Адигејски језик
Адигејски језик (изворно: Адыгабзэ), познат и као западночеркески језик (изворно: КӀахыбзэ), матерњи је језик којим говоре Адигејци, севернокавкаски черкески народ који углавном живи на подручју Северног Кавказа и у Турској. Припада породици северозападнокавкаских језика.
| адигејски | |
|---|---|
| западночеркески | |
| Адыгабзэ | |
| Изговор | [a:dəɣaːbza] |
| Говори се у | Русија, Турска, Јордан, Сирија, Израел, Македонија, Ирак, Саудијска Арабија |
| Етничка припадност | Черкези, Адигејци |
Број говорника | око 590.000; од чега 117.500 у Русији (2010−2014.) |
северозападнокавкаски
| |
| ћирилица (тренутно) латиница (историјски) арапско писмо (историјски) грузинско писмо (историјски) | |
| Званични статус | |
Службени језик у |  Адигеја (Русија) |
| Језички кодови | |
| ISO 639-2 | ady |
| ISO 639-3 | ady |
| Глотолог | adyg1241[1] |
.png) Распрострањеност адигејског језика на подручју Адигеје (2002) | |
Има статус званичног језика у Републици Адигеји на југозападу Русије. Изван Русије, највећи број говорника адигејског језика живи у Турској, Јордану, Сирији, Израелу, Ираку и Саудијској Арабији, а једна мања група и у неколико села на северу Северне Македоније. Укупан број говорника је процењен на око 590.000 особа.[2]
Адигејски језик је правописно стандардизован релативно касно, тек након Октобарске револуције 1917. у Русији, а као званично писмо од 1936. користи се ћирилица. Пре увођења ћириличног писма паралелно је кориштена латиница и арапско писмо.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Adyghe”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Adyghe at Ethnologue (19th ed., 2016)
