Википедија

Volkswagen

немачки произвођач аутомобила са седиштем у Волфсбургу

Folksvagen (nem. Volkswagen) je nemački proizvođač automobila sa sedištem u Volfsburgu. Vodeća je marka Folksvagen grupe i najveći je proizvođač automobila na svetu. Preduzeće je osnovano 1937. i proizvodi najprodavanije automobile istoimene Folksvagen grupacije, holding preduzeća koje je osnovano 1975. s ciljem daljnjeg razvoja ove kompanije.[2] Prema statistici iz 2015. godine, Folksvagen je bio na drugom mestu sa 9,993,600 proizvedenih automobila odmah iza japanskog proizvođača automobila Tojota sa 10,083,783 proizvedenih automobila.[3] Folksvagen je vodeća marka Folksvagen grupe, najvećeg proizvođača automobila po svetskoj prodaji u 2016. i 2017.[4] Najveće tržište grupe je u Kini, koja donosi 40% prodaje i dobiti.[5][6]

Folksvagen
Javna
DelatnostAutomobilska industrija
Osnovano28. maj 1937.
SedišteVolfsburg,  Nemačka
Rukovodioci
Matijas Miler
ProizvodiAutomobili
Broj zaposlenih
>400.000 (2011)[1]
Veb-sajtwww.vw.com/,%20www.volkswagen.de/,%20www.volkswagen.com/,%20www.volkswagen.ru/

Folksvagen ima tri automobila na spisku 10 najprodavanijih automobila svih vremena, a to su: Golf, Buba i Pasat. S ova tri automobila Folksvagen ima više automobila na spisku onih koji se i dalje proizvode nego bilo koji drugi proizvođač.[2]

Volkswagen doslovno na nemačkom znači „narodni auto”.[7][8] Njihov trenutni međunarodni reklamni slogan je (jezik: nemački) („/Taj/ automobil”).

Istorija uredi

Firma „Folksvagen“ je osnovana je 1930-ih, na zahtjev Adolfa Hitlera. On je uputio zahtjev Ferdinandu Poršeu da osmisli automobil koji će „svako moći da priušti“. Na taj način je nastala fabrika „Folksvagen“, što na njemačkom jeziku znači „narodni automobil“, „narodna kola“.

Dodatni zahtjevi su bili da automobil ima motor u zadnjem dijelu kola, da se hladi vazduhom, a ne vodom i, pošto je automobil bio zamišljen da ide najmanje 100 km/h, morao je biti aerodinamičnog oblika što je po Hitlerovom mišljenju bilo najlakše postići ako se uzme oblik neke bube, tj. nekog tvrdokrilca.

Prvom automobilu proizvedenom u fabrici dato je ime „KDF-Vagen“ (od njemačkog „KDF-Wagen“, tj. „Kraft durch Freude“, što znači „Snaga kroz radost“). Napravljeno je samo nekoliko automobila iz ove serije, a zatim se proizvodnja automobila prekinula pred početak Drugog svjetskog rata, a započela proizvodnja vojnih vozila.

Nakon završetka rata, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države su ponovo otvorile fabriku i pokrenule proizvodnju automobila. Automobili iz ove fabrike, naročito „buba“, su postali omiljeni širom svijeta. „Buba“ je čak kasnije postala jedan od najprodavanijih automobila na svijetu. Posljednji model „bube“ je proizveden u „Folksvagenovoj“ fabrici u Meksiku, a objavljen 2004. godine, pod nazivom „nova buba“. „Nova buba“ je slična klasičnoj, ali je nešto veća, brža i prilagođenija današnjem smislu za ljepotu.

U periodu od 1950. do 2013. proizvodili su Kombi T1 i T2.[9]

1937–1945: Projekat narodnog automobila uredi

 
Model Porše tip 12 (Zündapp), Muzej industrijske kulture, Nirnberg

Folksvagen je osnovao Nemački radnički front (Deutsche Arbeitsfront) 1937. godine.[10] Tok ranih 1930-ih, nemačka autoindustrija je i dalje uglavnom proizvodi luksuzni model automobila, te je prozni Nemac retko mogao da priušti sebi nešto više od motocikl a. Kao rezultat, samo jedan od 50 Nemaca, imao je auto. Tražeći potencijalno novo tržište, neki proizvođači automobila počeli su da rade na svojim projektima „narodnih automobila“ - Mercedes 170H, Adler AutoBahn, Steyr 55 i Hanomag 1.3L, između ostalih.

Trend nije bio nov, pošto je Bela Bareni zaslužan za kreiranje osnovnog dizajna sredinom 1920-ih. Josef Ganz je razvio Standard Superior (idući dotle da ga reklamira kao „Nemački Folksvagen”). U Nemačkoj, kompanija Hanomag masovno je proizvodila 2/10 PS „Komisbrot”, mali, jeftini automobil na zadnji pogon, od 1925. do 1928.[11] Takođe, u Čehoslovačkoj, Hans Ledvinkin model Tatra T77, veoma popularan među nemačkom elitom, postajao je manji i priuštiviji pri svakoj reviziji. Ferdinand Porše, veoma poznati dizajner jakih vozila i trkačkih auta, pokušavao je godinama da nađe proizvođača zainteresovanog za male porodične automobile. On je smatrao da su mali automobili u to vreme samo „ogoljeni” veliki automobili. Umesto toga on je napravio automobil iz temelja koji je nazvao „Folksauto” 1931. godine, koristeći dosta ideja tog vremena kao i nekoliko vlastitih, postavljajući ih zajedno u auto na zadnji pogon sa vazdušnim hlađenjem, torzionom polugom i oblikom „bube”, prednjom haubom zaobljenom radi bolje aerodinamike (potrebno zbog malog motora).[12]

Godine 1933, dok je više gore pomenutih projekata bilo u razvoju ili u ranim fazama proizvodnje, uključio se Adolf Hitler, zahtevajući proizvodnju osnovnog vozila sposobnog za transport dvoje ljudi i troje dece pri brzini od 100 km/h. On je želeo da Nemci imaju isti pristup automobilima kao i Amerikanci.[12] „Narodni auto” bio bi dostupan građanima Trećeg rajha kroz plan štednje od 990 Rajhmarki (396 $ iz 1930-ih)—otprilike kao cena manjeg motorcikla (prosečan prihod oko 32 RM sedmično).[13][14]

Bez obzira na visoki lobing u korist jednog od postojećih projekata, uskoro je postalo očito da privatna industrija ne može da prodaje automobile za samo 990 RM. Tako je Hitler odabrao sponzorisanje potpuno nove, državne fabrike koristeći dizajn Ferdinanda Poršea (sa nekim svojim ograničenjima dizajna, uključujući motor na vazdušno hlađenje tako da ništa nije moglo smrznuti). Težnja je bila da obični Nemci nabavljaju automobil u smislu šeme štednje ((jezik: nemački) – „Pet marki sedmično morate ostaviti sa strane, ako želite voziti svoj vlastiti automobil”), što je oko 336.000 ljudi eventualno platilo. Uštede ovih 336.000 ljudi zaplenili su Rusi 1945. godine pri padu Berlina. Ipak, čitav projekt bio je finansijski nesiguran, a to su jedino korupcija i nedostatak uračunljivosti nacističkog režima i omogućili.[15][a]

Prototipovi automobila nazvani „KdF-Wagen” ((jezik: nemački) – „snaga kroz užitak”), pojavili su se od 1936. nadalje (prvi automobili bili su proizvedeni u Štutgartu). Auto je već imao svoj prepoznatljiv okrugli oblik u vazdušno hlađenom, četverotaktnom, motoru na zadnji pogon. VW auto bio je samo jedan od više KdF (skr. snaga kroz užitak) programa koji su uključivali stvari kao ture i izlete. Prefiks Volks— („narodni”) nije samo primenjen na automobile, nego i na druge proizvode u Nemačkoj; na primer „Volksempfänger” radio-prijemnik. Na dan 28. maj 1937, Gesellschaft zur Vorbereitung des Deutschen Volkswagens mbH (poneka skraćeno Gezuvor[16]) uspostavljen je od strane Deutsche Arbeitsfronta. Kasnije je preimenovan u „Volkswagenwerk GmbH”, 16. septembra 1938.[17][18]

 
VW tip 82E

Ervin Komenda, dugogodišnji šef dizajna za Auto Junion, deo Poršeovog odabranog tima,[12] razvio je prototip tela auta, koji je danas poznat kao Folksvagen buba. Bio je jedan od prvih koji su evoluirani pomoću aerodinamičkog tunela, u upotrebi u Nemačkoj od ranih 1920-ih. Automobili su stavljani pod više rigoroznih testova i ostvarili su rekordne milione milja testiranja pre nego su završeni.

Pravljenje nove fabrike počelo je 26. maja 1938. u novom gradu KdF-Stadtu (današnji Volfsburg), koji je namenski izgrađen za radnike fabrike.[17] Ova fabrika je samo proizvela nekoliko automobila otkako je počeo rat 1939. godine. Nijedan zapravo nije isporučen bilo kojem nosiocu završenih štampanih knjiga uštede, iako je jedan Tip 1 Kabriolet predstavljen Hitleru 20. aprila 1939. godine (na njegov 50. rođendan).[17]

Rat je značio izmenjenu proizvodnju za vojna vozila, Tip 82 Kibelvagen („auto-kanta”) komunalno vozilo (Folksvagenov najčešći ratni model), kao i amfibijsko vozilo Švimvagen, koji su korišteni za opremu nemačkih snaga. Kako je bilo uobičajeno sa većinom proizvodnje u Nacističkoj Nemačkoj tokom rata, zarobljenici su se koristili za rad u pogonu Folksvagena, npr. iz koncentracijskog logora Arbajcdorf. Kompanija je 1998. godine priznala da je koristila 15.000 zarobljenika tokom ratnih dejstava. Nemački istoričari procenjuju da su 80% Folksvagenove radne sile tokom rata činili zarobljenici. Većina zarobljenika izjavila je da su isporučivani iz koncentracionih logora na zahtjev menadžera pogona. Tužbu su podneli 1998. godine preživeli za restituciju za prisilni rad.[19] Folksvagen je uspostavio dobrovoljni fond za restituciju.[20]

 
Fabrika Folksvagen

Modeli uredi

Pored „bube“, neki od najpoznatijih i najznačajnijih modela automobila proizašlih iz fabrike „Folksvagen“ su „golf“, „polo“, „pasat“ i „džeta“. Poznati auto ove fabrike je golf 2 sa motorom zapremine 1.6 litara dizel-motorom koji razvija 54 konjske snage. Naravno postojala je sportska verzija ovog automobila od 1.8 litara sa benzinskim motorom koji je razvijao 110 konjskih snaga (bile su i verzije od 120 i 150 konja). Ovaj benzinski motor je nazvan GTI (gt znači vrsta opreme a I znači indžeksion ili direktno ubrizgavanje). GTI motori su ugrađivani i u džetu i u golfa 3 ali gti motori u golfu 3 su modifikovani i bili su zapremine 2.0 i razvijali su 118 konjskih snaga.

Napomene uredi

  1. ^ Tooze bilježi: "Čak i da rat nije intervenisao, razvoj do 1939. jasno je stavio do znanja da je cjelokupan koncept 'narodnog auta' bio katastrofalan neuspjeh." Tooze (2006), str. 156.

Reference uredi

  1. ^ Finansijski obračun za 2011, http://www.volkswagenag.com/content/vwcorp/info_center/de/publications/2012/03/Financial_Statements_2011.bin.html/binarystorageitem/file/Abschluss+Volkswagen+AG+2011.pdf Arhivirano 2013-10-23 na sajtu Wayback Machine
  2. ^ a b „Top 10 Best Selling Cars of All Time”. Autoguide.com. 9. 2. 2012. Pristupljeno 2. 12. 2013. 
  3. ^ „Nice Try VW: Toyota Again World's Largest Automaker”. forbes.com. Pristupljeno 27. 1. 2016. 
  4. ^ Bomey, Nathan (30. 1. 2017). „Volkswagen passes Toyota as world's largest automaker despite scandal”. USA Today. Arhivirano iz originala 11. 5. 2017. g. Pristupljeno 20. 6. 2017. 
  5. ^ „China car sales slump ripples globally”. BBC News. 12. 10. 2018. Arhivirano iz originala 19. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  6. ^ „Economic Superpower: Chinese Expansion Has Germany on the Defensive”. Spiegel Online. 24. 5. 2018. Arhivirano iz originala 29. 5. 2018. g. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  7. ^ Rodriguez, Ashley (23. 12. 2015). „'Das Auto' No More – Volkswagen's new slogan is a lesson in humility”. Quartz. Arhivirano iz originala 14. 1. 2016. g. Pristupljeno 13. 1. 2016. 
  8. ^ Cremer, Andreas (22. 12. 2015). „'Das Auto' no more: Volkswagen plans image offensive”. Reuters. Berlin. Arhivirano iz originala 31. 12. 2015. g. Pristupljeno 13. 1. 2016. 
  9. ^ VW Kombi odlazi u penziju (B92, 17. avgust 2013)
  10. ^ Manfred Grieger, Ulrike Gutzmann, Dirk Schlinkert, ur. (2008). Volkswagen Chronicle (PDF). Historical Notes. 7. Volkswagen AG. ISBN 978-3-935112-11-6. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 12. 2010. g. Pristupljeno 21. 12. 2009. 
  11. ^ Miller, Elan (13. 9. 2009). „Was Hitler's Beetle designed by a Jew?”. Jerusalem Post. Pristupljeno 18. 2. 2013. 
  12. ^ a b v Nelson, Walter (1967). Small Wonder. Little, Brown & Company. str. 333. 
  13. ^ William Shirer, The Rise and Fall of the Third Reich (Touchstone Edition) (New York: Simon & Schuster, 1990)
  14. ^ „Last Edition Beetle: History”. lasteditionbeetle.com. Arhivirano iz originala 6. 3. 2015. g. Pristupljeno 11. 10. 2015. 
  15. ^ * Tooze, Adam (2006). The Wages of Destruction: The Making and Breaking of the Nazi Economy. London: Allen Lane. str. 154. ISBN 978-0-7139-9566-4. 
  16. ^ „Seventy-Five Years Ago: Porsche Receives the Order to Construct the Volkswagen”. porsche.com. Porsche AG. 16. 6. 2009. Pristupljeno 22. 1. 2010. 
  17. ^ a b v Odin, L.C. World in Motion 1939 - The whole of the year's automobile production. Belvedere Publishing, 2015. World in Motion 1939: The whole of the year's automobile production. Belvedere. 12. 6. 2015. ASIN B00ZLN91ZG. .
  18. ^ „A Brief History Of Volkswagen”. hillsideimports.com. Arhivirano iz originala 10. 03. 2015. g. Pristupljeno 10. 3. 2015. 
  19. ^ „Volkswagen Faces Suit Over Jewish Slave Labor”. The New York Times. 13. 6. 1998. Pristupljeno 18. 5. 2011. 
  20. ^ „World: Americas German firms face slave labour case”. BBC News. 1. 9. 1998. Pristupljeno 18. 5. 2011. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Volkswagen&oldid=27348233”