Велики Шиљеговац
Велики Шиљеговац је насељено место града Крушевца у Расинском округу, у подножју планине Јастребац, у средишту Долине Рибарске реке, на надморској висини 304 м. Према попису из 2002. било је 2682 становника (према попису из 1991. било је 2983 становника).
Велики Шиљеговац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Расински |
| Град | Крушевац |
| Становништво | |
| — 2011. | 2682 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 31′ 01″ С; 21° 31′ 29″ И / 43.516833° С; 21.524666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 303 m |
.svg)  Велики Шиљеговац Велики Шиљеговац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37204 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Општина Велики Шиљеговац уреди
До 1965. ово насеље је било седиште општине Велики Шиљеговац коју су чинила насељена места: Беласица, Бојинце, Бољевац, Црквина, Дворане, Ђунис, Гревци, Јошје, Каоник, Ловци, Мала Река, Мало Крушинце, Петина, Пољаци, Позлата, Рибаре (заједено са Рибарском Бањом која у то време није имала статус самосталног насељеног места), Рлица, Росица, Срндаље, Сушица, Велики Шиљеговац, Велико Крушинце, Здравиње, Зебица и Зубовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Крушевац.
Историја уреди
Први писани подаци о Шиљеговцу потичу из 1371. године у Повељи Кнеза Лазара. Име потиче од речи „шиљеже“, која се користи као назив за јагњад, с обзиром да је због специфичног рељефа и географског положаја овај простор био идеалан за бављење сточарством. У каснијим вековима, поред номада, овде су се насељавали и становници из других крајева Србије.
Стари прота Аврам Јовановић парох из места, је убијен од стране Бугара у Првом светском рату. Убијен је зверским начином на мосту на Морави и затим бачен у реку, да му се леш не нађе.[1]
У 19. веку се у насељу прави барутана, која је касније премештена у Крушевац и данас послује у оквиру Трајал корпорације (некадашљи називи: Милоје Закић, Обилићево). Због близине Јастрепца (који је најшумовитија планина у Србији), у Шиљеговцу је направљена стругара за обраду дрвета, које је посебном пругом уског колосека допремљано са Јастрепца. Наследник тог погона је данашње предузеће Савремени дом. Тада је укинута и општина која је до тада постојала у Шиљеговцу и сви административни послови прешли су у Крушевац. Основна школа у Шиљеговцу почела је са радом 27. новембра 1866. и постоји и данас.
Овде се 1876. одиграла Битка код Великог Шиљеговца.
Данашњост уреди
Као и у прошлости, и данас је главно занимање сточарство, само што више нема номадског нити екстензивног, већ се, најчешће, говеда и свиње чувају у објектима који су направљени у последњих двадесетак година. Данас се ту чува више хиљада грла. Такође је изражена производња четинара и другог украсног биља.
Демографија уреди
У насељу Велики Шиљеговац живи 2197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (40,6 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 4 | ||
| 80+ | 19 | 50 | ||
| 75—79 | 49 | 92 | ||
| 70—74 | 68 | 112 | ||
| 65—69 | 74 | 84 | ||
| 60—64 | 80 | 83 | ||
| 55—59 | 79 | 70 | ||
| 50—54 | 125 | 147 | ||
| 45—49 | 100 | 95 | ||
| 40—44 | 82 | 60 | ||
| 35—39 | 83 | 80 | ||
| 30—34 | 87 | 89 | ||
| 25—29 | 94 | 79 | ||
| 20—24 | 76 | 79 | ||
| 15—19 | 84 | 52 | ||
| 10—14 | 80 | 82 | ||
| 5—9 | 63 | 58 | ||
| 0—4 | 61 | 60 | ||
| Просек : | 40,6 | 44,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.102 | 238 | 781 | 69 | 13 | 1 |
| Женски | 1.176 | 128 | 795 | 225 | 23 | 5 |
| УКУПНО | 2.278 | 366 | 1.576 | 294 | 36 | 6 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 672 | 407 | 0 | 1 | 94 |
| Женски | 549 | 430 | 0 | 0 | 24 |
| УКУПНО | 1.221 | 837 | 0 | 1 | 118 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 13 | 23 | 50 | 9 | 12 |
| Женски | 0 | 0 | 24 | 9 | 1 |
| УКУПНО | 13 | 23 | 74 | 18 | 13 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 6 | 7 | 23 | 14 |
| Женски | 5 | 1 | 1 | 22 | 29 |
| УКУПНО | 6 | 7 | 8 | 45 | 43 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 11 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 13 | 0 | 0 | 2 | |
Референце уреди
- ^ "Правда", Београд 20. мај 1932. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Извори уреди
- Велики Шиљеговац (језик: српски)
- Велики Шиљеговац - Историја Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2019) (језик: српски)
