Весна Братић
Весна Братић (Требиње, 25. мај 1977[1]) јесте ванредни професор Филолошког факултета Универзитета Црне Горе. Била је министарка просвјете, науке, културе и спорта у Влади Здравка Кривокапића.
Весна Братић | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||
Датум рођења | 25. мај 1977. | ||||||||||||||
Мјесто рођења | Требиње, СФР Југославија | ||||||||||||||
Држављанство | Црна Гора | ||||||||||||||
Народност | Српкиња | ||||||||||||||
Религија | Православни хришћанин | ||||||||||||||
Универзитет | Филозофски факултет Универзитета Црне Горе | ||||||||||||||
Професија | професор енглеског језика и књижевности, доктор наука | ||||||||||||||
|
Биографија
уредиОбразовање и академска каријера
уредиОсновну школу и гимназију је завршила у Билећи. Дипломирала је 2000. године на Одсјеку за енглески језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета Црне Горе у Никшићу. Запослила се као сарадник у настави на Институту за стране језике 2003. године.
Магистрирала је 2007. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду са тезом у којој је развила компаративну анализу приповедачког поступка Александра Тишме и Виљема Фокнера. На истом факултету је и докторирала 2012. године са тезом „Слике Америке у дјелима Сема Шепарда и Дејвида Мемета”.[2]
Изабрана је 2013. године у звање доцента на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу. За ванредног професора је изабрана децембра 2018. године. Паралелно са тим, предаје енглески језик на Електротехничком факултету Универзитета Црне Горе.[3]
Министарка просвјете, науке, културе и спорта
уредиБила је један од оснивача невладине организације "Не дамо Црну Гору", коју су у јулу 2020. године основали универзитетски професори у Црној Гори на челу са Здравком Кривокапићем.[4]
Скупштина Црне Горе ју је 4. децембра 2020. године изабрала за министарку просвјете, науке, културе и спорта у Влади Црне Горе под председништвом Здравка Кривокапића.
Ставови
уредиВесна Братић се изјашњава као српски националиста[5]:
Рече ми један чоек: Ти си српски националиста, као да је то увреда. Јесам. Ја јесам националиста. Српски. Не но ћу белгијски. То само значи да волим свој народ.
Због текста хрватског новинара Бориса Дежуловића "Спасимо српске светиње" у којем на недоличан говори о манастиру Острог, Весна Братић је за аутора рекла да је: "граџанин, шатрољевичар" и "ђубре усташко".[5]
Нашла се и на мети критика након што је на свом Фејсбук профилу објавила фотографију са описом: "Женско ко женско, чак и кад је четник".[5]
Референце
уреди- ^ „BILTEN Univerziteta Crne Gore” (PDF).
- ^ „Биографија Весне Братић”. Филолошки факултет Универзитета Црне Горе.
- ^ „Биографија министарке Весне Братић”. Министарство просвјете, науке, културе и спорта Црне Горе. Архивирано из оригинала 17. 01. 2021. г.
- ^ „Универзитетски професори формирали НВО „Не дамо Црну Гору””. Митрополија црногорско-приморска.
- ^ а б в „Bratić vrijeđala Dežulovića: Kontekstom brani stav da je "đubre ustaško"”. Vijesti. 8. novembar 2020.