Štamparstvo i knjižarstvo u Evropi od 16. do 19. veka
Nakon što je Johan Gutenberg osmislio tehniku štampanja pokretnim slovima, u istoriji čovečanstva došlo je do velike prekretnice. Prva knjiga koju je odštampao bila je Biblija na latinskom jeziku. Inkunabule, odnosno knjige u povoju, su knjige nastale u prvih 50 godina od pojave štampe, pa sve do 1501. godine. Štamparije nastale nakon Gutenbergove otvaraju se u Strazburu i Bambergu 1460, Kelnu 1466, Augzburgu 146, Ulmu 1473. i Lajpcigu 1481. godine. Odatle se štamparstvo širi i ka Italiji, i tako Venecija ubrzo postaje centar štamparstva, a pored nje Pariz se smatrao drugim važnim središtem štamparstva. Po jednom izdanju bilo je štampano oko 500 primeraka, pa se smatra da je do 1500. godine postojalo 1200 štamparija i 13 miliona štampanih knjiga dostupnih za čitanje. Zadržavajući u početku karakteristike rukopisnih knjiga koje su po sadržaju pretežno bile religioznog karaktera, bez naslovne strane, bogate iluminacijama, štampane knjige učestvovale su u menjanju svetovne i duhovne slike Evrope. Međutim, krajem 15. veka štampane knjige menjaju svoju formu, pa se tako uvodi naslovna strana, koja se čak i ilustruje, prvi put se stavlja ime autora godina i mesto štampanja, format se smanjuje, razvija se bibliografska manžeta i stilovi povezivanja. Razvoj knjižarstva pratio je razvoj štamparstva i doprineo rastu čitalačke publike. Ipak, distribucija knjiga dovela je do širenja ideja, koje su često bile neprihvatljive od strane crkvenih i svetovnih vlasti, što je direktno dovelo do spaljivanja i progona knjiga.
Nemačka uredi
1519. godine M. Loter u Vitenbergu otvara štampariju kako bi podržao ideje Martina Lutera. Narednih godina objavljuje sva Luterova dela i na njima se veoma bogati. 1520. godine štampa Luterov tekst Otvoreno pismo Hrišćanskom plemstvu nemačkog naroda o reformi hrišćanske crkve u 4000 primeraka, a narednih 5 godina štampa još 16 izdanja. U Nemačkoj se u većim gradovma poćevši od 1494. godine otvaraju se sajmovi knjiga. Prvi sajam otvoren je u Frankfurtu. Georg Viler je 1567. godine krenuo da izdaje kataloge knjiga koje su prodavane na ovom sajmu, a ova tradicija trajala je sve do 1750. godine. Lajpciški sajam je samo Nemački sajam i njegova popularnost kreće da opada početkom 17. veka zbog verskih ratova u Nemačkoj. Za 18. vek značajan je Johan Hajnrih Cedler, koji je počeo da objavljuje svoj leksikon pod nazivom Svetski leksikon nauka i umetnosti, 1732. godine. Cedler je u 64 izdanja ovog leksikona pokušao da obuhvati celokupno ljudsko znanje iz različitih oblasti nauke i umetnosti.
Italija uredi
Aldo Manucijev unuk nastavlja da drži štampariju svoga dede, odlazi u Rim i otvara štampariju 1651. godine. U Vatikanu je takođe otvorena štamparija 1559. godine i smatra se zvaničnom vatikanskom štamparijom. 1626. godine takođe je otvorena štamparija Kongregacije za propagandu vere. U 18. veku postaje najmoćnija štamparija u Evropi.
Francuska uredi
Prva polovina 16. veka smatra se zlatnim dobom francuskog štamparstva. Ipak, u 17. veku Pariz nije ni približno tako moćan štamparski centar kao u 16. veku zato što su kraljev apsolutizam i cenzura bili jako strogi. Do polovine 18. veka kralj i njegovi cenzori ograničili su štamparije samo na grad Pariz. Postojala je kraljevska štamparija u Luvru i cenzura je bila veoma stroga. Sve je bilo pod kraljevom kontrolom čak je imenovao i kraljevske cenzore. Najznačajnije delo nastalo u Francuskoj je poznata francuska enciklopedija pod nazivom Enciklopedija ili rečnik nauke, umetnosti i društva. Ova enciklopedija je počela da izlazi 1751. godine i izlazila je sve do 1780. godine. Sastojala se iz 17 svezaka, 5 dodatnih svezaka, i 2 sveske registra. Ovih 5 dodatnih svezaka su dokaz da su se još u doba prosvetiteljstva mnogi podaci u naukama menjali. Način prikazivanja u enciklopediji je veoma slobodan pa se i ona našla na udaru cenzure. Danas se zna za 78 saradnika koji su učestvovali u izradi enciklopedije. U izradi enciklopedije učestvovali su i cenjeni ljudi poput Rusoa, Monteskjea, Voltera.. Deo novca za štampanje enciklopedije uspeli su da prikupe postupkom pneumeracije, što znači prikupljanje novca od ljudi koji su zainteresovani za buduće izdanje. Iako je njeno štampanje bilo zabrnjeno odštmpano je 24900 kompleta. Štampanje enciklopedije podstaklo je razvijanje racionalističkih pogleda na svet. Prosvetiteljstvo koje je bilo zastupljeno čitav 18. vek i polovinu 19. veka, pružilo je ljudima ličnu slobodu i građansku jednakost.
Holandija uredi
Od početka 16. veka Holandija je ekonomski bila veoma jaka i jedna od najliberalnijih zemalja. Katolici i protestanti živeli su zajedno, atmosfera je bila tolerantna, a cenzura blaga. Bogati ljudi ulagali su u umetnost i nauku, a nove ideje su se rado prihvatale. Može se reći da je to bio zlatni vek izdavaštva i štamparija u Holandiji. Antverpen je bio centar štamparstva i najbogatiji grad Evrope. Kristof Plantin dolazi u Antverpen i počinje karijeru izdavača i štampara. Štampao je sve, rimske klasike, Biblije, nova izdanja... Za 34 godine objavio je 2000 naslova. Knjige su bile namenjene čitaocima u Holandiji, ali i širom Evrope. Zaveštao je svoju štampariju Janu Moretusu od kojeg kreće dalji razvoj ove izdavačke kuće. Poslednji potomak ove kuće prodao je svoje prezime gradu Antverpenu 1876. godine. Izdavačka kuća Plantin-Moretus radila je sveukupno od 1549. do 1876. godine. Konkurentska firma bila je Elzevir-Lodovik. Elzevir 1583. godine osniva štampariju u Lajdenu. Tokom 17. veka ova izdavačka kuća doživljava procvat, predstavništva su imali u Londonu, Peruđi, Frankfurtu. Poslednji član ove firme umro je 1712. godine i sa njim je ugašeno ovo preduzeće.
Engleska uredi
U 18. veku,1771. godine, u Engleskoj izlazi Enciklopedija britanika. To je prvo izdanje i sastojalo se iz 3 sveske. Prvi put je štampana u Edinburgu, i odmah je stekla veliku popularnost. 1801. godine imala je 20 tomova, a današnje- 15 izdanje ima 32 toma. Najnovije izdanje ima i svoju elektronsku verziju, i smatra se da će ono biti poslednje štampano izdanje. U 20. veku pravo na objavljivanje Enciklopedije britanike otkupili su Amerikanci, pa je sedište objavljivanja danas u Njujorku.
Reference uredi
- ^ What is the History of Books?. Harvard Library.
- ^ Eisenstein, Elizabeth (2005). The Printing Revolution in Early Modern Europe.
- ^ Costas, Benito Rial (2012). Print Culture and Peripheris in Early Modern Europe. Brill.
- ^ Echard, Sian (2008). Printing the Middle Ages. University of Pennsylvania Press.
- ^ Fin, Monika (1982). Venecija i srpska knjiga. Univerzitet Padova.
- ^ „Bookselling”.