Будимљанска епархија
Будимљанска епархија је древна епархија Српске православне цркве, коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава Немањић, са средиштем у манастиру Ђурђеви Ступови на Лиму,[1][2] који је нешто раније подигао жупан Стефан Првослав, синовац српског великог жупана Стефана Немање. Епархија је обухватала област горњег Полимља, а назив је добила по древној жупи Будимљи, која је била једна од матичних области средњовековне Србије.[3][4] Приликом проглашења Српске патријаршије (1346), будимљански епископи су добили почасни наслов митрополита.[5]
Средином 15. века, ово подручје је потпало под турску власт,[6] али Будимљанска епархија је успела да опстане и почевши од 1557. године налазила се у саставу обновљене Српске патријаршије. Крајем 17. или почетком 18. века, услед великих промена које су наступеле као последица аустријско-турских ратова, подручје Будимљанске епархије је прикључено суседним епархијама.[7] Такво стање је остало све до 1947. године, када је на том подручју створена нова Будимљанско-полимска епархија.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Богдановић 1981, стр. 317-320.
- ^ Popović 2002, стр. 171-184.
- ^ Томовић 2002, стр. 63-75.
- ^ Премовић 2012.
- ^ Јанковић 1985.
- ^ Šabanović 1959.
- ^ Тричковић 1980.
Литература
уреди- Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
- Богдановић, Јелена (2011). „Просторни склоп цркве светог Георгија у Будимљи и средњовековне градитељске традиције”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 95—107.
- Војводић, Драган (2011). „Поствизантијско сликарство Ђурђевих Ступова у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 553—575.
- Дашић, Миомир (2011). „Манастир Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија у историји”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 17—41.
- Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ.
- Кнежевић, Бранка (2011). „Манастири и цркве Будимљанске епархије”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 249—269.
- Мано-Зиси, Катарина (2011). „Књиге Будимљанске епархије у 16. веку”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 533—551.
- Медојевић, Јово (2011). „Манастирски метоси у области Будимљанске епархије”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 313—321.
- Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес.
- Мишић, Синиша; Миљковић, Ема (2011). „Истрживања сакралне топографије Горњег Полимља (до краја 16. века)”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 457—463.
- Пириватрић, Срђан (2011). „О Стефану Првославу, ктитору цркве Светог Георгија у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 54—63.
- Поповић, Даница (2011). „Исихастирије манастира Ђурђеви ступови у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 323—341.
- Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century”. Старинар. 51 (2001): 171—184.
- Премовић, Маријан (2011). „Насеља и становништво Будимљанске жупе”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 445—455.
- Премовић, Маријан (2012). Жупа Будимља у средњем вијеку. Цетиње: Државни архив Црне Горе.
- Радујко, Милан (2011). „Катедрална намена и ентеријер Ђурђевих ступова: Доње место и сапрестоље”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 125—153.
- Ракић, Зоран (2011). „Зидно сликарство 16. и 17. века у Горњем Полимљу”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 577—599.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра.
- Томовић, Гордана (2002). „Жупа Будимља”. Милешевски записи. 5: 63—75.
- Тричковић, Радмила (1980). „Српска црква средином XVII века”. Глас САНУ. 320 (2): 61—164.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Чанак-Медић, Милка (2011). „Нова сазнања о најстаријем раздобљу Ђурђевих ступова у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 109—124.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
