Ахмет Фетахагић
Ахмет Фетахагић (Завидовићи, 14. мај 1913 — Изачић, код Бихаћа, 25. децембра 1944) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| ахмет фетахагић | |||
|---|---|---|---|
 Ахмет Фетахагић | |||
| Лични подаци | |||
| Надимак | Челик | ||
| Датум рођења | 14. мај 1913. | ||
| Место рођења | Завидовићи, Аустроугарска | ||
| Датум смрти | 25. децембар 1944. (31 год.) | ||
| Место смрти | Изачић, код Бихаћа, НД Хрватска | ||
| Професија | студент технике | ||
| Деловање | |||
| Члан КПЈ од | 1937. | ||
| Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба | ||
| Херој | |||
| Народни херој од | 10. септембар 1948. | ||
| Одликовања |
| ||
Биографија
уредиРођен је 14. маја 1913. године у Завидовићима. Потиче из радничке породице, његов отац Рамадан био је железничар. После завршене основне школе, похађао је гимназију у Сарајеву. Још као средњошколац, приступио је омладинском револуционарном покрету.[1]
Техничке науке студирао је у Прагу. За време студија био је активан у студентском револуционарном покрету и 1937. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Исте године, у групи југословенских студената из Прага, отишао је у Шпанију и тамо у редовима Интернационалних бригада учествовао у одбрани шпанске републике.[1]
На фронтовима Шпаније је био четири пута рањаван, а због храбрости другови су га прозвали — Челик. У Шпанији је завршио војни курс и постао командир вода, а потом је добио чин поручника. Био је почасни члан Федерације студената Шпаније.[1]
После пораза републиканских снага у Шпанском грађанском рату, фебруара 1939. године, Ахмет се из Шпаније, с највећим делом добровољаца Југословена, повукао у Француску и тамо био интерниран у концентрациони логор, у којем је остао до окупације Француске. По одлуци Партије, као и већина Југословена, јавио за добровољан рад у Немачкој, како би одатле партијским каналима дошао у Југославију.[1]
У лето 1941. године, Ахмет је успео да дође у, тада већ окупирану Југославију и одмах се укључио у рад партијске организације у припремању оружаног устанка. Током 1941, и до априла 1942. био је илегални партијски радник у Сарајеву, а затим је био упућен у партизански одред „Звијезда“ у источној Босни. Маја 1943. отишао је у Травнички партизански одред, а у лето 1943. постављен је за начелника Штаба Девете крајишке ударне бригаде.[1]
Почетком маја 1944. постављен је за начелника Штаба Двадесете далматинске дивизије, а у јесен 1944. за заменика команданта Унске оперативне групе Четвртог хрватског корпуса, са задатком да ради на учвршћењу јединица ове групе у Цазинској крајини. Погинуо је у борбама с Немцима и усташама код села Изачића, у близини Бихаћа, 25. децембра 1944. године.[1]
Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 26. јула 1945. постхумно је одликован Орденом заслуга за народ другог реда.[2] Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 10. септембра 1948. проглашен је за народног хероја.[3]
Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на Требевићу, код Сарајева.
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ Narodni heroji 1 1982, стр. 248.
- ^ „Службени лист ФНРЈ 95/45” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 7. 12. 1945. стр. 1025.
- ^ „Сл. лист ФНРЈ 102/48” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 24. 11. 1948. стр. 1696.
Литература
уреди- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
