Ę

Ę ę (Ę ę; искошено: Ę ę) је слово латинице. Користи се у пољском, литванском и далекарлском језику. Зове се и Е са огоњеком (пољ. e z ogonkiem) (литв. e nosinė). Такође се користи у Наваху да представља носни самогласник [ẽ] и Кенсиу да представља скоро блиски предњи незаобљен самогласник [e̝]. У латинској, ирској и старонордијској палеографији познат је као е каудата (e caudata) - „репаво е“.

Пољски језик

У пољској абецеди, ę долази после е. Никада се не појављује као слово на почетку речи, осим ономатопеје ęsi. Нема један одређени изговор и уместо тога, његов изговор зависи од звукова који прате то слово.

Литвански језик

На литванском, огоњек, назван nosinė (буквално, „носни“) знак, првобитно је означавао назализацију самогласника, али су око касног 17. века, назални самогласници постепено еволуирали у одговарајуће дуге неносне самогласнике у већини дијалеката. Дакле, ознака је сада де факто показатељ дужине самогласника (дужина етимолошки неносних самогласника се означава другачије), а некада назални ен/ем облици сада се изговарају [еː], као у kęsti (патити) – kenčia (пати или пати), тако да ę више није носно.

Рачунарски кодови

Знак	Ę		ę
Назив у Уникоду	LATIN CAPITAL LETTER E WITH OGONEK		LATIN SMALL LETTER E WITH OGONEK
Врста кодирања	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална
Уникод	280	U+0118	281	U+0119
UTF-8	196 152	C4 98	196 153	C4 99
Нумеричка референца знака	Ę	Ę	ę	ę
ISO 8859-2 / ISO 8859-4	202	CA	234	EA
ISO 8859-10	221	DD	253	FD

Слична слова

• Ѧ ѧ

• Ą ą

• Ѫ ѫ

• A a