Čarapićeva buna
Čarapićeva buna bila je buna pod vođstvom Đorđa Čarapića, a koja je izbila u aprilu 1826. godine. Cilj bune bio je uklanjanje kneza Miloša Obrenovića i dovođenje Karađorđevića na vlast. Buna je relativno brzo otkrivena i ugušena.
Đorđe Čarapić uredi
Đorđe Čarapić je bio sinovac Vase Čarapića. Učestvovao je u Drugom srpskom ustanku i bio je saborac Miloša Obrenovića.[1] Po okončanju ustanka vratio se na svoje imanje u Ripanj, gde ga je šikanirao seoski starešina, ali nakon žalbe knez Miloš ga je zaštitio i postavio za namesnika ripanjske mukade.[1] Nakon 1823. više nije namesnik, a ni u Miloševoj milosti. Đorđe Čarapić je učestvovao u Đakovoj buni, a nakon njenoga gušenja pobegao je zajedno sa bratom Markom u Habzburšku monarhiju.[2] Marko je mogao da se vrati.
Povezivanje sa Karađorđevićem i grčkom Heterijom uredi
Đorđe Čarapić je otada počeo planirati bunu protiv kneza Miloša. Otišao je u Rusiju kod Alekse Karađorđevića i planirao je ustanak u proleće 1826. godine.[2] Povezao se i sa grčkom Heterijom, koja je zajedno sa Aleksom Karađorđevićem bila zainteresovana za ustanak u Srbiji i bila je spremna da finansira pobunu.[2] Đorđev brat Marko Čarapić bio je veza između Đorđa i njemu odanoga Mihajla Berisavljevića. Knez Miloš je počeo da dobija informacije od svoga agenta u Sibinju o sumnjivim radnjama srpskih emigranata u Vlaškoj i Besarabiji, o pismima za Aleksu Karađorđevića i o tome da izgleda grčki trgovci iz Odese finansijski pomažu zaveru u Srbiji.[3] Miloš je svom bratu Jevremu Obrenoviću dao zadatak da sazna da li je Đorđe Čarapić u Pančevu. Tokom februara 1826. Miloš dobija nove izveštaje o dolasku agenata iz Grčke i da su dobro plaćeni da ga ubiju. Jevrem Obrenović je tada izdao stroga naređenja o stražama na Dunavu.
Prelazak u Srbiju uredi
Đorđe Čarapić je 1. aprila 1826. prešao u Srbiju i smestio se na Avali.[4] Berisavljeviću je poslao poruku da mu pošalje što više ljudstva i municije i da dođe na brdo kraj Rakovice. Beogradski knezovi su saznali i obavestili Miloša da se Čarapić nalazi na Avali i da će dići bunu za deset dana.[5] Avram Petronijević je uhapsio Čarapićevoga jataka Berisavljevića, koji je onda odao celu zaveru i odao da rade za Aleksu Karađorđevića i da treba da pobiju Obrenoviće i njima odane starešine.[6] Miloševa glava bila je ucenjena na 50.000 dukata, a Jovana i Jevrema Obrenovića na 20.000 dukata.[7]
Pogibija Čarapića uredi
Već 4. aprila Miloševi knezovi su ušli u Beli Potok, što je obeshrabrilo Čarapićeve rođake, pa su jedni odveli knezove do rakovičke mehane u jaruzi do mesta gde su tada bili Čarapić i buntovnici.[8] Tu su u pucnjavi poginuli Đorđe Čarapić, njegov brat Marko i dvojica pristaša. Glave pobijenih poslali su Milošu. Jevrem Obrenović je 6. aprila počeo sa istragom u Ripnju sa ciljem da kazni Čarapićeve jatake. Istragu je kasnije nastavio Miloš. Čarapićevi saučesnici (dva učitelja, nešto trgovaca i zanatlija i seljaci iz Beloga Potoka, Ripnja, Ivanče, Mokroga Luga i Višnjice) su bili ili pobijeni ili utamničeni, pretučeni i unakaženi mučenjem. Budisavljeviću su odsečene ruke do zglavaka i deo jezika, a drugoj dvojici samo desnu ruku. Grci su se knezu Milošu osvetili zbog pasivnoga držanja za vreme grčkoga ustanka, pa su se raspisali preuveličavajući broj žrtava i zverstva koje je Miloš izveo
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Gavrilović 1909, str. 618.
- ^ a b v Gavrilović 1909, str. 620.
- ^ Gavrilović 1909, str. 621.
- ^ Gavrilović 1909, str. 624.
- ^ Gavrilović 1909, str. 625.
- ^ Gavrilović 1909, str. 626.
- ^ Gavrilović 1909, str. 627.
- ^ Gavrilović 1909, str. 628.
Literatura uredi
- Gavrilović, Mihailo (1909). Miloš Obrenović, Knjiga 2 (na jeziku: srpski). Beograd: Davidović. Pristupljeno 18. 5. 2020.
- Stojančević, Vladimir (1966). Miloš Obrenović i njegovo doba (na jeziku: srpski). izdavačko preduzeće. Pristupljeno 18. 5. 2020.
- Ćorović, Vladimir (1997). „Krize u Srbiji”. Istorija srpskog naroda. Banja Luka; Beograd: Glas srpski; Ars Libri.