. Dok su prerušeni lutali, dva čoveka su slušala razgovor između žene i njenog sina. Dete je pojelo sredinu kolača, i bacilo ivice. Žena ga je prekorila, govoreći mu da on jede hranu poput Čandragupte, koji je napao centralni deo kraljevstva umesto da pokori granična sela prvo. Čanakja i Čandragupta su shvatili svoju grešku. Oni su podigli novu armiju, i započeli s pokoravanjem graničnih sela. Postepeno, oni su napredovali do prestonice kraljevstva Pataliputre (Pāṭaliputta u Mahavamsi), gde su ubili kralja Dana Nandu. Čanakja je naredio ribaru da nađe mesto gde je Dona Nanda bio sakrio svoje blago. Čim je ribar obavestio Čanakju o lokaciji blaga, Čanakja ga je ubio. Čanakja je zatim miropomazao Čandraguptu kao novog kralja, i zadužio čoveka koji se zvao Panijatapa da eliminiše pobunjenike i pljačkaše iz kraljevstva.[20]

Čanakja je počeo da meša male doze otrova sa hranom novog kralja da bi ga učinio imunim na neprijateljske pokušaje trovanja. Čandragupta, koji nije bio svestan toga, jednom je podelio hranu sa svojom trudnom kraljicom, koja je bila sedam dana pred porođaj. Čanakja je prispeo baš kad je kraljica pojela otrovani zalogaj. Shvativši da će ona da umre, Čanakja je odlučio da spase nerođeno dete. On je odsekao kraljičinu glavu i otvorio je njen stomak sa mačem da bi izvadio fetus. Tokom sledećih sedam dana on je stavljao fetus u stomak sveže ubijene koze datog dana. Nakon sedam dana, Čandraguptin sin je bio „rođen”. On je dobio ime Bindusara, pošto je njegovo telo bilo umrljano kapima („bindu”) kozje krvi.[20]

Najranije budističke legende ne pominju Čanakju u njihovom opisu Maurijske dinastije nakon te tačke.[19] Damapalino tumačenje Teragate, međutim, pominje legendu o Čanakji i Bramanu zvanom Subandu. Prema tom izvešću, Čanakja se bojao da će ga mudri Subanda prevazići na Čandraguptinom dvoru. Stoga je on naveo Čandraguptu da uhapsi Subandu, čiji sin Tekičakani je pobegao i postao budistički monah.[21] Tibetanski budistički autor iz 16. veka zvani Taranata pominje Čanakju kao jednog od Bindusarinih „velikih gospodara”. Prema njemu, Čanakja je uništio plemiće i kraljeve u 16 gradova i učinio Bindusaru vladarom svih teritorija između istočnog i zapadnog mora (Arabijskog mora i Bengalskog zaliva).[22]

Đainistička verzija uredi

Legenda o Čandragupti i Čanakju se pominje u nekoliko tumačenja svetambarskog kanona. Najpoznatija verzija ove đainističke legende je sadržana u tumačenju Staviravili-Čarita ili Parišišta-Parvan, koje je napisao pisac Hemačandra iz 12. veka.[23] Hemačandrino gledište je bazirano na prakritskoj katanaškoj literaturi (legendama i anegdotama) sastavljenoj između kasnog 1. veka i sredine 8. veka. Te legende su sadržane u komentarima (čurnima i tikama) kanonskih tekstova kao što su Utaradjajana i Avašjaka Nirjukti.[24] Tomas Tratman smatra da je đainistička verzija starija i konzistentnija od budističke verzije legende.[24]

Prema đainističkoj verziji, Čanakja je bio rođen kao dete dvoje običnih đainista (šravaka) koji su se zvali Čanin i Čanešvari. Njegovo mesto rođenja je bilo selo Čanaka u Gola višaji (regionu).[23] Identitet „Gola” regiona je neizvesan, mada Hemačandra navodi da je Čanakja bio Dravid, iz čega proizilazi da je poticao sa juga Indije.[25]

Čanakja je bio rođen sa punim setom zuba. Prema monasima, to je bio znak da će on postati kralj u budućnosti. Čanin nije želeo da njegov sin postane ohol, i stoga je polomio Čanakjeve zube. Monasi su onda prorokovali da će beba postati sila iza trona.[23] Kad je Čanakja odrastao, postao je učeni šravaka, i oženio je bramansku ženu. Njeni srodnici su je ismejavali što je bila udata za siromašnog čoveka. To je motivisalo Čanakju da poseti Pataliputru, i da traži donacije od kralja Nande, koji je bio poznat po svojoj darežljivosti prema bramanima. Dok je čekao kralja na kraljevskom dvoru, Čanakja je seo na kraljevski tron. Dasi (sluškinja) je ljubazno ponudila Čanakji drugo mesto da sedne, ali je Čanakja držao svoju kamandalu (posudu sa vodom) na njemu, i ostao je da sedi na tronu. Sluge su mu onda ponudile četiri druga mesta da sedne, ali svaki put, on je držao svoje razne predmete na tim sedištima, te je odbijao da se makne s prestola. Konačno, uznemireni sluga ga je skinuo sa prestola. Razbesneli Čanakja je zatim obećao je da će iskoreniti Nandu i njegovu celu ustanovu, kao što „veliki vetar iščupa drvo”.[26]

Čanakja je znao da je bilo predskazano da će on postati sila iza trona. Stoga je on počeo da traga za osobom koja je vredna da bude kralj. Dok je lutao, on je učinio uslugu trudnoj kćeri seoskog poglavara, pod uslovom da njeno dete pripadne njemu. Ta žena je rodila Čandraguptu. Kad je Čandragupta porastao, Čanakja je došao u njegovo selo i video ga kako se igra „kralja” sa grupom dečaka. Da bi ga testirao, Čanakja je tražio od njega donaciju. Boj je rekao Čanakji da uzme obližnje krave, objavljujući da se niko ne bi usudio da ne posluša njegovo naređenje. Ovaj prikaz moći je ubedio Čanakju da je Čandragupta bio vredan da bude kralj.[23]

Čanakja je zatim uzeo Čandraguptu da bi osvojio Pataliputru, prestonicu Nanda. On je podigao armiju koristeći bogatstvo koje je stekao putem alhemije (dhatuvada-visaradan). Vojska je pretrpela ozbiljan poraz, što je prisililo Čanakju i Čandraguptu da pobegnu sa bojnog polja. Oni su dosegli do jezera dok ih je progonio neprijateljski oficir. Čanakja da rekao Čandragupti da skoči u jezero, dok se on prerušio u meditirajućeg isposnika. Kad je neprijateljski vojnih prišao jezeru on je pitao isposnika da li je video Čandraguptu. Čanakja je pokazao na jezero. Kad je vojnik skinuo svoj oklop da bi skočio u jezero, Čanakja je uzeo njegov mač i ubio ga. Nakon što je Čandragupta izašao iz vode, Čanakja ga je pitao, „Šta si pomislio, kad sam odao tvoju poziciju neprijatelju?” Čandragupta je odgovorio da je on verovao da će njegov gospodar doneti najbolju odluku. To je uverilo Čanakju da će Čandragupta ostati pod njegovim uticajem čak i nakon što postane kralj. U jednoj drugoj prilici, Čanakja je na sličan način pobegao neprijatelju tako što je oterao perača, i prerušio se u tu ulogu. U jednom drugom slučaju, on je presekao stomak bramina koji samo što je jeo, i uzeo je hranu iz njega da bi nahranio gladnog Čandraguptu.[27]

Jednog dana, Čanakja i Čandragupta su prečuli ženu koja je grdila svog sina. Dete je opržilo svoj prst stavljajući ga u sredinu činije sa vrućom cicvarom. Žena je rekla svom sinu da zato što nije počeo od hladnijih ivica, on je bio budalast poput Čanakje, koji je napao prestonicu pre nego što je pokorio susedne regione. Čanakja je shvatio svogu grešku, i skovao je novi plan da porazi Nandu. On je formirao savez sa Parvatakom, kraljem planinskog kraljevstva zvanog Himavatkuta, nudeći mu polovinu Nandinog kraljevstva.[27]

Nakon što su osigurali Parvatakovu pomoć, Čanakja i Čandragupta su započeli sa opsadama gradova, kloneći se prestonice. Jedan grad je pružio posebno jak otpor. Čanakja je ušao u taj grad prerušen kao šivajizni prosjak, i objavio da bi opsada bila okončana, ako bi idoli sedam majki bili uklonjeni iz gradskog hrama. Čim su sujeverni branioci uklonili idole iz hrama, Čanakja je naredio svojoj armiji da okonča opsadu. Kad su branioci počeli da slave svoju pobedu, Čanakjina vojska je izvršila iznenadni napad i zauzela grad.[27]

Postepeno, Čanakja i Čandragupta su potčinili sve regione izvan glavnog grada. Konačno, oni su zauzeli Pataliputru i Čandragupta je postao kralj. Oni su dozvolili kralju Nandi da ode u egzil, sa svom imovinom koju može da natovari na kola. Kako su Nanda i njegova familija napuštali grad na kolima, njegova ćerka je videla Čandraguptu, i zaljubila se u novog kralja. Ona ga je izabrala za svog muža po svajamvarskoj tradiciji. Kako je ona silazila sa kola, 9 kolskih zubaca se polomilo. Tumačeći ovo kao znak, Čanakja je objavio da će Čandraguptina dinastija trajati 9 generacija.[27]

U međuvremenu, Parvataka se zaljubio u jednu od Nandinih viša kanji (otrovnih devojaka). Čanakja je odobrio brak, i Parvataka je kolapsirao kad je dotakao devojku tokom venčanja. Čanakja je zatražio od Čandragupte da ne pozove doktora. Sa Parvatakinom smrću Čandragupta je postao jedini vladar Nandinih teritorija.[28]

Čanakja je zatim započeo sa konsolidacijom moći putem eliminacije Nandinih lojalista, koji su maltretirali ljude u različitim delovima kraljevstva. Čanakja je saznao da je među njegovim ljudima tkač koji bi spalio bilo koji deo svoje kuće ako je infestiran bubašvabama. Čanakja je dodelio odgovornost za poražavanje pobunjenika tom tkaču. Uskoro je kraljevstvo bilo slobodno od pobunjenika. Čanakja je takođe spalio selo u kome su u prošlosti odbili da mu daju hranu. On je napunio kraljevski trezor pozivajući bogate trgovce u svoj dom, napijajući ih i kockajući se sa naštimanim kockama.[28]

Jednom je kraljevstvo pretrpelo 12 godina dugu glad. Dva mlada đainistička monarha su počela da jedu sa kraljevskog tanjira, nakon što su učinili sebe nevidljivim koristeći magični premaz. Čanakja je osetio njihovo prisustvo putem prekrivanja poda palate prahom, i pratio je njihove tragove. Na sledećem obroku, uhvatio ih je popunjavanjem trpezarije gustim dimom, što je izmamilo suze iz očiju monaha spirajući premaz. Čanakja se žalio o ponašanju mladih monarha glavnom monarhu Akarja Sustiti. Akarja je krivio ljude što nisu dobrotvorni prema monasima, nakon čega je Čanakja počeo da velikodušno dodeljuje milostilju monarsima.[28]

Reference uredi

  1. ^ Mott 1999, str. 61.
  2. ^ Boesche, Roger (January 2003). "Kautilya's Arthaśāstra on War and Diplomacy in Ancient India". The Journal of Military History 67 (1): 9–37. ISSN 0899-3718
  3. ^ L. K. Jha, K. N. Jha (1998). "Chanakya: the pioneer economist of the world", International Journal of Social Economics 25 (2–4). pp. 267–282.
  4. ^ a b Waldauer, C., Zahka, W.J. and Pal. pp. 1996. Kauṭilya's Arthashastra: A neglected precursor to classical economics. Indian Economic Review, Vol. XXXI, No. 1. pp. 101–108.
  5. ^ Tisdell, C. 2003. A Western perspective of Kauṭilya's Arthashastra: does it provide a basis for economic science? Economic Theory, Applications and Issues Working Paper No. 18. Brisbane: School of Economics, The University of Queensland.
  6. ^ Sihag, B.S. 2007. Kauṭilya on institutions, governance, knowledge, ethics and prosperity. Humanomics 23 (1): 5–28.
  7. ^ Mabbett, I. W. (1964). „The Date of the Arthaśāstra”. Journal of the American Oriental Society. American Oriental Society. 84 (2): 162—169. ISSN 0003-0279. JSTOR 597102. doi:10.2307/597102. 
  8. ^ Mookerji 1988, str. 39.
  9. ^ Ingold 1994, str. 1026.
  10. ^ James Lochtefeld , Brahmin, The Illustrated Encyclopedia of Hinduism, Vol. 1: A–M. . Rosen Publishing. 2002. pp. 125. ISBN 978-0-8239-3179-8. 
  11. ^ Doniger, Wendy (1999). Merriam-Webster's encyclopedia of world religions. Springfield, MA, USA: Merriam-Webster. str. 141-142,186. ISBN 978-0-87779-044-0. 
  12. ^ Modelski, George (1964). „Kautilya: Foreign Policy and International System in the Ancient Hindu World”. American Political Science Review. Cambridge University Press. 58 (03): 549—560. ISSN 0003-0554. doi:10.2307/1953131. ; Quote: "Kautilya is believed to have been Chanakya, a Brahmin who served as Chief Minister to Chandragupta (321–296 B.C.), the founder of the Mauryan Empire."
  13. ^ Trautmann, Thomas R. (2012). Arthashastra: The Science of Wealth. Penguin. str. 21—22. ISBN 978-0-670-08527-9. „We can confirm from other texts that Kautilya (or Kautalya - the name varies) is a Brahmin gotra name. (...) This Kautilya, author of Arthashastra, is identified with Chanakya, minister to the first Mauryan king, Chandragupta, and depicted in stories as the brains behind Chandragupta's takeover of the empire of the Nandas in about 321 BCE. The adventures of Chanakya and Chandragupta are told in a cycle of tales preserved in Hindu, Buddhist and Jain books." 
  14. ^ a b v Trautmann 1971, str. 11.
  15. ^ Trautmann 1971, str. 16.
  16. ^ Trautmann 1971, str. 18.
  17. ^ Trautmann 1971, str. 12.
  18. ^ a b v Trautmann 1971, str. 13.
  19. ^ a b v Trautmann 1971, str. 14.
  20. ^ a b Trautmann 1971, str. 15.
  21. ^ Trautmann 1971, str. 28.
  22. ^ Upinder Singh 2016, str. 331.
  23. ^ a b v g Trautmann 1971, str. 21.
  24. ^ a b Trautmann 1971, str. 29.
  25. ^ Kallidaikurichi Aiyah Nilakanta Sastri (1988). Age of the Nandas and Mauryas. Motilal Banarsidass Publishe. str. 148. ISBN 978-81-208-0466-1. 
  26. ^ Trautmann 1971, str. 22.
  27. ^ a b v g Trautmann 1971, str. 23.
  28. ^ a b v Trautmann 1971, str. 24.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi