Шарка (змија)
Šarka (lat. Vipera berus) je zmija otrovnica iz roda Vipera, vrlo rasprostranjena u svetu.[2][3] Otrov ubrizgava ujedom, kroz žleb otrovnog zuba. Otrov sporo deluje i nije naročito snažan, ali može da usmrti i čoveka.
| Šarka | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Reptilia |
| Red: | Squamata |
| Podred: | Serpentes |
| Porodica: | Viperidae |
| Rod: | Vipera |
| Vrsta: | V. berus
|
| Binomno ime | |
| Vipera berus Linnaeus, 1758
| |
| Sinonimi[1] | |
|
Species synonymy
| |
Poznata po mnoštvu uobičajenih imena uključujući guja i poskok, ova zmija je bila predmet mnogih folklornih dela u evropskim zemljama.[4] Šarke se ne smatraju posebno opasnim;[2] ova zmija nije agresivna i obično ujeda samo kada se zaista isprovocira, zgazi ili podigne. Ujedi mogu biti veoma bolni, ali su retko fatalni.[5] Specifično ime,[6][7] berus, je novolatinsko i jedno vreme se koristilo za označavanje zmije, Natrix natrix.[8]
Fizičke osobine uredi
Šarka je zdepasta i spora, veoma kratkog repa, ovalne i pljosnate glave, koja se jasno odvaja od trupa. Rep zauzima oko 14% ukupne dužine tela, pri čemu mužjaci imaju proporcionalno duži rep. Mužjaci, koji su manji od ženki, imaju sivu boju, dok su ženke crvenkasto-smeđe. Jedinke oba pola duž leđa imaju tamnu, vijugavu prugu sa tamnim mrljama po bokovima. Trbuh je od sive do crne boje posut belim tačkama, a donja strana repa od žute do crvene boje. Adultna jedinka obično naraste do 65 centimetara u dužinu. Dorzalnih krljušti je najčešće 21 oko sredine trupa. Broj supralabijalnih pločica je osam ili devet.
Ima veliku glavu, uski vrat i debelo telo koje je manje i elegantnije od poskokovog, sa kosom isprekidanom prugom koja joj služi za prikrivanje. Jezik joj je dug i rašljast.
Otrov i ishrana uredi
Kao i ostale vrste iz istog roda, šarke ne progone svoj plen nego čekaju da dođe u blizinu i tada ga napadaju sa smrtonosnom efikasnošću. Šarka je dosta spora i troma zmija, a prilikom hvatanja energično grize. U poređenju sa svojim većim srodnicima, šarka je retko pretnja za čoveka, ali je za male životinje trenutno smrtonosna. Njeni otrovni zubi leže preklopljeni u čeljustima a izbacuju se prema napred kad napada. Nakon što napadne, šarka čeka da otrov počne da deluje, jer će plen pojesti tek kad bude mrtav. Njen otrov je hemotoksičan, što znači da se tkivo raspada te deluje na krvotok. Neki naučnici šarkin otrov smatraju otrovnijim i od poskokovog, svrstavajući ga čak među najotrovnije u zmijskom svetu, ali veruju da šarka zbog manje količine otrova koji može ubrizgati u ranu ne predstavlja ni približnu opasnost kao poskok[9]. Brojne statistike ukazuju da u većem delu Evrope ljudi češće umiru od uboda pčela nego od ugriza ove zmije.
Šarka se hrani gušterima, žabama, malim sisarima, ponekad slepićima i mladim pticama kao i ptičijim jajima. Ponekad, mada vrlo retko, hrani se čak i malim kunama.
Rasprostranjenost uredi
Žive na različitim mestima — na vlažnim nizijskim livadama, u šumama i planinskim kršnim predelima. U planinama se nalazi na visinama od 1200 do 3000 m nadmorske visine. Danju se rado sunča, dobro pliva i češća je od ostalih evropskih zmija. Živi u rupama u tlu gde spava zimskim snom, često više njih u jednom klupku. U pravilu nerado deli stanište sa poskokom[10].
Šarka spada među najrasprostranjenije gmizavce na svetu. Živi od Pirineja na zapadu preko cele Evrope i Azije do Tihog okeana na istoku.
U Srbiji je ovo zaštićena vrsta i uglavnom se nalazi u planinskim predelima poput Stare planine, Suve planine, Kopaoniku i Fruškoj gori.[11][12]
U Republici Srpskoj šarka je distribuirana sporadično, a prisutne su nizijske i planinske populacije. Sve populacije pripadaju podvrsti Vipera berus bosniensis.[13] Nalazi nizijskih populacija šarke u Republici Srpskoj su poznati za sledeće lokalitete: Derventa, Liješće, Gradina Donja, Dolina Donja, Gromiželj, ramsarsko područje Bardača. Planinske populacije su zabilježene na sledećim lokalitetima: put Gacko-Avtovac do Korita, Bileća, Vučija Luka kod Sarajeva, Trebević kod Sarajeva, Borilovac, Lisina vrh, Srnetica planina kotar Ključ, Gola Jahorina, Kalinovik, šume južno od Kalinovika i Gvozno, područje prašume Lelija-Zelengora, Sutjeska, Treskavica, Maglić, Zelengora, posebno Orlovačko jezero i Donje bare, Lelija (markirani put) prema Zelengori i Gradiška (Kočićevo). Napomena - autor Veith (1991a)[14]smatra da su nalazi šarke za Trebinje i Bileću verovatno zasnovani na pogrešnoj identifikaciji i da karakteristike terena isključuju njenu pojavu u niskoj, goloj i retko pošumljenoj Hercegovini.
Razmnožavanje uredi
Šarke se pare u drugoj polovini aprila ili tokom maja, a ženka krajem leta rađa od 3 do 18 živih mladunaca.
Reference uredi
- ^ McDiarmid RW, Campbell JA, Touré T. (1999). Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, Volume 1. Washington, District of Columbia: Herpetologists' League. ISBN 1-893777-00-6 (series). ISBN 1-893777-01-4 (volume).
- ^ a b Mallow D, Ludwig D, Nilson G. (2003). True Vipers: Natural History and Toxinology of Old World Vipers. Malabar, Florida: Krieger Publishing Company. ISBN 0-89464-877-2.
- ^ Stidworthy J. (1974). Snakes of the World. New York: Grosset & Dunlap Inc. 160 pp. ISBN 0-448-11856-4.
- ^ „Everyday Adders – the Adder in Folklore”. The Herpetological Conservation Trust. Arhivirano iz originala 3. 10. 2009. g. Pristupljeno 7. 2. 2010.
- ^ DA, Warrell (2005). „Treatment of bites by adders and exotic venomous snakes”. British Medical Journal. 331 (7527): 1244—1247. PMC 1289323
. PMID 16308385. doi:10.1136/bmj.331.7527.1244.
- ^ Banks, Nathan (2009). The Entomological Code. a Code of Nomenclature for Use in Entomology. BiblioBazaar. ISBN 978-1-113-26677-4.
- ^ Matthews, Janice R.; Bowen, John M.; Matthews, Robert W. (2000). Successful scientific writing: a step-by-step guide for the biological and medical sciences
. Cambridge University Press. str. 176. ISBN 0-521-78962-1.
- ^ Gotch AF. (1986). Reptiles: Their Latin Names Explained. Poole, UK: Blandford Press. 176 pp. ISBN 0-7137-1704-1.
- ^ www.reptileallsorts.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. oktobar 2006), Pristupljeno 30. 4. 2013.
- ^ https://www.bhhuatra.com/species/reptiles/vipera-berus-bosniensis
- ^ „U divljini Stare planine čak i biljke mesožderke”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 10. 6. 2023.
- ^ „Zmije u Srbiji – koje sve postoje? - Turizmopedija” (на језику: енглески). 1. 10. 2018. Приступљено 10. 6. 2023.
- ^ Шукало Г. (2022). Гмизавци Републике Српске - Бања Лука: Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, (Бања Лука: Vilux). ISBN 978-99976-86-03-9.
- ^ Veith, G. 1991. Die Reptilien Bosniens und der Herzegowina. 1. Herpetozoa 3(3-4): 97-196
Literatura uredi
- Životinjsko carstvo: album-bojanka za 250 sličica; autor teksta Eugen Draganović; Beograd (2004)
- Šukalo G. (2022). Gmizavci Republike Srpske - Banja Luka: Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci, (Banja Luka: Vilux). ISBN 978-99976-86-03-9.
- Veith, G. (1991). Die Reptilien Bosniens und der Herzegowina. 1. Herpetozoa 3(3-4): 97-196
- Edukativne table Prirodnjačkog odjeljenja Muzeja u Doboju
- Ananjeva NB, Borkin LJ, Darevsky IS, Orlov NL. 1998. [Amphibians and Reptiles. Encyclopedia of Nature of Russia]. Moscow: ABF. (in Russian).
- Arnold EN, Burton JA. 1978. A Field Guide to the Reptiles and Amphibians of Britain and Europe. London: Collins. 272 pp. ISBN 0-00-219318-3. (Vipera berus, pp. 217–218 + Plate 39 + Map 122).
- Boulenger GA. 1896. Catalogue of the Snakes in the British Museum (Natural History). Volume III., Containing the...Viperidæ. London: Trustees of the British Museum (Natural History). (Taylor and Francis, printers). xiv + 727 pp. + Plates I.- XXV. (Vipera berus, pp. 476–481).
- Goin CJ, Goin OB, Zug GR. 1978. Introduction to Herpetology: Third Edition. San Francisco: W.H. Freeman. xi + 378 pp. ISBN 0-7167-0020-4. (Vipera berus, pp. 122, 188, 334).
- Jan G, Sordelli F. 1874. Iconographie générale des Ophidiens: Quarante-cinquième Livraison. Paris: Baillière. Index + Plates I.- VI. (Vipera berus, Plate II, Figure 1; var. prester, Plate II, Figures 2-4; var. concolor, Plate II, Figure 5; var. lymnaea, Plate II, Figure 6).
- Joger U, Lenk P, Baran I, Böhme W, Ziegler T, Heidrich P, Wink M. 1997. The phylogenetic position of Vipera barani and of Vipera nikolskii within the Vipera berus complex. Herpetologica Bonnensis 185-194.
- Linnaeus C. 1758. Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio Decima, Reformata. Stockholm: L. Salvius. 824 pp. (Coluber berus, p. 217).
- Minton SA Jr. 1974. Venom Diseases. Springfield, Illinois: CC Thomas Publ. 256 pp. ISBN 978-0-398-03051-3.
- Morris PA. 1948. Boy's Book of Snakes: How to Recognize and Understand Them. A volume of the Humanizing Science Series, edited by Jacques Cattell. New York: Ronald Press. viii + 185 pp. (The common viper, Vipera berus, pp. 154–155, 182).
- Wüster W, Allum CSE, Bjargardottir IB, Bailey KL, Dawson KJ, Guenioui J, Lewis J, McGurk J, Moore AG, Niskanen M, Pollard CP. 2004. Do aposematism and Batesian mimicry require bright colours? A test, using European viper markings. Proceedings of the Royal Society of London B 271: 2495–2499. PDF at Wolfgang Wüster, School of Biological Sciences, University of Wales, Bangor. Accessed 15 August 2006.
Spoljašnje veze uredi
- Vipera berus na sajtu o vodozemcima i gmizavcima Evrope, www.herp.it (jezik: engleski)
- Vipera berus na sajtu www.arkive.org (jezik: engleski)
- Adder or Viper Vipera berus na sajtu o vodozemcima i gmizavcima Ujedinjenog Kraljevstva, www.herpetofauna.co.uk (jezik: engleski)
- Vipera berus na sajtu o vodozemcima i gmizavcima Francuske, www.herpfrance.com (jezik: engleski)
- Vipera berus на сајту о гмизавцима Босне и Херцеговине