Википедија

Pančevački most

(preusmereno sa Pančevački most)

Pančevački most ili kolokvijalno Pančevac je most preko Dunava u Beogradu. Ime je dobio po gradu Pančevu, koji je povezan sa Beogradom putem koji se nastavlja od mosta. Bio je to prvi stalni most preko Dunava u Beogradu[1] a do decembra 2014. godine jedini, kada je otvoren Pupinov most.

Pančevački most
Bočni pogled na Pančevački most, sa desne obale Dunava
Koordinate44° 49′ 41″ S; 20° 29′ 31″ I / 44.828° S; 20.492° I / 44.828; 20.492
MestoBeograd
 Srbija
Karakteristike
Dužina1526,4 m
Širina18 m
Izgradnja1933. (početak izgradnje)
Pušten u rad10. novembar 1935. — oktobar 1944. (kao Most Nj. V. Kralja Petra II)
7. novembar 1946.; pre 78 godina (1946-11-07)

Sa izgradnjom mosta se počelo 1933. godine, otvoren je 1935. godine, a obnovljen nakon Drugog svetskog rata 1946. godine. U vreme izgradnje, bio je jedan od najdužih mostova u Evropi,[1] pa je izazivao pažnju međunarodnih medija. Nazvan je Most Petra II Karađorđevića, a Nemci su ga u oktobru 1944. godine gotovo skroz srušili. Renoviranje mosta urađeno je 1966. godine kada je dobio sadašnji izgled i novo ime.[2]

Dužine je 1526,4 m, širine 18, dnevno preko njega prođe 100.000 vozila, a održava ga javno preduzeće Putevi Srbije.[3]

Lokacija

uredi

Most se nalazi u beogradskoj opštini Palilula, koja je jedina opština u gradu koja leži na obe obale Dunava. Geografski povezuje dva velika regiona Srbije, beogradski deo Šumadije i Banata (Pančevački rit). Prilazi mostu počinju dosta unazad od samog mosta u naseljima Bogoslovija (kružni tok u ulici Mije Kovačevića) i Ada Huja (Višnjička ulica), dok direktan prilaz počinje sa Bulevara despota Stefana.[4][5]

Most se proteže kroz industrijsku zonu uz desnu obalu Dunava u naselju Viline vode, Dunav (na oko 1.166 kilometaru reke) i stiže na banatsku stranu u naselju Krnjača, između podmesnih naselja Blok Braća Marić i Blok Branko Momirov Sa ove strane je velika prilazna petlja, pri čemu se putevi račvaju na dva dela, obeležavajući granice podmesnog naselja Blok Grge Andrijanovića.

U blizini se nalazi Zrenjaninski i Pančevački put, a između njih je pruga.[4][5][6]

Istorijat

uredi

Izgradnja

uredi
 
Pančevački most u prošlom veku

Izgradnja prvobitnog mosta počela je 1933. godine.[7] Most je pušten u saobraćaj 10. novembra 1935. pod nazivom Most Nj. V. Kralja Petra II. Istog dana je prošao i prvi voz od Beograda ka Pančevu, otvorena je i nova tramvajska pruga Spomenik - Most Kralja Petra II - Novo groblje.[8] Dana 27. oktobra 1935. godine i svečano je otvoren od strane Pavla Karađorđevića.[9] i gradonačelnika Beograda Vlade Ilića[1] i nazvan je po još maloletnom kralju Jugoslavije Petru II Karađorđeviću.[10] Izgradnja mosta je privukla međunarodnu pažnju, posebno zbog svoje dužine. U vreme izgradnje, bio je jedan od najdužih mostova u Evropi,[1] pa je izazivao pažnju međunarodnih medija. Prvobitni most je imao lučnu čeličnu konstrukciju i lučne pristupne stubove na obe obale.[11]

Prvobitno je trebalo da bude samo železnički most sa dva koloseka i konzolom za drumski saobraćaj. Prva dva otvora mosta su građeni 1929; prilikom kopanja peska za fundiranje stubova je nađeno dosta ostataka praistorijskih životinja.[12] Most je većim delom bio završen već 1934. godine, kada su ga seljaci prelazili pešice, ako im žandarmi to dozvole,[13] a nedugo zatim prelazili su ga i automobili.[14] Prva lokomotiva je prešla preko mosta 12. aprila 1935. godine.[15]

Put između Beograda i Pančeva je pušten u saobraćaj krajem 1937. godine, formalno u maju 1938. godine.[16] Otvaranje Pančevačkog mosta bilo je već 1935. veliki udarac za rečni prevoz.[17]

Drugi svetski rat

uredi

Posle nemačkog napada na Jugoslaviju 6. aprila 1941. u Drugom svetskom ratu, komanda Vojske Jugoslavije odlučila je da digne u vazduh sva tri postojeća mosta u Beogradu (dva preko Save i jedan preko Dunava) u uzaludnom pokušaju da uspori usporio napredovanje nemačke vojske. Vojnom komandantu Beograda, generalu Vojislavu Nikolajeviću, naređeno je da ih sruši, a naređenje za Most kralja Petra II izvršio je major Velimir Piletić.[18] Kao jedna od „prvih infrastrukturnih žrtava“ rata[11] Most kralja Petra II porušen je u noći između 10. i 11. aprila 1941. godine.

Nemačke okupacione snage su prvo postavile pontonski most preko Dunava, nazvan po generalu Maksimilijanu fon Vajhsu|. Most je je nekada bio isključen za saobraćaj da bi brodovi mogli proći ispod njega.[19] Kasnije su Nemci odlučili da poprave srušeni most za svoje potrebe. Ponovo je postao funkcionalan oktobra 1942. godine.[18] Nemci su koristili svoje inženjerske stručnjake, i poljske ratne zarobljenike.[11] U proleće 1944. počelo je savezničko anglo-američko bombardovanje Beograda. Most je pogođen i oštećen u bombardovanju 16. aprila i 3. septembra 1944. godine. Kada su Nemci počeli da se povlače iz Beograda u oktobru 1944. godine, sami su srušili most.[7]

Posleratni period

uredi

Odmah nakon oslobođenja, nove vlasti su želele da most što pre saniraju, ali je rekonstrukcija stalno odlagana zbog obima projekta. Da bi se stvari ubrzale, jugoslovenska vlada je zatražila pomoć od vlade Sovjetskog Saveza. Vlada Sovjetskog Saveza je 27. septembra 1945. godine zadužila svoj specijalni građevinski deo. Rekonstrukcija mosta počela je 1945. godine uzvodno od ostataka porušenih potpornih stubova. Planove je izradilo 50 sovjetskih inženjera na čelu sa Vladimirom Golovkom, general-potpukovnikom tehničkih trupa Crvene armije. Glavni inženjer je bio Nikolaj Kolokolov. Kolokolov je izradio plan rekonstrukcije koji je trebalo da bude izvršen za samo godinu dana, pošto je Vlada FNRJ procenila da će za završetak posla biti potrebne tri godine.[11][20]

Naređenja Josifa Staljina su bila da se gradi provizorni prelaz, a ne skupi železnički most, ali ga je Josip Broz Tito ubedio da treba izgraditi pravi most. Dana 7. novembra 1946. godine, prvi voz je prošao preko novog mosta, a redovan drumski saobraćaj je počeo tri nedelje kasnije, 29. novembra. Prvobitno ga je Tito nazvao Most Crvene armije.[20] Godine 2020. godine otkriveno je da, uprkos popularnoj upotrebi naziva Pančevački most od strane građana i službenoj upotrebi gradske uprave, naziv „Most Crvene armije“ nikada nije zvanično promenjen ili se papirni trag izgubio u vremenu.[21]

Most je obnovljen, a prvi voz je prešao preko njega 7. novembra 1946. godine, dok je drumski deo pušten u saobraćaj za najznačajniji praznik ondašnje Jugoslavije 29. novembar.[22]

Dana 23. marta 1963. sovjetski brod Lenjingrad vukao je pet, navodno praznih tankera za naftu. Prolazeći ispod mosta u nizvodnom pravcu, ka Smederevu, jedna od cisterni u konvoju udarila je u jedan od stubova mosta i odmah eksplodirala. Nekoliko minuta kasnije, kada je „Lenjingrad” odvukao sve tankere ispod mosta, začule su se dve manje eksplozije. Dok je Lenjingrad stigao nekoliko stotina metara od mosta, tri tankera su potpuno potonula, dok su dva od eksplozija presečena na pola i virila iz vode. Ostaci od eksplozije razbacani bili su u vodi, a sam most je oštećen.[23]

Godine 1965. most je doživeo veliku rekonstrukciju,[7] kada je dobio današnji izgled. Projekat rekonstrukcije izradio je inženjer Ljubomir Jevtović. Masivni stubovi su prošireni na vrhu, na nizvodnoj strani. Ovo je omogućilo postavljanje nove, paralelne mostovske konstrukcije, koja je u osi bila 7,53 metara udaljena od stare. Ni u jednom trenutku saobraćaj nije bio obustavljen jer postavljanje nove konstrukcije nije ometalo kolovozne trake. Kada je oko njega postavljena nova konstrukcija, stara je uklonjena, a nova konstrukcija je snažnim hidrauličnim presama gurnuta u projektovanu osu. Radovi su u potpunosti završeni 1966. godine.[3] Neki veliki radovi na održavanju takođe su obavljeni sedamdesetih godine.[24]

Neračunajući brane na Đerdapskoj klisuri na granici sa Rumunijom, Pančevački most je bio jedini most preko Dunava u Srbiji koji nisu srušile NATO snage tokom bombardovanja Jugoslavije koje je trajalo od 24. marta do 12. juna 1999. godine.[7]

Početak 21. veka

uredi
 
Pogled na most sa šetališta ispred SC Milan Gale Muškatirović

Posle 2000. godine postignut je opšti konsenzus da su novi mostovi u Beogradu neophodni. Beograd se skoro udvostručio sa stanovništvom nakon 1974. godine kada je izgrađen poslednji most (Gazela). Što se tiče područja Pančevačkog rita, koji je od izgradnje Pančevačkog mosta doživeo desetostruki rast stanovništva, stvari postaju još ozbiljnije jer vlad u Beogradu imala je planove da luku Beograd premesti na levu obalu Dunava i da započne projekat izgradnje „Treći Beograd“ na ovom području sa 300.000–400.000 stanovnika (prvi je „Stari“ Beograd u Šumadiji; drugi je „Novi“ Beograd, Novi Beograd-Zemun u Sremu).[25]

Smatralo se da je most u prilično lošem stanju, kao rezultat neodržavanja i prekomerne upotrebe. Javna debata je rasla (ne samo o ovom mostu) kako u stručnim, tako i u laičkim krugovima, do te mere da se u masovnim medijima svakodnevno javno iznose stavovi o budućim beogradskim mostovima. Vlast Grada Beograda planira da uradi kompletnu rekonstrukciju Pančevačkog mosta i izgradi još nekoliko mostova preko Dunava, kako bi se ublažio saobraćajni pritisak na njemu. Predviđeno je da se izgradi jedan most nizvodno, koji bi povezao beogradsko prigradsko naselje Vinča sa Omoljicom u Pančevu. Drugi most je projektovan na svega 1,5 kilometar nizvodno od Pančevačkog mosta i trebalo bi da povezeže Adu Huju i Krnjaču. Treći most, odnosno Pupinov most izgrađen je i povezao naselja Zemun i Borča, a završen je 2014. godine.[26]

Saobraćajni institut CIP izradio je projekat rekonstrukcije 2006. godine, koji je usvojen 2007. godine.[27][28] Most je delimično renoviran 2008–2010. Glavna čelična rešetkasta konstrukcija ispod kolovoza je popravljena, dok su neki delovi zamenjeni ili ojačani. Glavni nosači su peskareni i farbani.[29] Od tada su putnici (vozači, biciklisti, pešaci) objavili brojne fotografije zapuštenosti i velikih oštećenja mosta. Biciklisti su 2014. godine okačili veliki transparent koji je ukazao na loše stanje staza i zaštitnih ograda, opštu zapuštenost mosta i obilan korov koji raste na njemu. U novembru 2017. Državno preduzeće za puteve postavilo je upozorenje i zaštitnu traku na mostu, upozoravajući putnike na oprez zbog „otkivanja konstrukcije mosta“. Kompanija je kasnije pojasnila da su pucali samo delovi betonskog parapeta, što je „oštećenje estetske prirode“.[30]

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije Zorana Mihajlović je u decembru 2017. godine najavila kompletnu rekonstrukciju mosta, ne navodeći datum početka ali je odredila rok za završetak radova do kraja 2018. godine. Biće popravljeni kolovozi, most zaštićen od korozije i dekorativna svetla će biti postavljena. Nije poznato da li se projekat iz 2008. godine još može koristiti zbog proteklog vremena i daljeg propadanja mosta od tada. Takođe, najavila je da će nelegalni šljunčani objekti u blizini mosta biti dislocirani. Procenjuje se da bi ceo projekat koštao 3,5 milijardi dinara.[30] Sanacija se ipak nije dogodila.[31]

Zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić istakao je u julu 2018. godine da rekonstrukcija mosta ne može da se uradi dok se ne završi novi most preko Dunava, preko Ade Huje. Vesić je naveo da bi izgradnja ovog mosta trebalo da počne 2020. godine,[32] što je kasnije pomereno za 2021. godinu, što znači da ne može da bude završeno pre 2024. Mostovske konstrukcije su u više navrata padale udarom automobila.[33]

2020-te

uredi

U januaru 2021. godine, gradska uprava grada Beograda je objavila studiju koja je imala za cilj da utvrdi da li je izvodljivo proširiti most dodatnom trakom, kako bi se prevezla prva tramvajska pruga preko Dunava.[34] U avgustu 2021. Zoran Drobnjak, direktor Republičkog preduzeća za izgradnju puteva Putevi Srbije, rekao je da je most prestar i da postojeću konstrukciju treba potpuno srušiti. Umesto toga, rekao je on, trebalo bi da bude postavljen novi, ali je dodao da bi to trebalo da bude urađeno 2024. ili 2025. godine, nakon što se završi most na Adi Huji. Inženjer i projektant mostova Ljuba Kostić je odgovorio da je to užasna ideja. Po potrebi postoje tehnike poboljšanja čelične konstrukcije i ojačanja stubova, dok se novi šipovi mogu postaviti, kaže Kostić; ovo bi omogućilo proširenje mosta dodatnim trakama.[1]

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić je u septembru 2021. godine rekao da bi izgradnja novog mosta bila jeftinija od popravke starog, iako se zalaže za rekonstrukciju, ali da taj most u krajnjoj liniji upravljaju Putevima Srbije i da će se o njegovoj budućnosti odlučivati 2022.[35] Drobnjak je nastavio da forsira rušenje, tvrdeći da je most oštećen do temelja, ali su inženjeri, uključujući i institut CIP su to odbili. Drobnjak je najavio izgradnju novog, ranije nepominjanog mosta, u blizini Pančevačkog mosta i istakao da kada ovaj most bude završen, stari će biti srušen i ponovo izgrađen.[28]

Kostić je optužio Drobnjaka da je uznemirio javnost tvrdnjom da je most oštećen do temelja. On je dodao da je rekonstrukcija 1965–1966 pokazala da su stubovi sposobni da nose dve konstrukcije u isto vreme. Dodao je i da su pristupne rampe mostu u gorem stanju i veći problem od samog mosta i optužio nadležne da namerno ne ulepšaju most (dekorativno osvetljenje, nova farba i sl.) kao što to rade na drugim beogradskim mostovima, pa Pančevački most je izgleda u gorem stanju nego što jeste.[36][37] U Putevima Srbije su u septembru 2021. godine na neodređeno vreme zabranili prelazak preko mosta vozilima ukupne težine preko 12 tona, navodeći loše stanje prilaznih staza sa desne strane.[3] Do tada je pucanje pešačkih staza stvorilo rupe. Državni inspektor za puteve je naredio da se saobraćajnice poprave „bez odlaganja“, ali su „Putevi Srbije“ to odbili, tvrdeći da će to izazvati gužve i bes putnika.[38]

Tehničke karakteristike i važnost

uredi
 
Pančevački most na poštanskoj markici iz 2021. godine

Pančevački most su gradila nemačka preduzeća Siemens-Baunion GmbH iz Berlina (stubovi) i firme Deutsch-Luxemburgische Bergwerks i Hütten-AG (Dortmund). Rad ovih kompanija bio je deo reparacije koju je Nemačka morala da plati SFRJ za štetu nanetu tokom Prvog svetskog rata.[39]

Godine 1946. most je prvobitno zamišljen da bude samo železnički most, ali je kasnije otvoren i za drumski saobraćaj. Danas ima po dve kolovozne trake u oba smera za drumski saobraćaj, a iako je projektovan da ima i dve šine, trenutno na mostu postoji samo jedan šinski kolosek.

Ukupna dužina čeličnog mosta je 1.526,4 metara, od čega je preko korita reke 1.134,7 metara. Visina glavnih potpornih stubova je 18 metara.[7]

Zbog toga što je dugo bio jedini most preko Dunava u Beogradu, most je postao veoma zakrčen. Pančevački most je na svom vrhuncu dnevno prelazio između 150.000 i 200.000 vozila. U vreme kada je most obnovljen 1946. godine (prema popisu iz 1948. godine), Pančevački rit (deo Beograda preko Dunava) imao je 7.998 stanovnika, Pančevo je imalo 26.423 stanovnika, a sam Beograd 388.246 stanovnika. Prema popisu iz 2011. godine, Pančevo je imalo 76.203 stanovnika (2,88 puta više), a Beograd 1.233.796 stanovnika (3,18 puta više). Takođe, broj motornih vozila između ova dva perioda rastao je znatno većom stopom.

Nakon prelaska u Krnjaču, most nastavlja kao put koji se razdvaja u dva pravca:

  • Pančevački put, 16 kilometara istočno, koji vodi do industrijskog grada Pančeva (po kome su nazvani i most i put) u pokrajini Vojvodini.
  • Zrenjaninski put, 77 kilometara severno, koji vodi ka gradu Zrenjaninu, takođe u Vojvodini.

Na strani mosta bliže centru Beograda nalaze se železnička stanica Pančevački most, a na strani železnička stanica Krnjača. Obe stanice su deo prigradske železnice Beovoza koja povezuje područje između Stare Pazove u sremskom upravnom krugu, Beograda i Pančeva, jer ovo područje čini veću metropolitansku oblast Beograda.

Povodom 75 godina od obnove mosta 1946. godine, Pošta Srbije izdala je dve poštanske marke sa likom mosta. Dizajnirane od strane Anamarije Banjac, marke su izdate 29. aprila 2021. godine u ukupnom tiražu od 25.000 komada.[40]

Galerija

uredi
  •  
    Bočni pogled na Pančevački most, sa desne obale Dunava
  •  
    Pogled na most sa Dunava
  •  
    Rešetkasta konstrukcija na mostu, 2011. godine
  •  
    Pogled ispod mosta

Refrence

uredi
  1. ^ a b v g d Dejan Aleksić (17. 8. 2021). „Rešenje za "Pančevac" – rušenje ili ojačavanje i proširivanje”. Politika (na jeziku: srpski). str. 14. 
  2. ^ Kostić, Ljubivoje (22. 10. 2021). „Pančevački most je bezbedan”. Politika. 
  3. ^ a b v Ljubomir Kostić (22. 10. 2021). „Pančevački most je bezbedan”. Politika (na jeziku: srpski). str. 20. 
  4. ^ a b Tamara Marinković-Radošević (2007). Beograd - plan i vodič. Belgrade: Geokarta. ISBN 978-86-459-0297-2. 
  5. ^ a b Beograd - plan grada. Smedrevska Palanka: M@gic M@p. 2006. ISBN 86-83501-53-1. 
  6. ^ Turističko područje Beograda. Geokarta. 2007. ISBN 978-86-459-0099-2. 
  7. ^ a b v g d „Dunav premošćen ratnim reparacijama”, Politika (na jeziku: srpski) 
  8. ^ Politika, 11. novembar 1935. Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (29. јануар 2016), str. 1, 2 i 16. digitalna.nb.rs (pristup. 23.1.2016.)
  9. ^ Glas Javnosti - Pančevački most u očajnom stanju Архивирано 2009-07-30 на сајту Wayback Machine
  10. ^ Glas Javnosti - Pančevački most u očajnom stanju Архивирано 2009-07-30 на сајту Wayback Machine
  11. ^ a b v g Dejan Aleksić, Branka Vasiljević (30. 11. 2021). „Defileom brodova obeleženo sećanje na obnovu "Pančevca"”. Politika (na jeziku: srpski). str. 17. 
  12. ^ "Politika", 4. okt. 1929, str. 6
  13. ^ "Vreme", 16. nov. 1934
  14. ^ "Politika", 14. jul 1935
  15. ^ "Politika", 13. april 1935
  16. ^ "Vreme", 21. maj 1938, str. 9
  17. ^ "Politika", 8. dec. 1935
  18. ^ a b Branko Bogdanović (27. 10. 2019). Nasukani most. Politika-Magazin, No. 1552 (na jeziku: srpski). str. 28—29. 
  19. ^ Goran Vesić (10. 9. 2021). Život grada pod okupacijom. Politika (na jeziku: srpski). str. 16. 
  20. ^ a b Radovan Kovačević (12. 4. 2008), „Pančevački most 1946. obnovili Rusi”, Politika (na jeziku: srpski), str. 11 
  21. ^ Dejan Aleksić (23. 2. 2020). „Sastanak kod "Lole", na utakmicu u "Pionir"...”. Politika (na jeziku: srpski). 
  22. ^ „Glas Javnosti - Pančevački most u očajnom stanju Ponedeljak, 14. 2. 2005. Posećeno 16.08.2007.”. Arhivirano iz originala 01. 05. 2013. g. Pristupljeno 23. 12. 2008. 
  23. ^ „Posle eksplozije kod Pančevačkog mosta na Dunavu”, Politika (na jeziku: srpski), 24. 3. 1963 
  24. ^ Branka Vasiljević, Dejan Aleksić (30. 6. 2022). „Izmenjen deo ograde na Pančevačkom mostu”. Politika (na jeziku: srpski). str. 16. 
  25. ^ Rađanje "trećeg Beograda"
  26. ^ „Zemun-Borca bridge to be completed by December 2014”. InSerbia Network Foundation. 22. 1. 2014. Arhivirano iz originala 07. 06. 2014. g. Pristupljeno 4. 6. 2014. 
  27. ^ „Doneto rešenje za Pančevački most”. Arhivirano iz originala 03. 07. 2020. g. Pristupljeno 11. 11. 2024. 
  28. ^ a b Daliborka Mučibabić (27. 9. 2021). „Pančevački most između rušenja i obnove”. Politika (na jeziku: srpski). str. 1 & 14. 
  29. ^ Dejan Aleksić (22. 11. 2017), „"Pančevac" čeka obnovu”, Politika (na jeziku: srpski), str. 16 
  30. ^ a b Dejan Aleksić (31. 1. 2018). „Novi izgled Pančevačkog mosta do kraja godine”. Politika (na jeziku: srpski). str. 17. 
  31. ^ Maja Nikolić (23. 8. 2018). „Kad kaže rekonstrukcija Pančevca, ministarka misli na stazu” (na jeziku: srpski). N1. Arhivirano iz originala 30. 10. 2018. g. Pristupljeno 11. 11. 2024. 
  32. ^ Dejan Aleksić (23. 7. 2018). „Prvo most na Adi Huji, pa onda obnova "Pančevca"”. Politika (na jeziku: srpski). str. 15. 
  33. ^ Dejan Aleksić (4. 9. 2019). „Kola padaju sa Pančevačkog mosta, a njegova obnova najranije 2024.”. Politika (na jeziku: srpski). str. 16. 
  34. ^ „Stojčić: Tramvaj će ići preko Pančevca ako studija pokaže da je to moguće”. N1 (na jeziku: srpski). 15. 1. 2021. 
  35. ^ Radio Television Serbia & BETA (29. 9. 2021). „Stojčić: Stari savski most će se izvesno rušiti, odluka o Pančevačkom dogodine” (na jeziku: srpski). N1. 
  36. ^ Dejan Aleksić (25. 5. 2022). Uhapšen vozač "be-em-vea" koji je naleteo na kamion. Politika (na jeziku: srpski). str. 15. 
  37. ^ Dejan Aleksić (27. 5. 2022). Staze na Pančevačkom mostu pune rupa. Politika (na jeziku: srpski). str. 16. 
  38. ^ Dejan Aleksić (3. 11. 2021). Na "Pančevcu" zabrana kretanja za vozila teža od 12 tona. Politika (na jeziku: srpski). str. 1 & 14. 
  39. ^ Metzler, Martin (1932). Die Stahlbauwerke für die Brücken im Zuge der neuen Bahnstrecke Belgrad-Pancevo. ISBN 978-3-662-31408-1. doi:10.1007/978-3-662-31615-3. .
  40. ^ „Sedamdeset pet godina od obnove drumsko-železničkog mosta preko Dunava”. Politika (na jeziku: srpski). 24. 5. 2021. str. 30. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Панчевачки_мост&oldid=28877661”