Šolomon Ugarski

Šolomon Ugarski
Šolomon Ugarski
Lični podaci
Datum rođenja	1052.
Datum smrti	1087.
Mesto smrti	Pula,
Porodica
Supružnik	Judita Marija Ugarska
Roditelji	Andrija I Ugarski; Anastazija Jaroslavna
Dinastija	Arpadovići
Kralj Ugarske
Period	11. septembar 1063. — 14. mart 1074.
Prethodnik	Bela I Ugarski
Naslednik	Geza I

Šolomon Ugarski ili Solomon Ugarski (1052 ili 1053, po hronici Posoniense - 1087, Pula), bio je ugarski kralj od 1063. do 1081. godine iz dinastije Arpadovića.^[1] Otac mu je bio ugarski kralj Andraš I, a majka kijevska princeza Anastazija Jaroslavna.

Za prestolonaslednika ga nije priznavao stric Bela I. Kada je Bela poginuo nesrećnim slučajem, Šolomon je došao na presto uz pomoć cara Svetog rimskog carstva, ali je izgubio presto posle poraza kod Mođoroda, od strane brata Geze.

Po predanju, umro je u pećini u blizini Pule kao pustinjak, a postoji mogućnost da je ubijen.

Septembra 1063. godine, Šolomon se oženio Juditom Marijom, čiji je otac bio Hajnrih IV, car Svetog rimskog carstva, i sa Juditom Marijom je Šolomon imao samo jednu kćerku Sofiju.

Mladost i stupanje na presto uredi

Još kao mlad, 1060. godine, morao je da beži u Sveto rimsko carstvo, zbog toga što mu je stric Bela svrgnuo oca, ali, kada je Bela poginuo 1063. godine, Šolomon se uz pomoć nemačke vojske vratio u Ugarsku i osvojio vlast. Šolomon je zbog te pomoći morao priznati cara Svetog rimskog carstva za svog suverenog.^{[traži se izvor]}

Stanje u državi uredi

Za vreme Šolomonove vladavine siromašni slobodnjaci su pali u gorko iskušenje: ili će se pomiriti sa svojom sudbinom, da budu kmetovi, ili kao besprizorni bežati ka graničnim područjima, u kojima još nije uspostavljen feudalni poredak. Onaj, ko je prihvatio službu kod nekog biskupa, opata ili eventualno svetovnog feudalca, od svoje pređašnje slobode je mogao očuvati sve u svemu da je mogao da bira svog feudalnog gospodara („može služiti tamo gde hoće i onome kome hoće“ – tako su određivale ovo pravo povelje o oslobađanju sluga). Za veliku većinu, očigledno, nije bilo drugog izlaza osim da budu kmetovi. Mnogi su se, ipak, teško mirili sa sudbinom i pokušavali da pobegnu od neminovne nevolje.

Seljaci, naoružani lancima, kopljima, vilama tukli su se s nemačkim najamničkim riterima, ali su te pobune posle Šolomonovog sloma, ugušene.

Ove promene se nisu mogle izbeći i feudalizam je pobedio.

Rat protiv Kumana i Pečenjeza uredi

Kralj Šolomon Arpadovac. Rad Henrika Vebera

Godine 1065. izbilo je na Balkansko poluostrvo još jedno novo pleme. To su bili Kumani, ili po ruskom Polovci, plemenski srodnici Huna i Avara. Oni su izbili na Balkan za Pečenjezima, a potiskivani od Rusa. Njihova pojava, 60.000 na broj, značila je čitav užas. Oni su kao poplava prelili čitavu Bugarsku i doprli čak do Carigrada, Soluna i Helade, a da im grčka vojska nije nigde stavila ozbiljan otpor. Kumane je, uglavnom, uništilo to, što su se razlili suviše daleko, pa su onda stradali kao pojedinačne grupe.

Kumani su preplavili i Ugarsku, ali tu su bili mnogo povezaniji i jači pa su se održali.

Nakon napada Pečenjeza na ugarske teritorije, Šolomon je krenuo u napad na vizantijsku teritoriju, gde je gde je mislio da beogradski namesnik pomaže Pečenjezima. Šolomon je tu odneo pobedu, kod Kerleša 1068. godine, pa je čak tokom 1071./1072. godine držao u svojoj vlasti Beograd.

Hronika Posoniense beleži da je Solomon napao teritoriju Bugarske 1072. godine. Ovaj spor sa Vizantijom je rešen sporazumom 1074. godine.^{[traži se izvor]}

Pad s vlasti uredi

Iako je kralj Šolomon sklopio mir sa svojim bratom od strica, Gezom, odnosi između njih su se pogoršali 1074. godine i izbila je pobuna. Hronika Posoniense beleži da je između njih došlo do sukoba još 1071. godine.

U borbi s Gezom, podsticanim od Vizantije, Šolomon je poražen kod Mođoroda, avgusta 1074. godine i prema izvoru Gesta Hungarorum pobegao je u Mosunijum (Moson), pre nego što se sklonio u manastiru Admont u Štajerskoj, dok je svoje bogatstvo premestio u crkvu Frajzing 26. novembra 1074. godine.

Hronika Posoniense beleži da je tada Šolomon i svrgnut.

Posle ovog bega u Austriju, Šolomon ne prestaje da vlada zapadnom ugarskom, ali mu je prestolnica morala biti Požun.

Šolomon se vraća u Ugarsku 1077. godine, kada je Geza umro i kada je Ladislav, Gezin rođeni brat, došao na vlast. Ubrzo je došlo do Šolomonovog zarobljavanja u Višegradskoj kuli, ali je 1083. godine nekako pobegao odatle u Regensburg.

Šolomon je potom ponovo napao Ugarsku u savezu sa Pečenjezima iz Moldavije, ali je poražen.

Smrt uredi

Po izvoru Annalista Saxo Šolomon je ubijen borbi na vizantijskoj teritoriji 1087. godine, ali je u Gesta Hungarorum zapisana drugačija verzija njegove smrti; Tu se navodi da se Šolomon povukao u Pulu na Jadranu, gde je živeo u potpunom siromaštvu, ali bez svoje supruge, koja ga je izbegavala.^{[traži se izvor]}