Википедија:Википројекат (Не)Позната Србија – Крагујевац

Википројекат (Не)Позната Србија замишљен је тако да се кроз његову реализацију истраже неке чињенице о Србији које би требало да су познате — а нису.

Ове године изабрали смо Крагујевац. Инспирација нам је била Ботаничка башта Крагујевац. У Крагујевцу постоји ботаничка башта највећа на Балкану, као и највећи акваријум слатководних риба у региону, о којима шира јавност у Србији не зна ништа или зна мало, па бисмо кроз овај пројекат желели да представимо ове ресурсе, са посебним нагласком на фотографијама којих на Википедији нема уопште, а у другим изворима мало (за Башту) или готово нема (за Акваријум). Пишући о ботаничкој башти „Јевремовац“ приметили смо да се у свим медијима понавља једна иста реченица – „Јевремовац“ је прва и једина ботаничка башта у Србији, што није тачно још од 1997 године...

Осим чланцима о ове две институције, Википедија на српском језику биће овим пројектом обогаћена и недостајућим или штурим чланцима о биљним врстама које се у Башти узгајају, као и о врстама риба које се могу видети у Акваријуму. Успут ће бити истражене и друге значајне теме о Крагујевцу које недостају, па ће и о њима бити написани чланци и што је још важније, поставиће се на Оставу недостајуће фотографије у слободном приступу.

Реализатори пројекта су Милица Буха (Корисник:BuhaM) и Миомир Магдевски (Корисник:Miomir Magdevski).

Зашто (Не)позната Србија

У популарним текстовима новинари се у великој мери ослањају на податке које нађу на Википедији, али не само новинари. Кроз различите пројекте писала сам чланке повезане једном темом и дешавало се да је, после њиховог појављивања на Википедији уследила реакција јавности, можда баш као резултат ових чланака:

Податак да је „Јевремовац” једина ботаничка башта у Србији наведен је чак и у Одлуци о утврђивању Ботаничке баште „Јевремовац“ у Београду за споменик културе из 2007. (иако крагујевачка ботаничка башта постоји од 1997), дакле 10 година пре доношења ове одлуке. У оквиру пројекта Вики Сениор написан је чланак Ботаничка башта Крагујевац, а на ову грешку одмах је указано уредништву студентског он-лајн часописа „Симбиоза“ и они су је исправили.^[1]

Глумачка династија Поповић – пишући 2017. године, у оквиру пројекта Вики Библиотекар, биографије српских глумаца с краја 19. и почетка 20. века уочила сам да многи од њих потичу или имају везе са породицом свештеника Луке Поповића из Врањева, па сам их све повезала овим једним чланком (написан септембра 2017). Половином 2018. у Српском народном позоришту организована је изложба „Поповићи – Позоришна династија (1808-1949)”.^[2]

Црквена порта у Вранићу – током 2018. године кроз пројекат Београдски библиотекари о Београду обрађивани споменици културе у Београду. Међу њима је била и Црква брвнара у Вранићу, за коју смо током реализације пројекта установили да се у постојећем чланку (и на сајту САНУ) налази слика сасвим другачијег објекта, као и да текст чланка преноси застареле податке. У оквиру пројекта смо обишли и фотографисали ову цркву, али и друге објекте који се око ње налазе и ажурирали податке. Наша активност одвијала се у пролеће 2018. а почетком јула исте године испред Павиљона „Цвијета Зузорић“ организована је изложба „Црквена порта у Вранићу”.^[3] После изложбе написан је и сам чланак, који обухвата све објекте.

Активности у оквиру пројекта

Јануар – април:

Претраживање недостајућих тема о самом Крагујевцу ради прикупљања недостајућих података и фотографија
Успостављање контакта

Писање првих чланака

Превод чланака о Башти и Акваријуму на енглески, уколико се нађе довољно онлајн извора на енглеском

Мај:

У Крагујевцу смо били од 8. до 10. маја. Обишли смо Ботаничку башту, Акваријум, 4 крагујевачка парка, тргове, музеје и друга значајна места. Прикупљене су фотографије за чланке који ће бити написани и допуњени у оквиру пројекта, али и за оне који су написани, али немају фотографије.

Направљени су контакти са људима који ће такође дати своје фотографије, а можда и друге доприносе пројекту.

Јун – децембар:

Писање чланака.
Обрада и постављање фотографија на Викимедијину оставу.
Постављање фотографија у написане, допуњене и већ постојеће чланке за које су прикупљене фотографије релевантне.

Написани и допуњени чланци

Нови чланци

Чланци који су се појавили као потребни током реализације пројекта. а нису директно везани за Крагујевац

Допуњени чланци

Акваријум Крагујевац — текст и слике (@)
Музеј Стара ливница
Зграда ливнице са ковачницом у Крагујевцу
Грошничко језеро — текст (@)
Споменик природе Рогот — текст (@)
Српски кукурек — текст и слика (@)
Бубањ (језеро) — текст и слике (@)
Крагујевац — име града и птица крагуј, признања која град додељује, манифестације
Ботаничка башта Крагујевац — оригиналне фотографије Баште и ажурирање актуелног стања (@)
Списак биљних врста у Ботаничкој башти у Крагујевцу — оригиналне фотографије врста из Баште (@)
Лутрија - поглавље Лутрија у Србији (основана у Крагујевцу) (@)
Антоније Арнот Арновљев — допуњено подацима о периоду када је предавао физику на Лицеуму (у Крагујевцу, па у Београду) (@)
Исидор Стојановић — допуњено подацима о периоду када је предавао физику на Лицеуму (у Крагујевцу, па у Београду) и објављеним књигама (@)
Дом омладине Крагујевац — допуњено разним подацима, највише о Споменику групи Смак, сликом споменика (@)
Саборна црква у Крагујевцу — допуњено разним подацима (@)
Кнежев арсенал — допуњено разним подацима и сликама (@)

Ставке на Вики подацима

Чланци преведени на енглески или допуњени

Botanical Garden Kragujevac
Aquarium Center Kragujevac
Svetozar Andrejević — допуњен, исправљени подаци

Потенцијални кандидати за допуну и сређивање

Контакти и нови уредници

У Крагујевцу је остварено неколико потенцијално корисних контаката.

У Ботаничкој башти успоставили смо контакт са управницом Баште, професорком Маријаном Косанић, њеном претходницом, професорком Снежаном Бранковић и њиховим сарадницама Ангелином Нинковић и Иваном Круљевић.
У Акваријуму смо успоставили контакт са управником и оснивачем ове институције, професором Владицом Симићем.
Такође користан контакт успоставили смо са еколошким активистом, народним послаником и оснивачем Еко парка (један од четири крагујевачка парка који промовише њихова туристичка органиѕација), Слађаном Ракићем.

Од ових контаката очекујемо и доприносе на Википедији и Остави.

Потенцијално користан контакт, који такође може донети неке доприносе, је и са кустоскињом Музеја Тополивница.

Нови уредници

Корисник:Ivana Kruljević (квалитетне фотографије Ботаничке баште и заступљених биљних врста у различитим вегетационим периодима)

Напомене

^ (@) - ознака да је чланак довршен (текст, слике, додатни подаци и др.)

Референце

^ Mijajlović, Marija (2022-02-22). „Botanička bašta – institut i spomenik prirode”. Časopis Simbioza. Приступљено 2024-01-22.
^ Stojanovic, Olja (2018-06-13). „ПОПОВИЋИ - Позоришна династија (1808-1949)”. Музеј позоришне уметности Србије (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-22.
^ „Београд– Изложба „Црквена порта у Вранићу“ Завода за заштиту споменика културе града Београда” (PDF). Београдско наслеђе.

[4] (@) - ознака да је чланак довршен (текст, слике, додатни подаци и др.)

[1] Mijajlović, Marija (2022-02-22). „Botanička bašta – institut i spomenik prirode”. Časopis Simbioza. Приступљено 2024-01-22.

[2] Stojanovic, Olja (2018-06-13). „ПОПОВИЋИ - Позоришна династија (1808-1949)”. Музеј позоришне уметности Србије (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-22.

[3] „Београд– Изложба „Црквена порта у Вранићу“ Завода за заштиту споменика културе града Београда” (PDF). Београдско наслеђе.

[1]

[2]

[3]

[н. 1]