Јосип Приможич - Тошо (често Јоже Приможич; Љубљана, 7. фебруар 1900Марибор, 18. август 1985) био је југословенски и словеначки гимнастичар, позоришни радник и сликар.

Јосип Приможич
Лични подаци
НадимакТошо
Датум рођења(1900-02-07)7. фебруар 1900.
Место рођењаЉубљана, Аустроугарска
Датум смрти18. август 1985.(1985-08-18) (85 год.)
Место смртиМарибор, Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ДржављанствоСоцијалистичка Федеративна Република Југославија
Спортске информације
СпортГимнастика
Награде и медаље
Освојене медаље
Гимнастика
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1928. Амстердам разбој
Бронзана медаља — треће место 1928. Амстердам вишебој екипно
Светска првенства
Сребрна медаља — друго место 1926. Лион вратило
Сребрна медаља — друго место 1926. Лион вишебој екипно
Златна медаља — прво место 1930. Луксембург партер
Златна медаља — прво место 1930. Луксембург коњ са хватаљкама
Златна медаља — прво место 1930. Луксембург разбој
Златна медаља — прво место 1930. Луксембург вишебој појединачно
Бронзана медаља — треће место 1930. Луксембург вишебој екипно
Бронзана медаља — треће место 1938. Праг разбој
Бронзана медаља — треће место 1938. Праг вишебој екипно

Биографија уреди

Јосип Приможич је рођен од оца Јосипа и мајке Антонија рођене Водушек. Мајка му је умрла када је Јосип био дете, тако да је одрастао у породици свог ујака Ферди Приможич. У Љубљани, је завршио шест разреда основне школе, где се први пут упознао са гимнастиком, која је у то време била изузетно популаран спорт. На почетку Првог светског рата пошао је први разред реалке, али због тешке ситуације у породици престаје да иде у гимназију и отишао је на занат.

Године 1918, напунивши 18 година, отишао је у војску. Због слабе физичке издржљивости после три месеца су га пребацили у војну фабрику оружја у Љубљани. Касније на село у је побегао сељаку Тржану у Заградишче на Долењском, где је живео као слуга за готово три године.

Године 1921, је отишао у Љубљану где је поново био позван на одслужење војног рока, сада у новооснованој држави Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Овај пут војску је служио у Краљеву, где је почео да се озбиљно бави гимнастиком. После одслужења војног рока први посао му је у Марибору обезбедио Леон Штукељ који је ту радио као судија. Штукељ је желео да има гимнастичара за заједничке тренинге и припреме за такмичења. Након дипломирања средње класе школске 1931/32 почиње да слика. Направио је око 1600 слика и портрета. Имао је око 160 изложби (28 самосталних) у земљи и иностранству. Урадио је 65 сценографија за драмске, оперске и балетске представе. Његов плодан стваралачки рад на уметничком пољу је завршио као директор техничких служби СНГ у Марибору.

По њему се данас назива улица Тоше Приможича у Марибору.

Гимнастичарска каријера уреди

У Сокол дошао је на позив Станета Дерганца где је под његовим надзором почео озбиљно вежбати. У само једној години вежбања је толико напредовао да је позван на изборно такмичење за састав екипе (врсте) за Олимпијске игре 1924. у Паризу. Изабран је у екипу и тако је почела његова гимнастичарска каријера и прве олимпијске игре на којима је учествовао. У екипном вишебоју освојено је четврто место.

До Светског првенства 1926. у Лиону био је по успеху трећи гимнастичар у екипи освојивши постао два сребрне медаље на вратилу и екипном вишебоју.

На његовом другом учешћу на Олимпијским играма 1928. у Амстердаму, освојио је две олимпијске медаље, сребрну на разбоју и бронзану у екипном вишебоју.

Светско првенство 1930. у Луксембургу било је је његово науспешније такмичење. Постао је четвороструки светски првак (партер, разбој, коњ са хватаљкама и појединачни вишебој) и трећи у екипном вишебоју.

На другом све-соколском слету 1930. у Београду, Приможич је био други у борби са златни мач краља Александра као најбољи Словенац на такмичењу.

Трећи пут је учествовао на Олимпијским играма 1936., у Берлину, али без запаженијих резултата. Након тога, учествовао је на Светском првенству 1938. у Прагу, где је освојио две бронзане медаље на разбоју и екипном вишебоју.

Последње такмичење на којем је учествовао било је 1940. у Земуну. Напустио је гимнастику и посветио се сликарству.

Састави репрезентација са којима је Јосип Приможич освајао медаље уреди

Леон Штукељ, Јосип Приможич, Антон Малеј, Едвард Антонијевич, Драгутин Циоти, Стане Дерганц, Борис Грегорка, Јанез Порента,
Леон Штукељ, Јосип Приможич, Стане Дерганц, Стане Видмар, Михаел Освалд Петар Суми, Сречко Сршен, Отон Жупан
Леон Штукељ, Јосип Приможич, Антон Малеј, Борис Грегорка, Рафаел Бан Петар Суми, Нели Жупанчич, Стане Жилић
Јосип Приможич, Борис Грегорка, Стјепан Болтисар, Мирослав Форте, Јосип Кујунџић, Јанез Пристов, Милош Скрбиншек, Јоже Ваднов

Види још уреди

Спољашње везе уреди

  • Јосип Приможич на сајту Sports-Reference.com (архивирано)  
  • Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1977.