Češki tehnički univerzitet u Pragu

Češki tehnički univerzitet u Pragu
České vysoké učení technické v Praze
	Zgrada Češkog tehničkog univerziteta u Pragu
Moto	Scientia est potentia
Moto (na srpskom)	Znanje je snaga
Tip	javni
Osnivanje	1707.; (Kraljevina Bohemija)
Rektor	Vojtěch Petráček
Administrativno; osoblje	2.717 (2017)
Broj studenata	18.875 (2017)
Broj fakulteta	8
Lokacija	Prag, Češka
Kampus	Prag, (glavni kampus), 4 manja dodatna kampusa
Veb-sajt	www.cvut.cz

Češki tehnički univerzitet u Pragu (češ. České vysoké učení technické v Praze, ČVUT) je najstariji ne-vojni tehnički univerzitet u centralnoj Evropi i najveći tehnički univerzitet u Češkoj republici. 2016/17. godine univerzitet u čijem okviru se nalazi 8 fakulteta je nudio 119 studijskih programa (442 specijalizacije), koje je studiralo oko 21.000 studenata (od toga oko 14.000 na osnovnim, 5.000 na master i 2.000 na doktorskim programima).

Istorija

Ovaj univerzitet nastao je izdvajanjem iz Karlovog univerziteta.

Nastanak

Nastava tehničkih predmeta za počela je još 1718. godine, po saglasnosti cara Leopolda I. Prve godine bilo je 12 studenata i jedan sat nastave dnevno, a izučavali su se predmeti od značaja za vojne namene (fortifikcije, geodezija, kartografija, odvodnjavanje, mehanizmi za podizanje teških tereta).

1776. Marija Terezija saglasila se da škola za držanje nastave koristi zgradu Klementinuma, a 1786. tadašnja Staleška inženjerska škola (češ. Stavovská inženýrská škola) seli se u zgradu bivšeg jezuitskog Seminara Sv. Vaslava (u današnjoj Husovoj, tada Dominikanskoj ulici). 1787. škola je dekretom cara Josefa II spojena sa Karlovim univerzitetom.

Politehnika

Car Franc II je 1803. godine odobrio koncepciju prerastanja Staleške inženjerske škole u politehniku, inspirisanu malo pre toga nastalom pariskom École Polytechnique, te je novonastalo Kraljevsko češko staleško tehničko učilište u Pragu (češ. Královské české stavovské technické učiliště v Praze, nem. Königliche böhmische ständische technische Lehranstalt zu Prag) počelo sa radom 10. 11. 1806. - kao prva ovakva škola u Austrijskom carstvu i centralnoj Evropi (pošto je inženjerska akademija u Beču tada već prestala sa radom), mada i dalje u sastavu Karlovog univerziteta.

Potpuno samostalna škola postaje tek 8.9.1815.

Dana 23. 11. 1863. car Franjo Josip I odobrio je statut Politehničkog instituta, čime je izvršena reforma ove ustanove: Politehnika dobija pravo da na svoje čelo bira rektora, češki jezik priznat je kao ravnopravni nastavni jezik (uz nemački), a studije su podeljene na četiri odeljenja:

Neslaganja između čeških i nemačkih profesora nepunih šest godina kasnije (8. 4. 1869) dovode do podele na nemački i češki institut (Češki politehnički institut). Češki deo se 1874. seli u novopodignutu zgradu na Karlovom trgu u kojoj je i danas sedište (arhitekta Vojtejh Ignac Ulman, Vojtěch Ignác Ullmann).

1875. sve zemaljske institucije su podržavljene. Na osnovu carskog zakona iz 1878. oni koji su na tehnici položili dva državna ispita, smeli su da koriste (tada još staleško) zvanje inženjer. 1879. školi je dopušteno da koristi naziv visoka tehnička škola (Češka tehnička škola), a carskim zakonom od 13. 4. 1901. škola dobija i pravo da dodeljuje doktorate iz tehničkih nauka. 1902. godine veće profesora donelo je preporuku da se i žene primaju kao redovni polaznici.

Na početku 20. veka škola je koristila ekspanziju industrije - 1909. škola je imala preko 3000 polaznika. U to vreme je u zgradi na Karlovom trgu predavao i profesor T. G. Masarik.

Period predratne Čehoslovačke

Nakon nastanka Čehoslovačke odlukom Ministarstva školstva i narodne prosvete Čehoslovačke od 1. 9. 1920. škola je reorganizovana: dobija novi naziv Češki tehnički univerzitet (češ. České vysoké učení technické, tj. ČVUT), a umesto odeljenja na čijem su čelu bili direktori, formirani su fakulteti, sa dekanima na čelu, dok je rektor bio na čelu akademskog senata.

Tadašnji Tehnički univerzitet činilo je sedam fakulteta:

Fakultet inženjerskog građevinarstva (češ. inženýrského stavitelství),
Fakultet kulturnog inženjerstva (češ. Vysoká škola kulturního inženýrství - od 1921. u sastavu Fakulteta inženjerskog građevinarstva),
Fakultet arhitekture i visokogradnje (češ. Vysoká škola architektury a pozemního stavitelství),
Fakultet mašinskog i elektrotehničkog inženjerstva (češ. Vysoká škola strojního a elektrotechnického inženýrství),
Fakultet poljoprivrednog i šumarskog inženjerstva (češ. Vysoká škola zemědělského a lesního inženýrství),
Fakultet hemijsko-tehnološkog inženjerstva (češ. Vysoká škola chemicko-technologického inženýrství),
Fakultet specijalnih nauka (češ. Vysoká škola speciálních nauk).

1921. osnovan je Istraživački i opitni institut za materijale i konstrukcije (češ. Výzkumný a zkušební ústav hmot a konstrukcí stavebních), pri Fakultetu inženjerskog građevinarstva, a od 1929. punopravni deo Univerziteta postao je i Fakultet privrede (češ. Vysoká škola obchodní, VŠO), koji je do tada bio samo trogodišnja škola.

Prinudno zatvaranje čeških visokoškolskih ustanova tokom nacističke okupacije, od 17. 11. 1939. do 4. 6. 1945. pogodilo je i ovaj univerzitet.

Nemačka tehnika ukinuta je dekretom predsednika Čehoslovačke Edvarda Beneša br. 123/1945 Sb. od 18. 10. 1945.

Posleratni period Čehoslovačke

1948. godine stotine studenata isključene su sa studija.

1952. godine iz Češkog tehničkog univerziteta u posebne univerzitete izdvojeni su:

- Fakultet poljoprivrednog i šumskog inženjerstva - formiran je Poljoprivredni univerzitet u Pragu (češ. Vysoká škola zemědělská) i

- Fakultet hemijsko-tehnološkog inženjerstva - formiran je Hemijsko-tehnološki univerzitet u Pragu (češ. Vysoká škola chemicko-technologická)

- a ujedno je osnovan novi Ekonomsko-inženjerski fakultet (češ. Fakulta ekonomicko-inženýrská, FEI – ukinut 1960) - nakon što je prethodno postepeno ugašen Fakultet privrede (koji je u trenutku gašenja već radio pod imenom Fakultet privrednih nauka - češ. Vysoká škola věd hospodářských, VŠVH i bio je najveći fakultet Univerziteta).

Tokom perioda 1949–1960 univerzitet je reorganizovan. Nastali su organi na nivou celog univerziteta poput Vojne katedre, Katedre marksizma-lenjinizma, Katedre regrutnog obrazovanja - koji su ukinuti 1990.

Sadašnjost

Nastava je organizovana na fakultetima i univerzitetskim institutima u osnovnim, master i doktorskim studijskim programima. Trenutno Češki tehnički univerzitet u Pragu ima 8 fakulteta:

Građevinski fakultet,
Mašinski fakultet,
Elektrotehnički fakultet,
Arhitektonski fakultet,
Saobraćajni fakultet,
Fakultet za informacione tehnologije,
Fakultet za biomedicinski inženjering,
Fakultet za nuklearnu fiziku i fizički inženjering

Poznati studenti

Među studentima ovog tehničkog univerziteta bio je i veći broj Jugoslovena i Srba, npr.:

pre I svetskog rata: arhitekta Momir Korunović
u međuratnom periodu: arhitekte

Aleksandar Deroko, Danilo Kaćanski i Nikola Dobrović; jugoslovenski komunisti Veljko Vlahović (Mašinski fakultet), Lazar Udovički, Ratko Vujović i Branko Krsmanović (od 1934) (tadašnji Fakultet poljoprivrednog i šumarskog inženjerstva), Ratko Pavlović Ćićko i Lazar Latinović (ekonomiju), Mirko Kovačević (od 1936), Ahmet Fetahagić – Čelik, Ilija Engel.

Ostali univerziteti u Pragu

Pored ovog, u pravu postoji čitav niz drugih visokoškolskih ustanova, univerziteta, tehničkih visokoškolskih ustanova i akademija:

Vidi još

Jugoslovenski studenti u Čehoslovačkoj

Spoljašnje veze

Zvaničan sajt