Šesta primorsko-goranska brigada
Šesta primorsko-goranska brigada NOVJ (poznata i pod imenima: Prva brigada Pete operativne zone NOV i POH i Prva brigada 13. divizije NOVJ) formirana je 12. oktobra 1942. godine u selu Drežnici kod Ogulina od 1. i 2. udarnog bataljona, bataljona „Marko Trbović“ i „Ljubica Gerovac“ Prvog primorsko-goranskog partizanskog odreda. Sastojala se od četiri batljona sa 1147 boraca. Bila je pod komandom Pete operativne zone, a od 22. novembra 1942. bila je u sastavu Osme divizije NOVJ. Od 11. decembra 1942. ponovno je bila pod komandom Pete operativne zone.
| Šesta primorsko-goranska brigada | |
|---|---|
.svg) Jugoslovenska partizanska zastava | |
| Postojanje | 12. oktobar 1942 – 1945. |
| Formacija | 4 bataljona |
| Jačina | 1147 vojnika i oficira[1] |
| Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja | Orden partizanske zvezde Orden zasluga za narod Orden bratstva i jedinstva |
| Komandanti | |
| Komandant | • Viktor Bubanj (12. oktobar 1942 – januar 1943) • Savo Vukelić (januar – avgust 1943) |
Borbeni put brigade uredi
Brigada je 14. oktobra napala italijansku kolonu kod Klanca (blizu Brinja), i nanela joj gubitke od oko 100 poginulih i ranjenih; 27. oktobra uništila je transportni voz kod Ljubošine (blizu Ogulina); 4. novembra zauzela je Modruš i u rejonu Ličke Jesenice uništila teretni voz na pruzi Karlovac-Gospić; 7. novembra je između Gomirja i Hreljina napala italijanski transport; 20. novembra kod Rapainog Klanca uništila je italijansko-četničku kolonu; 27. novembra oslobodila je Severin na Kupi i zarobila ustaško-domobransku posadu od 70 vojnika. Krajem novembra vratila se u Drežnicu i sa Četrnaestom primorsko-goranskom brigadom 9. decembra zauzela Gomirje, koje je branilo oko 500 četnika i italijanskih vojnika, a pritom ubijeno i zarobljeno 203 neprijateljska vojnika; time je bio zadat odlučan udarac četničkoj organizaciji u tom kraju. Jedinice brigade su zatim 17. decembra napale i zauzele Ravnu Goru, gde je zarobljeno 150 ustaša i zaplenjena velika količina ratnog materijala. Brigada je u toku decembra uspešno dejstvovala na železničkoj pruzi Ogulin-Sušak. Tada se slobodna teritorija Gorskog kotara i Hrvatskog primorja prostirala između Kraljevice, Fužina, Vrbovskog, Plaškog, Senja i morske obale.[1]
U prvoj polovini januara 1943. godine, brigada je sadejstvovala Osmoj diviziji NOVJ u čišćenju četnika u Plašćanskoj dolini, a potom je za vreme neprijateljske operacije Vajs 20. januara porušila prugu Karlovac-Ogulin-Sušak, 23. januara vodila teške borbe kod Veljuna protiv 7. SS divizije „Princ Eugen“, kojoj je nanela značajne gubitke, a zatim i kod Ličke Jesenice, Plaškog, Vojnića, Krnjaka, Korenice, Prijeboja i obroncima Plješevice. Od 1. do 8. aprila sadejstvovala je jedinicama Šeste ličke divizije NOVJ u oslobođenju Gacke doline. U drugoj polovini aprila ušla je u sastav novoformirane Trinaeste primorsko-goranske divizije NOVJ, a 17. maja preimenovana je u Prvu brigadu 13. divizije NOVJ. Krajem aprila bila je upućena u sektor Bosiljeva radi sadejstvovanja jedinicama Druge operativne zone NOV i PO Hrvatske, a od kraja juna učestvovala u odbrani slobodne teritorije Like i Brinjske kotline. Posle kapitulacije Italije septembra 1943. vodila je četverodnevne borbe s jedinicama italijanske divizije „Murđe“ u rejonu Senja i učestvovala u njenom razoružavanju. U drugoj polovini septembra izvršila je desant na ostrva Krk i Cres i oslobodila ih, a 25. septembra i desant na Lošinj, gde je posle dvodnevne borbe svladala otpor 500 četnika (MVAC), od čega je njih 265 bilo zarobljeno. Posle oslobođenja Lošinja vratila se na kopno i sadejstvovala Drugoj brigadi 13. divizije NOVJ u oslobođenju Karlobaga i okoline. Početkom oktobra sadejstvovala je Šestoj diviziji NOVJ u napadu na Gospić i pri oslobođenju okolnih sela, a potom učestvovala u borbama oko Mrkoplja, Jasenka, Delnica i Broda na Kupi. Dejstvovala je i na pruzi Ogulin-Sušak. Polovinom novembra bila je prebačena u Hrvatsko primorje radi odbrane slobodne teritorije. U 1944. godini istakla se oslobođenjem Novog Vinodolskog 1. februara 1944, u borbama sa delovima nemačke 392. legionarske divizije kod Tuževića, Krivog Puta, Alana i Žute Lokve u februaru, između Prokika i Brinja u martu, u napadu na Bosiljevo 26. aprila, u odbrani slobodne teritorije u Gorskom kotaru u maju, u borbama oko arlovca, Delnica i Crikvenice u junu, zatim 30. juna kod Bosiljeva i u oslobođenju Drežnice 13. jula. U međuvremenu je 6. maja u luci Omišalja na Krku leteća udarna grupa brigade potopila nemački parobrod „Plav“, a posadu zarobila.[1]
Krajem juna brigada je u sasom sastavu imala: 4 bataljona, prateću četu, četu za vezu, izviđački i santietski vod, vod lovaca tenkova i leteću udarnu grupu, s ukupno 1298 boraca naoružanih sa 725 pušaka, 45 automata, 45 puškomitraljeza, 9 mitraljeza, 6 minobacača, 1 protivtenkovskim topom i 107 pištolja.
Od avgusta do oktobra 1944. godine, dejstvovala je u zahvatu komunikacija Ogulin-Brinje-Senj-Kraljevica i Ogulin-Sušak, a potom do marta 1945. u Lici. U završnim operacijama za oslobođenje, učestvovala je u oslobođenju Like, Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i dela Slovenije.[1]
Reference uredi
Literatura uredi
- Vojna enciklopedija (knjiga sedma). Beograd, 1974. godina.
