Википедија

63. padobranska brigada

63. padobranska brigada je elitna brigada Vojske Srbije. Pre toga, do 1992, bio je deo Jugoslovenske narodne armije, od 1992. do 2003. Vojske Jugoslavije i od 2003. do 2006. Vojske Srbije i Crne Gore. Jedinica je bila ranga brigade da bi nakon reorganizacije Vojske Srbije postala bataljon. Ponovo je postala brigada krajem 2019. Namenjena je za specijalne, izviđačke i diverzantske operacije duboko iza neprijateljskih linija.

63. padobranska brigada
Grb 63. padobranske brigade
Postojanje14. oktobar 1944.
ZemljaSrbija
TipSpecijalne snage
Vrstabrigada (Kopnena Vojska)
DeoGeneralštab Vojske Srbije
ŠtabNiš
Komandanti
KomandantBrigadni general Nenad Zonić

Spremnost uredi

Kada se analiziraju sposobnosti pripadnika 63. padobranskog bataljona bitno je napomenuti visok koeficijent sigurnosti tokom obuke padobranaca, parametar koji je, uprkos nekoliko desetina hiljada skokova u poslednjih 15 godina, daleko bolji od uporedivih pokazatelja bezbednosti padobranskih jedinica najjačih svetskih armija. Ovo govori u prilog visokim standardima obuke i sposobnosti padobranaca.[1] Snažna radna disciplina, odlične veštine oficira i instruktora, visokokvalitetan psihofizički dril, temeljni pregledi, odlično stanje padobranske opreme, zajedno sa visokim moralom pripadnika takođe su faktori koji doprinose smanjenju rizika.

Istorija uredi

Prve padobranske jedinice na našim prostorima pojavile su se za vreme Kraljevine Jugoslavije. Reorganizacionim planom Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva (1937—1941) bilo je predviđeno formiranje padobranskih jedinica i padobranske pešadije za obavljanje taktičkih operacija, uključujući formiranje i pet transportnih eskadrila. Eksperimentalna padobranska škola za obuku padobranskih jedinica počela je da radi u Pančevu 1. oktobra 1939. godine. Do izbijanja rata završena su dva kursa, 1939. i 1940. godine. Polaznici prvog padobranskog kursa, njih 28, stekli su 20. jula 1940. zvanje padobranca. Svi promovisani padobranci dobili su padobranski znak, izrađen posebno za tu priliku. U martu 1941. u Novom Sadu formirana je padobranska četa.

Sledeća formacija koja se pojavila jeste 1. padobranski bataljon Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije. U Vrhovnom štabu rodila se ideja da partizani imaju padobrance. Vrhovni komandant privoleo je sredinom 1944. godine saveznike da u Italiji obuče i naoružaju 150 padobranaca iz redova partizana. Tačan datum formiranja padobranskog bataljona nije utvrđen, jer o tome nisu pronađena dokumenta, ali je 14. oktobar izabran kao dan kada je 1. padobranski bataljon formiran. Po okončanju obuke, bataljon je vraćen u Gravinu. Potom je bataljon morskim i kopnenim putem prebačen u Beograd, jer nisu postojali uslovi za njegovu borbenu upotrebu direktno iz Italije. Početkom decembra 1944. bataljon je brodom prebačen u Dubrovnik, a odatle je kroz Crnu Goru i Kosovo i Metohiju peške stigao u Kuršumliju, za tim vozom do Beograda, gde je došao 6. januara 1945. godine. Tokom borbi za oslobađanje padobranski bataljon nije upotrebljen. Nedostajali su padobrani i transportni avioni, a nije bilo ni znanja, ni iskustva da se takva elitna jedinica iskoristi. Ubrzo je bataljon ratnih padobranaca pao u zaborav — umesto za borbu, padobranci su korišćeni za stražu i obezbeđenje aerodroma „Pančevo” i „Zemun”. U toj ulozi dočekali su i kraj rata. U selu Vlajkovac kod Vršca pripadnicima Padobranskog bataljona 16. avgusta 1945. saopšteno je da je za njih rat završen. Bataljon je rasformiran, deo pripadnika je demobilisan, a starešine su raspoređene u ostale jedinice Jugoslovenske armije.

Generalštab Jugoslovenske armije naredio je 1946. godine formiranje 46. padobranskog bataljona u Beloj Crkvi, koji je ubrzo pretpočinjen Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu. U Beloj Crkvi nisu postojali uslovi za padobransku obuku i skokove, pa je bataljon 1948. premešten na aerodrom „Jugovićevo” kod Novog Sada. Odmah posle formiranja 46. padobranskog bataljona, 1946, njegovi oficiri i vojnici obukli su uniformu olovno-plave boje i takvu uniformu zadržali su do 1. januara 1959, kada je 63. padobranska brigada vraćena u organizacijski sastav Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.

U januaru 1952. godine u Šapcu je od starešina iz 46. padobranskog bataljona i od vojnika dobrovoljaca iz pešadije formiran 63. padobranski bataljon. Kada je formirana 63. padobranska brigada, taj bataljon ušao je u njen sastav. U martu 1954. premešten je u Novi Sad. Tokom 1953. odigrao se prelomni trenutak u razvoju padobranskih jedinica u Jugoslaviji — odlučeno je da se u sastavu Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva formira 63. padobranska brigada. Ona je formirana naredbom vrhovnog komandanta 5. februara 1953. u Šapcu. U njenom sastavu bili su: 1. bataljon, odnosno bivši 46. padobranski bataljon iz Mostara, 2. bataljon, nekadašnji 63. padobranski bataljon iz Šapca, teška četa minobacača 120 mm, četa za vezu, pionirski vod i pozadinske jedinice. Brigada je u Novom Sadu, na aerodromu „Jugovićevo”, imala povoljne uslove za smeštaj, obuku i padobranske skokove. Stupanjem na snagu „Opšte ratne službe”, 1955. godine, te usvajanjem „Doktrine opštenarodnog rata”, Generalštab je razradio i operativni plan „Drvar 1”, na osnovu kojeg je 1959. godine u oružanim snagama došlo do većih promena. Osnovni cilj bio je da se armije na severoistočnim i istočnim granicama zemlje osposobe za samostalnija dejstva, da se smanji broj ljudi pod oružjem i jedinice bolje naoružaju i tehnički opreme. U skladu s tim, odlučeno je da se formiraju tri vazduhoplovne komande, koje će podržavati 1, 3. i 5. armiju, da se rasformira 63. padobranska brigada, a da se od nje i triju armijskih padobransko-izviđačkih četa obrazuju tri samostalna padobranska bataljona, koji će pripadati vazduhoplovnim komandama, odnosno komandama 1, 3. i 5. armije.

Na osnovu te odluke, 63. padobranska brigada prestala je da postoji 16. novembra 1959. godine. Rasformiranjem 63. brigade novonastali padobranski bataljoni — 127. u Batajnici, 148. u Cerklju i Padobranski nastavni centar u Nišu — zadržali su iste oznake koje su nosili u sastavu brigade. Osam godina kasnije, 5. decembra 1967, na niškom aerodromu ponovo se okupila 63. padobranska brigada, u čiji su sastav ušli Padobranski nastavni centar i 148. padobranski bataljon. Dotadašnja praksa pokazala je da je usitnjenost padobranskih jedinica otežavala rukovođenje, padobransku obuku i borbeno osposobljavanje.[2]

Ratno iskustvo uredi

U toku tromesečnog rata 1999. godine brigada je bila angažovana na više različitih pravaca i lokacija. Ostalo je zapisano da je sve zadatke obavila profesionalno i odgovorno, uspevajući da pri tom sačuva ljude i ratnu tehniku, uprkos žestokim borbama i udarima iz vazduha.[3] Komanda brigade, komande padobranskih borbenih grupa i komandiri osnovnih jedinica bili su veoma umešni u komandovanju i rukovođenju u veoma složenim uslovima. Starešine i vojnici pokazali su najviše profesionalne vrednosti, hrabrost i patriotizam dostojne zakletvi pripadnika padobranske brigade. Uprkos zabrinutosti da je mobilizacija rezervnog sastava teško izvodljiva i veoma rizična, najviše zbog dejstva iz vazduha po saobraćajnoj infrastrukturi širom zemlje, obavljena je veoma uspešno, na način koji je svojstven za padobransku brigadu. Sa celokupne teritorije države došli su pripadnici brigade, bivši vojnici i veterani, većina i bez formalnih poziva. Stigao je i veći broj dobrovoljaca, te je stvarno brojno stanje brigade premašilo stopostotnu popunjenost. Obuka jedinica brigade u toku rata organizovana je i izvođena prema posebnim programima ubrzane obuke namenjene za osposobljavanje u ratnom stanju. Težište obuke bilo je na diverzantskoj, izviđačkoj, protivterorističkoj obuci i specijalnim kursevima. Analizirajući brojne borbene zadatke, može se zaključiti da za više godina borbenog angažovanja snage brigade skoro nikada nisu bile organizovane na isti način. Za svaki zadatak bila je formirana potrebna borbena grupa čiji su sastav i pripreme zavisile od cilja koji treba da se ostvari. Velika pažnja uvek se posvećivala obaveštajnom i bezbednosnom obezbeđenju, te moralno-psihološkim pripremama za izvršenje zadatka. Kvalitetno sanitetsko obezbeđenje u svim situacijama bio je profesionalni zakon padobranaca. Visokoobučeno sanitetsko osoblje posebno se isticalo svojom hrabrošću i požrtvovanjem. To isto važi i za pilote helikoptera koji su i u najtežim situacijama živote ranjenih padobranaca stavljali ispred svoje lične bezbednosti. Tokom borbenog angažovanja 1991. i 1992. godine pripadnici padobranske brigade bili su angažovani na velikom broju lokacija. Ljudi su se trošili čak i preko granica izdržljivosti, a nije postojala mogućnost zamene i odmora. Imajući to u vidu, Komanda brigade je kasnije izradila više modela upotrebe jedinice i zamene ljudstva. Obezbeđena je kvalitetna rezerva u skoro svim rejonima baziranja i mogućnost da se snage ojačaju ili po potrebi zamene.[4]

Obuka uredi

U okviru padobranske obuke, pripadnici 63. bataljona u Nišu izvode osnovnu i višu padobransku obuku, a pohađaju i kurseve za mlađe instruktore i instruktore. Na osnovnoj obuci padobranci ovladavaju znanjima i veštinama potrebnim kod složenijih skokova, a na višoj se osposobljavaju za skokove različitim vrstama padobrana i za skakanja na slobodna dejstva. Na kursevima za padobranske instruktore iskusniji padobranci osposobljavaju se za izvođenje padobranske obuke, skokove svim vrstama padobrana i organizaciju skakanja. Fizička i vatrena obuka, veranje, preživljavanje u prirodi, obuka na reci, skijanje, zimska alpinistika i taktička obuka za specijalna dejstva, samo su deo sadržaja kojima padobranci 63. bataljona moraju ovladati.[5]

Deset zapovesti uredi

  1. Prva zapovest podseća padobrance na njihov elitizam. Uvežbavaju se za najteže zadatke, zato žude za borbom i ona je njihov najviši cilj.
  2. Druga zapovest je poruka da gaje istinsko prijateljstvo među sobom, jer samo uz pomoć drugova mogu da idu u pobedu.
  3. Treća kaže da budu škrti na rečima, da budu nepodmitljivi i ljudi od dela. Brbljanje ih može odvesti samo u grob.
  4. Četvrta zapovest kaže da budu mirni i oprezni, jaki i odlučni. Srčanost, oduševljenje i ofanzivni duh stvoriće u napadu nadmoć nad protivnikom.
  5. Peta ističe da je pred neprijateljem najdragocenija stvar municija. Onaj ko gađa bez potrebe, samo radi svog ohrabrenja, taj je kukavica i ne zaslužuje naziv padobranca.
  6. Ne predajte se nikada. Pobeda ili smrt, nema drugog izbora. To je pitanje časti, kaže se u šestoj zapovesti.
  7. Sedma je zakon oružja. Pobediće samo onaj čije je oružje ispravno i zato je ono na prvom mestu.
  8. Padobranac mora da shvati domašaj svakog poduhvata da bi, ističe osma zapovest, bio u stanju da akciju nastavi i u slučaju ako vođa nastrada.
  9. Deveta poziva na džentlmenski duh borca, gde se protiv neprijatelja koji se bori otvoreno treba boriti kavaljerski, ali zato prema teroristima ne treba imati milosti.
  10. Deseta poziva na jačanje karaktera borca. „Otvarajte dobro oči, uzdignite se do visine heroja, budite brzi kao hrtovi, izdržljivi kao koža, tvrdi kao čelik.”

Zakletva uredi

Treba dodati da su padobranci i ljudi sa dve zakletve. Prvu daju prilikom prijema u vojsku i izgovaranja reči svečane obaveze. A drugu izgovaraju kada nakon završene obuke, sa ponosom mogu da okače padobranski znak na grudi. Reči ove zakletve je napisao dr Mirko Đorđević, lekar specijalista vazduhoplovne medicine i padobranac sa preko 7700 skokova. Reči zakletve glase:

„Za otadžbinu! Za druga! Za pušku! Za vojničku i ratničku čast! Padobranci 63. padobranske brigade — RADE!”

Gubici uredi

Padobranci koji su poginuli tokom borbenih dejstava[6]:

Br. Čin Ime i prezime Datum pogibije Mjesto pogibije
1 vojnik Dragan Rodić 27/28. juna 1991. Crklje
2 vojnik Tomislav Preberina avgusta 1991. Zadar
3 poručnik Vesa Novaković 8. aprila 1992. Zemunik
4 potporučnik Zoran Zonić 3. februara 1992. Zemunik Gornji
5 zastavnik prve klase Ljubiša Kalinić 3. februara 1992. Zemunik Gornji
6 vojnik Dejan Obradović 5. oktobra 1991. Dračevac Ninski
7 vojnik Marko Hrnjak 23. maja 1992. Mostar
8 vojnik Milovan Ciganović 8. aprila 1992. Zemunik Gornji
9 desetar Goran Jovanović 23. marta 1993. Skelani
10 vodnik Srboljub Đorović 26. januara 1993. Skelani
11 desetar Ljubiša Janković 26. januara 1993. Skelani
12 razvodnik Vladan Anđelković 24. januara 1993. Skelani
13 razvodnik Saša Ilić 24. januara 1993. Skelani
14 razvodnik Nebojša Ristić 25. januara 1993. Skelani
15 potpukovnik Goran Ostojić 28. jula 1998. Košare
16 vodnik prve klase Dragan Dušanić 28. jula 1998. Košare
17 vodnik prve klase Srđan Stančetić 28. jula 1998. Košare
18 vojnik Radoš Cerović 28. jula 1998. Košare
19 vojnik Rade Antonić 13. maja 1999. Košare
20 vojnik Bojan Radojković 13. maja 1999. Košare
21 vojnik Dragan Dimitrijević 26. januara 2001. Preševo

Reference uredi

  1. ^ Specijalni prilog magazina odbrana — Padobranac 2
  2. ^ Specijalni prilog magazina odbrana — Padobranac 7
  3. ^ „Herojska 63. padobranska je simbol otpora Nato”, Radio-televizija Srbije, Niš, 26 Mart 2019.
  4. ^ „Vojnici sa dve zakletve” — Vladica Krstić
  5. ^ Specijalni prilog magazina odbrana — Padobranac 4
  6. ^ Specijalni prilog magazina Odbrana — Padobranac 5

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=63._падобранска_бригада&oldid=27703810”