Википедија

Шиљкан

Šiljkan (lat. Anas acuta) vrsta je patke sa širokim arealom rasprostranjenja. Gnezdi se na severu Evrope, Azije i Severne Amerike. To je ptica selica koja zimske mesece provodi od juga areala gnežđenja do ekvatorijalnog pojasa. Iako ima širok areal rasprostranjenja, ova vrsta je bez geografskih povrsta, a moguća konspecijska vrsta, itanov šiljkan (Anas eatoni) smatra se odvojenom vrstom.

Šiljkan
Mužjak i ženka (levo-desno)
Oglašavanje
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Anseriformes
Porodica: Anatidae
Rod: Anas
Vrsta:
A. acuta
Binomno ime
Anas acuta
Linnaeus, 1758
  Areal gnežđenja
  Areal raspostranjenja
  Areal zimovanja
  Areal skitanja
Sinonimi

Dafila acuta

Anas acuta

Ovo je veća patka, a izbačena srednja pera repa kod mužjaka su razlog dobijanja ovog imena, kako na srpskom, tako i na latinskom. Oba pola imaju plavo-sive kljunove i sive noge. Obojenost mužjaka je upečatljivija, kod koga se uočava tanka bela linija od zadnje strane čokoladno obojene glave niz vrat. Mužjak takođe ima atraktivnije obojeno perje, sive, braon i bele boje, a na bokovima i leđima se mogu uočiti crno obojeni delovi. Obojenost ženke je suptilnija i ublažena, sa tamnim smeđim perjem sličnim onim kod ženki pataka koje ne zaranjaju u potrazi za hranom. Ženke imaju grubo gakanje kao način oglašavanja, dok mužjaci imaju zvižduk sličan flauti.

Šiljkan je patka koja naseljava otvorena vlažna područja, gde se gnezdi na zemlji i najčešće na pristojnoj udaljenosti od vode. Hrani se brbotanjem u potrazi za biljkama, malim beskičmenjacima za vreme gnezdeće sezone. Visoko gregarna (voli da se udružuje) vrsta u negnezdećem periodu, kada formira velika mešovita jata sa drugim vrstama pataka. Aktivnost čoveka, poput poljoprivrede, lova i ribolova je jako uticao na brojnost ove vrste. Međutim, zahvaljujući velikom arealu rasprostranjenja i velikoj populaciji na sva tri kontinenta, nije globalno ugrožena.

Taksonomija uredi

Vrstu je prvi opisao Karl Line u svojo Systema naturae iz 1758. godine kao Anas acuta.[2] Naučno ime dolazi od latinskih reči: anas, znači "patka, plovka" i acuta, što znači zašiljiti od glagola acuere.[3]

Neuobičajeno za vrstu sa velikim arealom rasprostranjenja, ova vrsta nema geografske podvrste.[4] Tvrdilo se da je isčezli šikljkan sa Manra ostrva jedina poznata podvrsta, tristamski šiljkan, A. a. modesta, ali ne postoji ništa što ga odvaja od nominalne vrste.[5]

Opis uredi

Šiljkan je patka srednje veličine sa dužinom krila od 23,6 do 28, 2 centimetra i rasponom krila između 80 i 95 centimetara.[6] Mužjak je 59—76 centimetara dugačak i teži 450—1.360 grama, pa je tako značajno veći od ženke, koja je 51—64 centimetra dugačka i teži 454—1.135 grama.[7] Veličina šiljkana se poklapa sa veličinom patke gluvare, samo je šiljkan vitkiji, izduženiji i gracilniji, sa dužim vratom i kljunom.

Ženka šiljkana je slična ostalim ženkama patkaka istog roda, samo i ona, kao i mužjak, odaje utisak dosta elegantnije i vitkije ptice, sa dugačkim telom i kljunom.[4]

Po zemlji se kreće dobro, ali se češće sreće na vodi.[4] Leti jako brzo, sa krilima koja su pomaknuta ka zadnjem delu tela, što je u suprotnosti sa letom ostalih pataka.

Oglašavanje mužjaka je mekani prup-prup zvižduk, sličan zvuku patki krdži (lat. Anas crecca), dok ženka ima oglašavanje slično ženki gluvare.[4]

  •  
    Ženka šiljkana, raspon krila
  •  
    Izgled repa prilikom zaranjanja (mužjak desno)

Rasprostranjenje i stanište uredi

 
Negnezdeći mužjaci na zimovalištu u Indiji

Rasprostranjena u severnoj i srednjoj Evropi, odnosno između 70°i 45° severne geografske širine.[8] Gnezdi se na severu Evroazije do Poljske i Mongolije na jugu[7] i Kanadi, Aljasci i srednjem SAD u Severnoj Americi. Tokom zime se može spustiti na jug do Paname i severne subsaharske Afrike i tropske Južne Azije. Severne populacije prezimljavaju u južnoj Evropi.[8] Mali broj migrira do Pacifičkih ostrva, posebno na Havaje, gde nekoliko stotina ptica provodi zimu na malim vlažnim livadama i poplavljenim poljoprivrednim poljima.[4]

U Srbiji je stanarica i relativno je retka vrsta. U Srbiji, odnosno Vojvodini, gnezdi se sporadično, što je ujedno i najjužnija tačka areala gnežđenja. Kod nas na donjem Dunavu prezimljavaju velika jata (i više hiljada) ovih ptica. Populacija je u blagom porastu, naročito u Banatu. Nastanjuju ribnjake, slatinaste bare i močvare obrasle barskim rastinjem.[8]

Gnezdi se na otvorenim staništima bez šuma, kao što su vodoplavne livade, obale jezera i tundre. Zimi koristi širok spektar otvorenih staništa, poput zaštićenih estuara, brakičnih i močvarnih laguna. Izrazito je gregarna vrsta izvan sezone gnežđenja i formira veoma velika mešovita jata sa drugim patkama.[4]

Gnežđenje uredi

Oba pola dostižu seksualnu zrelost za godinu dana. Mužjak se pari sa ženskom plivajući blizu nje, sa spuštenom glavom i podignutim repom, stalno zviždući. Ako postoji grupa mužjaka, oni će juriti ženku u letu dok ne preostane samo jedan mužjak. Ženka se priprema za kopulaciju, koja se odvija u vodi, spuštajući telo, a mužjak brzim pokretima gore-dole pomera glavu i zaskače ženku i hvata njeno perje na zadnjoj strani glave kljunom. Nakon parenja, podiže glavu i leđa i zviži.[7]

Gnežđenje se odvija od sredine aprila do juna. Gnezdo gradi na zemlji, sakriveno u gustoj vegetaciji na suvoj lokaciji, daleko od vode. Ženka polaže do devet jaja prljavobele boje, jedno dnevno.[7] Jaja su 55x38 milimetara dugačka i teže 45 grama, od čega 7% otpada na ljusku.[9] Samo ženka inkubira jaja i inkubacija traje od 22 do 24 dana.

Oko tri četvrtine pačića preživi do prvog mitarenja i razvijanja krila za migraciono letenje, ali ne više od polovine preživljava dovoljno dugo da se reprodukuje.[7] Maksimalna zabeležena starosna dob je 27 godina i 5 meseci kod ptice iz Holandije .[9]

  •  
    Gnezdeći par
  •  
    Jaje iz muzejske zbirke

Ishrana uredi

Hrani se brbotanjem zaranjaem samo polovine tela u plitkim vodama u potrazi za biljnom hranom, predveče ili uveče, pa zato tokom dana najčešće odmara.[4] Dugačak vrat joj omogućava da sa dna kupi hranu koja je srodnim patkama, poput gluvare, nedostupna.[10]

Zimi se hrani biljkama i rizomima vodenih biljaka, mada može uključiti i korenove, grančice i semena poljskih biljaka, mada jako ređe ostalih vrsta pataka iz roda Anas.[10] Tokom sezone gnežđenja se hrani beskičmenjacima (vodeni insekti, mekušci i račići).[7]

Status uredi

Ima širok areal rasprostranjenja, procenjen na 28.400.000 km² i populaciju ocenjenu na oko 5,3–5,4 miliona jedinki.[11] Stoga se ne veruje da ispunjava kriterijum praga crvene liste IUCN-a za smanjenje brojnosti za više od 30% za deset godina ili tri generacije i procenjuje se kao vrsta sa najmanjom zabrinutosti od nestanka na globalnom nivou.

Reference uredi

  1. ^ BirdLife International (2019). „Anas acuta”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  2. ^ Linnaeus, Carolus (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. (na jeziku: latinski). Holmiae [Stockholm]: Laurentii Salvii. str. 126. „A. cauda acuminata elongata subtus nigra, occipite utrinque linea alba” 
  3. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 31,46. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ a b v g d đ e Madge, Steve; Burn, Hilary (1988). Wildfowl: An Identification Guide to the Ducks, Geese and Swans of the World (Helm Identification Guides). Christopher Helm. str. 222–224. ISBN 978-0-7470-2201-5. 
  5. ^ Hume, Julian P.; Walters, Michael (2012). Extinct Birds. London: Poyser. str. 50. ISBN 978-1-4081-5725-1. 
  6. ^ del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J., ur. (1992). Handbook of the Birds of the World. Volume 1: Ostrich to Ducks. Barcelona: Lynx Edicions. 
  7. ^ a b v g d đ Robinson, Jerry (2002). Johansson, Carl, ur. „Anas acuta”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Pristupljeno 13. 1. 2008. 
  8. ^ a b v Rašajski, J. (2017): Sve ptice Srbije. Laguna, Beograd
  9. ^ a b Robinson, R.A. (2005). „Pintail Anas acuta [Linnaeus, 1758]”. BirdFacts: profiles of birds occurring in Britain & Ireland (BTO Research Report 407). British Trust for Ornithology. Pristupljeno 13. 1. 2008. 
  10. ^ a b Gooders, John; Boyer, Trevor (1997). Ducks of Britain and the Northern Hemisphere. Collins & Brown. str. 58–61. ISBN 978-1-85585-570-0. 
  11. ^ „Northern Pintail Anas acuta”. BirdLife International. Arhivirano iz originala 07. 10. 2016. g. Pristupljeno 16. 4. 2011. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шиљкан&oldid=27052867”