Википедија

Шведска мукиња

Švedska mukinja (Sorbus intermedia) je vrsta koju je prvi opisao 1784. Jakob Friedrich Ehrhart (1742–1795) nemačko-švajcarski botaničar, Lineov učenik objavivši je pod nazivom Pyrus intermedia u Gartenkalender 4: 197. Etimologiju naziva roda je teško uspostaviti. Po nekim autorima je od keltske reči 'sorb' = opor, što ukazuje na ukus ploda, drugi, naziv roda dovode u vezu sa latinskim sorbum = oskoruša, odnosno glagolom sorbere = gutati, pošto se plodovi jarebika jedu; manje je verovatno da je od arapske reči شربة (shariba) = piće, jer se od ploda može napraviti napitak[1]. Može poticati od indoevropskog korena ser ili sor i njihovih derivata serbho- ili sorbho, crvene, crvenkaste.

Švedska mukinja
Švedska mukinja u Tašmajdanskom parku
u četiri sezonska aspekta. [a]

Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Rosales
Porodica: Rosaceae
Rod: Surbus
Podrod:
Aria
Vrsta:
S. intermedia
Binomno ime
Surbus intermedia
(Ehrh.) Pers.
Sinonimi
Spisak
  • Crataegus aria var. suecica L.
  • Pyrus intermedia Ehrh.
  • Pyrus suecica (L.) Garcke
  • Sorbus scandica (L.) Fr.
  • Sorbus suecica (L.) Krok ex Hedl.
Pupoljci.
Listovi i plodovi.
Cvasti.
Plodovi.
Seme.
Klijavci.
Stabla švedske mukinje u parku
All Saints Gardens - Grosvenor Square, Manchester.

Epitet vrste dat je po latinskom intermedius, -a, -um = između, srednji, jer je, kao i Sorbus hybrida, skandinavska jarebika apomiktični tetraploid najverovatnije hibridnog porekla od S. torminalis i nekih tetraploidnih predstavnika Aria kompleksa, a ima autora koji uključuju S. aucuparia u roditeljstvo pravdajući to dubokom režnjevitošću listova.[2][3][4] Na hibridni karakter ukazuje i naučni naziv koji je u literaturi često sa znakom × (Sorbus × intermedia).[5] U srpskom jeziku pored naziva švedska mukinja sreće se i naziv skandinavska jarebika.

Opis vrste uredi

Listopadno, srednje visoko drvo guste krune, 7 do 15 m, ponekad i više, a ponekad u prirodi i žbunasto. Izdanci u mladosti gusto vunasto dlakavi preko zime postaju goli. Pupoljci jajasti, zašiljeni, sa 4-5 ljuspi koje su po obodu vunasto dlakave. Kora siva i skoro glatka. Koren srcast.[6][7][8][9]

Širokoovalni ili jajasti, naizmenični listovi, 5-12 cm dug i 3-8 cm široki, odsečene ili zaobljene osnove i zaobljenog ili zašiljenog vrha sa 6-9 pari bočnih nerava. Lisne margine sa simetričnim nazubljenim režnjevima koji su izraženiji u osnovi lista, a ponekad urez ide do centralnog nerva; gornja strana lista glatka, sjajna, odozdo list gusto somotasto beličasto dlakav.[10][6][9]

Hermafroditni cvetovi mutnobeli oko 2 cm u prečniku u velikim, gustim štitastim, terminalnim gronjama, preko 12 cm u prečniku, tokom aprila-maja, po olistavanju. Čašica, drška cveta i zvonast hipantijum vunasti; 5 čašičnih listića kopljastotrouglasti, 1,5–2 mm dugi; latice krunice oble pri dnu dlakave, konkavne, 4–6 mm duge; 20 prašnika nejednake dužine, prosečno dugi kao krunica, filamenti beli, antere žute[7]; tučak sinkarpan od dve karpele, sa dva stubića. Vrsta je samooplodna i apomiktična[6]

Jabučasti plodovi (pseudokarp) ovalni, oko 12–15 mm dugi, prečnika 10–12 mm, crvenonarandžasti, sjajni sa ostacima petočlane čašice na manje-više beličasto dlakavom vrhu ploda. Sadrže 2 do 4 semena. Pulpa razraslog hipantijuma narandžasta, jestiva. Plod zreo u septembru, ostaje na granama do polovine zime, ornitohoran. Plodonosi od 8. godine. Eksalbuminsko, ortodoksno seme elipsoidno, zakrivljeno kapljičasto, crvenkastobraon, 5,5–6,5 mm dugo, 2,5–3,5 mm široko. U kilogramu 62.000 zrna. Klijanje epigeično.[6][7]

Areal uredi

Glavno rasprostranjenje S. intermedia je u južnom delu Švedske, uključujući i ostrva, na istoku Danske (Bornholm) i južnim obalama Baltika (krajnji jugozapad Finske, Estonija, Litvanija i severna Poljska). Naturalizovana je široko u Evropi, uključujući i Britaniju gde je rasejavaju ptice.[6][8]

Bioekološke karakteristike uredi

Odlično podnosi niske temperature i sušu i otporna je na vetar. Kao fakultativni heliofit pored osunčanih, podnosi i staništa polusenke. Prema zemljištu nije izbirljiva, od peščanih do ilovastih pa i nepropusnih, kompaktnih, od kiselih do visoko alkalnih; najbolje rezultate postiže na umereno hranljivom, dobro dreniranom zemljištu bogatom humusom[6]. Za razliku od drugih vrsta roda, otporna je na atmosferska zagađenja i plamenjaču (Erwinia amylovora (Burrill 1882) Winslow et al. 1920).[9]

Značaj uredi

Švedska mukinja je snažno drvo široke krune koje može da se grana do osnove, sa sekundarnim granama koje vise ka zemlji što je čini živopisnom. Veoma je pogodna za hortikulturu i pejzažnu arhitekturu kao vrsta za urbano zelenilo, parkove, skverove, veće vrtove, velike žardinjere, za pojedinačnu i grupnu sadnju, drvorede, za sadnju duž puteva, a posebno u industrijskim delovima zbog tolerantnosti na zagađeni vazduh ali i zbog estetskih osobina i korena koji ne diže pločnik[8]. Atraktivnog habitusa, uočljivih cvasti, koloritnih plodova i listova Sorbus intermedia privlači pogled tokom dugog dela godine. Ako se redovno orezuje može da bude gusta listopadna živa ograda. [11]. Posebno je pogodna za obalske predele izložene slanim vetrovima gde može da se primeni u zaštitnim pojasevima[12].

Ne traži orezivanje osim uklanjanja bolesnih, oštećenih ili ukrštenih grana. Plodovi su dobra hrana za umorne ptice selice, a mogu se upotrebiti i za ljudsku ishranu sirovi i kuvani. Medonosna je vrsta.[9]

Razmnožavanje uredi

Seme treba sakupiti u fiziološkoj zrelosti da inhibitorne materije ne prodru iz pulpe u seme. Klijavost semena je oko 70%. Seje se u jesen na otvorenom ili se stratifikuje najmanje 2 meseca za prolećnu setvu[13]. Razmnožavanje reznicama nezadovoljavajuće, oko 5% uz primenu fitohormona. U praksi se pored generativnog razmnožavanja primenjuje kalemljenje na podloge Sorbus aria, S. aucuparia, Crataegus monogyna, C. laevigata. Kopuliranje se izvodi u martu na otvorenom, običnim spajanjem ili triangulacijom, a okuliranje jula-avgusta. [14]

Unutarvrsni taksoni uredi

U prirodi se sreću dva varijeteta

  • Sorbus intermedia var. arranensis (Hedl.) Render drvo do 10 m visoko srednje brzog rasta.[8]
  • Sorbus intermedia var. minima (Ley) Bean je izdvojen u posebnu vrstu Sorbus minima (Ley) Hedl.

Jedini kultivar koji se sreće u rasadnicima je:

  • Sorbus intermedia 'Brouwers' selektovan u Holandiji 1959. Izuzetno otporan na plamenjaču i izraženijeg vrha od osnovne forme. Spororastući je sa gustim grananjem i manje obilno plodonosi.

Reference uredi

  1. ^ Simonović, D. (1959): Botanički rečnik, imena biljaka. Srpska akademija nauka - posebna izdanja, knjiga CCCXVIII
  2. ^ Juan Jose Aldasoro, Carlos Aedo, Carmen Navarro and Felix Munoz Garmendia (1998): The Genus Sorbus (Maloideae, Rosaceae) in Europe and in North Africa: Morphological Analysis and Systematics. Systematic Botany, Vol. 23, No. 2: 189-212
  3. ^ Kenneth R. Robertson, James B. Phipps and Joseph R. Rohrer (1992): Summary of Leaves in the Genera of Maloideae (Rosaceae). Annals of the Missouri Botanical Garden, 1992, Vol. 79, No. 1: 81-94
  4. ^ Nelson-Jones, E.B.; Briggs, D.; Smith, A.G. (2002). The origin of intermediate species of the genus Sorbus. Theoretical and Applied Genetics. 105(6–7): 953–963.
  5. ^ „Sajt Trees and Shrubs Online”. Arhivirano iz originala 25. 09. 2020. g. Pristupljeno 03. 12. 2020. 
  6. ^ a b v g d đ Bean. W. (1981): Trees and Shrubs Hardy in Great Britain. Vol 1 - 4 and Supplement. Murray
  7. ^ a b v Vukićević E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
  8. ^ a b v g Kolesnikov, A. I. (1974): Dekorativnaя dendrologiя, Izdatelьstvo Lesnaя promыšlennostь, Moskva.
  9. ^ a b v g Krussman G. (1986): Manual of Cultivated Broadleaved Trees and Shrubs, Batsford.
  10. ^ Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd
  11. ^ Huxley. A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press 1992 ISBN 0-333-47494-5
  12. ^ Rosewarne experimental horticultural station (1984): Shelter Trees and Hedges. Ministry of Agriculture, Fisheries and Food
  13. ^ Hartmann,H.T., Kester,D.E.,& Davies,F.T. (1990): Plant Propagation -Principles and Practices. Fifth Edition. Prentice-Hall International, Inc.
  14. ^ Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 86-7602-009-4

Napomena uredi

  1. ^ Drvo prijateljstva koje su posadili Boris Tadić i Ilham Alijev prilikom otvaranja obnovljenog Tašmajdanskog parka u junu 2011. Isečeno je 2018.
 
Švedska mukinja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шведска_мукиња&oldid=27051823”