Википедија

Oncorhynchus nerka

Oncorhynchus nerka, poznat i kao crveni losos je vrsta lososa koji nastanjuje severne delove Tihog okeana i reka koji se u njega ulivaju. Ova vrsta tokom mresta bude uglavnom crvene boje, a mogu da narastu do 84 cm i budu teški od 2,3 do 7 kilograma. Mladi primerci ostaju u slatkoj vodi sve dok ne budu spremni za migraciju u okean, a do njega pređu i do 1600 km.

Oncorhynchus nerka
Male ocean-phase sockeye
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Salmoniformes
Porodica: Salmonidae
Rod: Oncorhynchus
Vrsta:
O. nerka
Binomno ime
Oncorhynchus nerka
(Džonatan Volbum, 1792)

Ishrana ove vrste sastoji se pre svega od zooplanktona. Neke populacije ove vrste ne migriraju u okean i čitav život provedu u slatkoj vodi.

Opis uredi

Oncorhynchus nerka treći je najčešći losos u Tihom okeanu. Oncorhynchus dolazi od grčke reči bodljikav, a nerka na ruskom jeziku znači anadromski oblik. Ova riba naziva se još i Suk-kegh, što znači crvenu ribu. Oncorhynchus nerka su plave boje sa nijansama srebrne dok žive u okeanu, a kad se vrate u mrestilišta, njihova tela postaju crvena, a glave pozelene.[2] Mogu biti dužine od 60 do 84 cm i težine od 2,3 do 7 kilograma. Imaju dugačke zube, duže od drugih lososa.[3][4]

Nastanjuju vode do juga od reke Kolumbije u istočnom delu Tihog okeana i oko ostrva Hokaido u Japanu, na zapadu Pacifika. Popisani su i na potezu do ulaza u kanadski deo Arktika na istoku i reke Anadir u Sibiru, na zapadu. Najdalje što migriraju je jezero Redfiš u Ajdahu, do koga im treba oko 1400 km od okeana, a ono se nalazi na 2000 m nadmorske visine. Neke grupacije ove vrste žive i razmnožavaju se u jezerima, one su mnogo manje i anadromne, dugačke retko preko 35 cm.[5][6] U jezeru Okanagan i mnogim drugim postoje dve vrste populacija ovih riba, jedna u potocima, a druga koja nastanjuje obale jezera.[7]

Populacija koja se nalazi na moru je na teritoriji voda Jukona i Britanske Kolumbije, Aljaske, Vašingtona, Oregona, Kalifornije, Njujorka, Utaha, Ajdaha, Montane, Nevade, Novog Meksika i Vajominga. Jezero Nantahala jedino je u Severnoj Americi gde se nalazi vrsta Oncorhynchus nerka. Riba poreklom iz zapadnih voda Severne Amerike puštana je u ovo jezero sredinom šezdesetih godina od strane Komisije za zaštitu divljih životinja, u pokušaju da se uspostavi kao vrsta i smanji procenat grabljivica u jezeru. Oncorhynchus nerka je ostala u jezeru i postala omiljen ulov ribolovaca.[8][9]

Smatra se da je ova vrsta izumrla u vodama Japana posle 1940. godine, kada je hidroelektričnim projektom jezero koje je nastanjivala postalo kiselije.[10] Oncorhynchus nerka hrani se zooplanktonima tokom životne faze u slatkoj i slanoj vodi. Takođe se hrani i malim vodenim organizmima i insektima, najviše mladi primerci.[11]

Životni ciklus uredi

 
Ženka crnvenog lososa

Oncorhynchus nerka kao i većina drugih lososa, ugine nakon mresta. Deo ove vrste ne migrira u okean i čitav život provede u slatkovodnim jezerima. Većina ih se mresti u rekama u blizini jezera, neki tu ostanu, a neke nakon dve godine života migriraju u okean. Odrasli primerci provode dve do tri godne u okeanu pre nego što se vrate u slatke vode. Jaja ove vrste obično se izlegnu u roku od šest do devet nedelja.[12][13] Mužjaci formiraju hijerarhije grupisanjem oko ženki koje su spremne da se pare.[14][15] Reproduktivni uspeh varira više kod mužjaka nego kod ženki. Što je mužjak krupniji, veće su šanse da će se pariti.[16] Reproduktivni uspeh kod ženki određuje se po broju jaja koja polaže, veličini tela i opstanku jaja, što je delom posledica i kvaliteta vode. Prostorna distribucija mužjaka zavisi od promena u reproduktivnim mogućnostima i fizičkim karakteristikama mesta uzgoja. Krupnije ženke imaju tendenciju da se mreste u plitkoj vodi.[17][18]

U zrelosti ove vrste postoji dramatični seksualni dimorfizam. Mužjaci prolaze kroz brojne morfološke promene tokom sazrevanja, uključujući povećanje dubine tela i dužine njuške.[19] Veličina njuške takođe se povećava kod ženki, ali dužina peraja ostaje ista.[20][21] To može značiti da su duže veličine njuške odabrane prema seksualnom položaju, ali visina grbe i dužina peraja nisu.[22][8]

Žene su odgovorne za roditeljsku brigu. Oni biraju, pripremaju i brane mesto mresta sve dok ne uginu ili ne migriraju. Mužjaci uopšte ne učestvuju u negovanju potomaka.[23]

Seksualno aktivniji primerci ove vrste su krupnije ribe. Mužjaci biraju ženke na osnovu njihove spremnosti za mrest i njihove veličine kako bi maksimizirali svoje mogućnosti uzgoja.[24] Veća tela omogućavaju ženkama da razmnožavaju veća i brojnija jaja, bolji izbor mrestilišta, sposobnost da se brane i sposobnost dubljeg ukopavanja jaja, kao i pružanje veće zaštite. Pošto priliku da se pare imaju uglavnom krupniji mužjaci, oni uglavnom oteraju one sitnije.

Neke osobine koje vode reproduktivnom uspehu, poput veličine tela i seksualnog dimorfizma mogu uticati na opstanak.[25] To dovodi do suprotstavljenih pritisaka prirodne selekcije i seksualnog odabira.[26] Poželjniji su veći mužjaci, osim ako je rizik od predatora veoma visok. Bez pretnje od predatora, lososi koji se uzgajaju početkom sezone žive duže od onih koji se uzgajaju u kasnoj sezoni.[27]

Razmnožavanje ove vrste je označeno iscrpljivanjem zaliha energije. Zalihe masti, proteina i energije smanjuju se od poslednjih trenutaka morske migracije kroz ulazak u slatke vode, mreštenje i smrt.[28] Crveni lososi se ne hrane tokom reprodukcije.[29] Hranjenje se završava nakon što uđu u slatku vodu, što može biti i nekoliko meseci pre mresta.[30] Embrioni se održavaju samo endogenim zalihama hrane oko 3–8 meseci. Ako izgube previše energije, možda se neće biti u mogućnosti da se pare.[31]

Agresivno ponašanje koje pokazuju dominantne ženke uglavnom je usmereno prema nametnutim dominantnim mužjacima. Ponekad se mužjaci agresivno ponašaju prema podređenim mužjacima.[32][33] Ovi susreti su kratki, s naletom mužjaka nakon jedne ili dve agresivne interakcije.[34][35] Ženke za mrešćenje usmeravaju svoju agresiju prvenstveno prema nametnutim ili drugim mrestim ženkama koje se nalaze u blizini.[36] Međutim, oni mogu agresiju usmeriti i protiv nametljivih ili podređenih mužjaka. Agresivne interakcije između ženki traju kratko. Uljez se povlači i ženka koja se mresti smešta se u mesto gde je položila jaja. Ovi agresivni akti važni su u smislu reproduktivnog uspeha, jer određuju kvalitet mesta gnezdenja koje ženka dobija i pristup mužjacima.[37][38]

Takmičenje za hranu ili prostor dok je losos u periodu boravka u jezeru može postojati. To se dešava uglavnom kod mlađih primeraka koji se pare ili kada je prisutno više klasa ove vrste.[39] To se može dogoditi i kada nedostaju resursi.[40] Može se dogoditi i interterpecifična konkurencija koja može dovesti do interaktivne segregacije, kada vrste naglašavaju razlike u načinu ishrane i staništa kako bi izbegle konkurenciju.[41]

Ribolov uredi

Ukupnan registrovan lov na crvenog lososa u 2010. godini iznosio je oko 170.000 tona, od čega je 115.000 tona bilo iz Sjedinjenih Država, a ostatak je podeljen podjednako između Kanade i Rusije.[42] To odgovara oko 65 miliona riba ukupno i oko 19% ribolova svih pacifičkih vrsta lososa.[43][44]

Komercijalni ribolovci na Aljasci love ovu vrstu koristeći mreže i prodaju crvenog lososa kao sveže ili zamrznute filete. Godišnji ulov može dostići 30 miliona riba u zalivu Bristol na Aljasci, mestu gde se ulovi najviše vrsta crvenog lososa na svetu.[45][46][47]

Crveni losos je vež dugo važan u kulturi i ishrani primorskih naroda Britanske Kolumbije.[48][49]

Najveća mrestišta u Aziji nalaze se na poluostrva Kamčatka, posebno na reci Ozerna i jezeru Kurile, koji čini gotovo 90% ukupne proizvodnje azijskog lososa i prepoznato je kao najveće mrestilište izvan Aljaske.[50] Ilegalni ribolov na Kamčatki takođe nije retkost.[51] Crveni losos se gotovo nikada ne uzgaja veštački.[52][53]

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ „iucnredlist.org”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. Pristupljeno 17. 1. 2013. 
  2. ^ „Consumers catch a deal in record sockeye run”. 27. 8. 2010. Pristupljeno 7. 9. 2010. 
  3. ^ Nelson, Joseph S. (1. 2. 1968). „Distribution and Nomenclature of North American Kokanee, Oncorhynchus nerka”. Journal of the Fisheries Research Board of Canada. 25 (2): 409—414. ISSN 0015-296X. doi:10.1139/f68-032. 
  4. ^ „Life history variation and population structure in sockeye salmon – ScienceBase-Catalog”. www.sciencebase.gov (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 12. 11. 2017. g. Pristupljeno 11. 11. 2017. 
  5. ^ Cohen, Bruce I. (2012). The uncertain future of Fraser River sockeye. Volume 1, The sockeye fishery. Commission of Inquiry into the Decline of Sockeye Salmon in the Fraser River. ISBN 9780660202143. OCLC 798416074. 
  6. ^ „Cohen Commission to submit final report by October 29, 2012”. Arhivirano iz originala 18. 5. 2013. g. 
  7. ^ „Sockeye Salmon (Oncorhynchus nerka)”. Office of Protected Resources. NOAA Fisheries. Arhivirano iz originala 30. 12. 2014. g. Pristupljeno 30. 12. 2015. 
  8. ^ a b „Oncorhynchus nerka”. Fishbase. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  9. ^ „Sockeye Salmon”. Alaska Department of Fish and Game. Pristupljeno 17. 11. 2006. 
  10. ^ Quinn, Thomas P.; Adkison, Milo D.; Ward, Michael B. (26. 4. 2010). „Behavioral Tactics of Male Sockeye Salmon (Oncorhynchus nerka) under Varying Operational Sex Ratios”. Ethology. 102 (2): 304—322. doi:10.1111/j.1439-0310.1996.tb01127.x. 
  11. ^ „Fish Resources – Salmon/Steelhead”. USDA Forest Service. Pristupljeno 9. 9. 2011. 
  12. ^ „Terms of Reference for the Commission of Inquiry into Decline of Sockeye Salmon in the Fraser River”. novembar 2009. Arhivirano iz originala 13. 1. 2010. g. Pristupljeno 30. 11. 2009. 
  13. ^ „Commission of Inquiry into the Decline of Sockeye Salmon in the Fraser River”. Arhivirano iz originala 22. 6. 2012. g. Pristupljeno 22. 7. 2012. 
  14. ^ „Wild Salmon Policy 1”. 
  15. ^ „Surveillance Report British Columbia Commercial Sockeye Salmon Fisheries. November 2011”. Arhivirano iz originala 18. 5. 2013. g. 
  16. ^ „Fish for Kokanee Salmon at Lake Nantahala”. Reflection Lake Nantahala. Pristupljeno 21. 11. 2013. 
  17. ^ Bright, William (2004). Native American placenames of the United States. University of Oklahoma Press. str. 455. ISBN 978-0-8061-3598-4. Pristupljeno 11. 4. 2011. 
  18. ^ „nationalgeographic.com”. Animals.nationalgeographic.com. Arhivirano iz originala 04. 02. 2010. g. Pristupljeno 17. 1. 2013. 
  19. ^ Dronova, Natalia; Spiridonov, Vassily (2008). „Illegal, Unreported, and Unregulated Pacific Salmon Fishing in Kamchatka” (PDF). WWF Russia, IUCN. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 4. 2013. g. Pristupljeno 14. 8. 2012. 
  20. ^ „NewsRelease10” (PDF). Pacific Salmon Commission News Releases. 11. 9. 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 30. 9. 2009. 
  21. ^ „Speaking for the Salmon proceedings: Summit of Fraser River Sockeye Salmon: Understanding Stock Declines and Prospects for the Future March 30–31, 2010” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 15. 05. 2020. 
  22. ^ „Sockeye Salmon”. NOAA Fisheries Office of Protected Resources. Pristupljeno 19. 11. 2006. 
  23. ^ „Oncorhynchus kawamurae”. Fishbase. Pristupljeno 21. 11. 2013. 
  24. ^ Quinn, Thomas P.; Chris J. Foote (1. 10. 1994). „The effects of body size and sexual dimorphism on the reproductive behaviour of sockeye salmon, Oncorhynchus nerka”. Animal Behaviour. 48 (4): 751—761. doi:10.1006/anbe.1994.1300. 
  25. ^ Healey, M.C.; R. Lake; S.G. Hinch (1. 2. 2003). „Energy expenditures during reproduction by sockeye salmon (Oncorhynchus nerka)”. Behaviour. 140 (2): 161—182. doi:10.1163/156853903321671488. 
  26. ^ Hendry, Andrew P.; Ole K. Berg (1999). „Secondary sexual characters, energy use, senescence, and the cost of reproduction in sockeye salmon”. Canadian Journal of Zoology. 77 (11): 1663—1675. doi:10.1139/cjz-77-11-1663. 
  27. ^ Carlson, Stephanie M.; Hilborn, Ray; Hendry, Andrew P.; Quinn, Thomas P. (12. 12. 2007). „Predation by Bears Drives Senescence in Natural Populations of Salmon”. PLOS ONE. 2 (12): e1286. CiteSeerX 10.1.1.272.3997  . ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0001286. 
  28. ^ „Species profile: Sockeye Salmon (Oncorhynchus nerka)”. ADF&G Home. Alaska Department of Fish and Game. Pristupljeno 14. 8. 2012. 
  29. ^ „Fish Boom Makes Splash in Oregon”. Wall Street Journal. 21. 1. 2010. Arhivirano iz originala 9. 2. 2013. g. Pristupljeno 21. 1. 2010. 
  30. ^ „Sockeye Salmon rebounding in Oregon's Columbia Basin”. Pristupljeno 21. 11. 2012. 
  31. ^ „Discovering Kamchatka: Terrestrial and aquatic fauna”. The Royal Geographical Society. 2008. Arhivirano iz originala 29. 06. 2011. g. Pristupljeno 14. 8. 2012. 
  32. ^ Bland, Alastair (2. 5. 2013). „Can Salmon Farming Be Sustainable? Maybe, If You Head Inland”. NPR. Pristupljeno 21. 3. 2015. 
  33. ^ Shore, Randy (27. 3. 2013). „World's first land-based-farm sockeye salmon ready for harvest in B.C.”. Vancouver Sun. Arhivirano iz originala 7. 9. 2019. g. Pristupljeno 21. 3. 2015. 
  34. ^ „Fraser River Annual Report to the Pacific Salmon Commission on the 2005 Fraser River sockeye and pink salmon fishing season.” (PDF). Fraser River Panel Reports to the Pacific Salmon Commission: 26. oktobar 2009. Pristupljeno 30. 10. 2009. 
  35. ^ „Managing Fraser sockeye in the face of declining productivity and increasing uncertainty: Statement from Think Tank of Scientists.” (PDF). decembar 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 05. 2013. g. Pristupljeno 30. 12. 2009. 
  36. ^ „Record number of sockeye salmon return in B.C.”. 25. 8. 2010. Arhivirano iz originala 6. 9. 2010. g. Pristupljeno 7. 9. 2010. 
  37. ^ „NewsRelease01” (PDF). Pacific Salmon Commission News Releases. 10. 7. 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 30. 7. 2009. 
  38. ^ Foote, Chris J; Brown, Gayle S; Hawryshyn, Craig W (1. 1. 2004). „Female colour and male choice in sockeye salmon: implications for the phenotypic convergence of anadromous and nonanadromous morphs”. Animal Behaviour. 67 (1): 69—83. doi:10.1016/j.anbehav.2003.02.004. 
  39. ^ Quinn, Thomas P.; Buck, Gregory B. (1. 11. 2001). „Size- and Sex-Selective Mortality of Adult Sockeye Salmon: Bears, Gulls, and Fish Out of Water”. Transactions of the American Fisheries Society. 130 (6): 995—1005. ISSN 0002-8487. doi:10.1577/1548-8659(2001)130<0995:sassmo>2.0.co;2. 
  40. ^ „Cohen Commission technical reports”. Arhivirano iz originala 27. 4. 2012. g. 
  41. ^ Scientist says he found Japan fish thought extinct Bay Ledger, December 14, 2010
  42. ^ Annual Statistics 2010: Commercial salmon catch by species and country North Pacific Anadromous Fish Commission Statistical Yearbook. Retrieved March 16, 2015. The statistics do not include fish taken in Russian waters by non-Russian fleet.
  43. ^ Quinn, Thomas P.; Andrew P. Hendry; Gregory B. Buck (2001). „Balancing natural and sexual selection in sockeye salmon: interactions between body size, reproductive opportunity and vulnerability to predation by bears”. Evolutionary Ecology Research. 3: 917—937. 
  44. ^ Burgner, RL (1991). Life history of sockeye salmon (Oncorhynchus nerka). Pacific salmon life histories: Vancouver, British Columbia: University of British Columbia Press. str. 3—117. 
  45. ^ Quinn, Thomas P.; Andrew P. Hendry; Lisa A. Wetzel (decembar 1995). „The Influence of Life History Trade-Offs and the Size of Incubation Gravels on Egg Size Variation in Sockeye Salmon (Oncorhynchus nerka)”. Oikos. 74 (3): 425—438. JSTOR 3545987. doi:10.2307/3545987. 
  46. ^ Alaska Department of Fish and Game. „Sockeye salmon”. adfg.state.ak.us. Pristupljeno 17. 1. 2013. 
  47. ^ Gustafson, R.G., T.C. Wainwright, G.A. Winans, F.W. Waknitz, L.T. Parker, and R.S. Waples. 1997. Status review of sockeye salmon from Washington and Oregon. U.S. Dept. Commer., NOAA Tech. Memo. NMFS-NWFSC-33, 282 p. Life History of Oncorhynchus nerka Arhivirano 2013-01-05 na sajtu Wayback Machine
  48. ^ Eggers, Douglas M. (3. 4. 1978). „Limnetic feeding behavior of juvenile sockeye salmon in Lake Washington and predator avoidance”. ASLO. 23 (6): 1114—1125. CiteSeerX 10.1.1.558.8420  . doi:10.4319/lo.1978.23.6.1114. 
  49. ^ Clark, Colin W.; David A. Levy (фебруар 1988). „Diel Vertical Migrations by Juvenile Sockeye Salmon and the Antipredation Window”. The American Naturalist. 131 (2): 271—290. doi:10.1086/284789. 
  50. ^ nmfs.noaa.gov, U.S. Endangered Species Act
  51. ^ Groot, C.; Margolis, L. (1991). Pacific salmon life histories. Vancouver: UBC Press. ISBN 978-0-7748-0359-5. 
  52. ^ Quinn, Thomas P.; Foote, Chris J. (1994). „The effects of body size and sexual dimorphism on the reproductive behaviour of sockeye salmon, Oncorhynchus nerka”. Animal Behaviour. 48 (4): 751—761. doi:10.1006/anbe.1994.1300. 
  53. ^ Carlson, Stephanie M.; Quinn, Thomas P. (1. 10. 2007). „Ten Years of Varying Lake Level and Selection on Size-at-Maturity in Sockeye Salmon”. Ecology (на језику: енглески). 88 (10): 2620—2629. ISSN 1939-9170. doi:10.1890/06-1171.1. 

Литература uredi

  • Jonsson, G. (1992). Islenskir fiskar. Fiolvi, Reykjavik, 568 pp.
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Laffaille, P., E. Feunteun and J.C. Lefeuvre (2000) Composition of fish communities in a European macrotidal salt marsh (the Mont Saint-Michel Bay, France) Estuar. Coast. Shelf Sci. 51(4):429-438.
  • Landbrugs -og Fiskeriministeriet. (1995). Fiskeriårbogen 1996 Årbog for den danske fiskerflåde Fiskeriårbogens Forlag ved Iver C. Weilbach & Co A/S, Toldbodgade 35, Postbox 1560, DK-1253 København K, Denmark. p 333–338, 388, 389 (in Danish).
  • Linnaeus, C. (1758) Systema Naturae per Regna Tria Naturae secundum Classes, Ordinus, Genera, Species cum Characteribus, Differentiis Synonymis, Locis 10th ed., Vol. 1. Holmiae
  • Behnke, Robert J. (2002): Trout and Salmon of North America. Free Press, 2002.
  • Sepkoski, Jack (2002): Osteichthyes. In: A compendium of fossil marine animal genera. Bulletin of American Paleontology 364: 560. HTML fulltext Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2011)
  • Munroe, Thomas, A. / Collette, Bruce B., and Grace Klein-MacPhee, eds. 2002 Herrings: Family Clupeidae. Bigelow and Schroeder's Fishes of the Gulf of Maine, Third Edition. Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. 111–160. ISBN 1-56098-951-3.
  • Murdy, Edward O., Ray S. Birdsong, and John A. Musick 1997 Fishes of Chesapeake Bay Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. xi + 324. ISBN 1-56098-638-7.
  • Muus, B., F. Salomonsen and C. Vibe (1990) Grønlands fauna (Fisk, Fugle, Pattedyr) Gyldendalske Boghandel, Nordisk Forlag A/S København, 464 p. (in Danish).
  • Muus, B.J. and J.G. Nielsen (1999) Sea fish. Scandinavian Fishing Year Book Hedehusene, Denmark. 340 p.
  • Muus, B.J. and P. Dahlström (1974) Collins guide to the sea fishes of Britain and North-Western Europe Collins, London, UK. 244 p.
  • Stearley, R.F. & Smoth, G.R. (1993): Phylogeny of the Pacific trout and salmon (Oncorhynchus) and the genera of family Salmonidae. Transactions of the American Fisheries Society 122(1): 1-33. . doi:10.1577/1548-8659(1993)122<0001:POTPTA>2.3.CO;2.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) HTML fulltext[mrtva veza]
  • Stephenson, S.A. (2005) The distribution of Pacific salmon (Oncorhynchus spp.) in the Canadian western Arctic. http://www.dfo-mpo.gc.ca/Library/321160.pdf
  • Committee on Protection and Management of Pacific Northwest Anadromous Salmonids (1996). Upstream-Salmon and Society in the Pacific Northwest . Washington, D.C.: National Academies Press. ISBN 0309053250. 
  • Hard, Jeffery (2008). „Evolutionary consequences of fishing and their implications for salmon”. Evol Appl. 1: 388—408. PMC 3352430  . PMID 25567639. doi:10.1111/j.1752-4571.2008.00020.x. 

Spoljašnje veze uredi

 
Oncorhynchus nerka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oncorhynchus_nerka&oldid=27676786”