Благај (Слуњ)
Благај је насељено мјесто града Слуња, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Благај | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Град | Слуњ |
| Област | Кордун |
| Становништво | |
| — 2011. |  27 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 12′ 43″ С; 15° 32′ 30″ И / 45.2120138° С; 15.5416601° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 233 m |
  Благај Благај на карти Хрватске | |
 Благај Благај на карти Карловачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 47243 Вељун |
| Позивни број | +385 47 |
Географија
уредиБлагај се налази око 13 км сјеверозападно од Слуња. Мјесто је настало спајањем бивших насеља Хрватски Благај и Српски Благај.
Историја
уредиБлагај је постојао у средњем веку, био са статусом "трг" и доживео је велики процват у 15. веку.[1]
Симо Скелеџић, грађанин и трговац карловачки, родом из Благаја, умро је 1799. године. Симо је оставио својом последњом вољом Фонду школском у Карловцу, своју кућу и све ствари, чија је вредност процењена на 13.521 ф. 46 новчића. Од тог новца купљена је школска зграда у Карловцу за 9.000 ф. у којој се читав век изводила настава.[2]
У Благају је основано православно парохијско звање и почеле су да се воде црквене матице 1780-1782. године. Православни храм посвећен Св. Георгију постојао је 1846. године, када су свештеници били Кузман и Симеон Мерђеновић. Благајска парохија је тада имала 2184 православца, а ка њој су гравитирале парохијске филијале: Цвијановић брдо, Кремен (са црквом Св. Николе), Гнојнице, Миљевац, Горња Глина, Глинице, Глина, Бандино село и Црно врело (са црквом Св. Параскеве).[3]
Благај се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Усташки злочини у Другом светском рату
уредиТако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба, 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.[4]
Попова јама – бездан у Хрватском Благају – Вељунски покољ 520 Срба мушкараца.
Становништво
уредиПрема попису становништва из 2011. године, насеље Благај је имало 27 становника.[5]
| Демографија[6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 345 | |
| 1971. | 219 | |
| 1981. | 104 | |
| 1991. | 128 | |
| 2001. | 38 | |
| 2011. | 27 | |
Извори
уреди- ^ "Дело", Београд 1897.
- ^ "Школски лист", Сомбор 1907.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 253
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 2. 5. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
уреди | Овај чланак везан за села у Карловачкој жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
