Војин Божовић
Војин Божовић Шкоба (Цетиње, 1. јануар 1913—Београд, 19. април 1983) био је југословенски фудбалер, фудбалски репрезентативац и фудбалски тренер.
| Војин Божовић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Надимак | Шкоба | ||
| Датум рођења | 1. јануар 1913. | ||
| Место рођења | Цетиње, Краљевина Црна Гора | ||
| Датум смрти | 19. април 1983. (70 год.) | ||
| Место смрти | Београд, СФРЈ | ||
| Позиција | нападач | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1931— 1933—1941 1945 1946—1949 |
СК Југославија Обилић Мачва Шабац ФК Југославија Анастас Београд БСК Београд СР Црна Гора Будућност Титоград | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| 1936—1941 | Југославија | 8 | (5) |
| Тренерска каријера | |||
| 1946—1955 1955—1956 1956—1958 1958—1959 1959—1960 1964—1965 1967—1970 |
Будућност Титоград Раднички Београд БСК Београд Сарајево ОФК Београд репрезентација Либије Ал Кадисија | ||
Каријера уреди
Каријеру је почео у омладинском тиму Будућност Титоград, а каријеру наставио у ФК Југославија. Након тога, Божовић је играо за београдски Обилић.[1] На позив старијег брата Вида играо је и за Мачву Шабац, а након што се вратио у Београд, играо је за поново за ФК Југославија и Анастас Београд. Врхунац каријере имао је у дресу БСК Београда, за који је играо од 1933. до 1941. године и са којим је освојио Првенство Југославије 1935, 1936 и 1939. године.[1] На послератном првенству 1945. године играо је за репрезентацију Црне Горе, а након тога као играч и тренер за Будућност Титоград, од 1946. до 1949. године, када је завршио играчку каријеру.[2][3]
За фудбалску селекцију Београда одиграо је 11 утакмица, три за „Б“ тим репрезентације Југославије. За најбољу репрезентацију Југославије играо је на 8 утакмица и постигао 5 голова, од 1936. до 1941. године. Дебитовао је 6. септембра 1936. године у пријатељској утакмици против репрезентације Пољске у Београду, са два постигнута гола.[2] Од националног тима опростио се 23. марта 1941. године у утакмици против селекције Мађарске у Београду, последњој фудбалској утакмици Југославије пред Други светски рат.[1]
Важи за једног од најбољих играча у историји предратног фудбала Црне Горе и за једног од најбољих нападача у југословенском фудбалу до 1941. године. Играо је позицију нападача, био добар извођач слободних удараца и дриблер са јаким шутом.[1]
Након што је завршио играчку каријеру, посветио се тренерској. Од 1946. до 1955. године био је тренер Будућности Титоград, водио је и Раднички Београд (1955—1956), а након тога БСК Београд (1956—1958).[1] Након тога водио је Сарајево (1958—1959) и ОФК Београд (1959—1960). Од 1964. до 1965. године водио је репрезентацију Либије, а тренерску каријеру завршио на клуби либијске Ал Кадисије (1967—1970).[1][4]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ „Božović Vojin”. reprezentacija.rs. 29. 11. 2009.
- ^ а б „Vojin Božović (1913-1983)”. ofkbeograd.co.rs. Приступљено 11. 9. 2019.
- ^ „“Plavi” u zoni “sedam plus”: Potop Poljaka u kišnom Beogradu”. strategija.org. Приступљено 11. 9. 2019.
- ^ „FOS priča o Vojinu Božoviću, najboljem crnogorskom predratnom fudbaleru, prvom koji je zatresao mrežu Liverpula”. fosmedia.me. 24. 10. 2018.
Спољашње везе уреди
- Војин Божовић на сајту reprezentacija.rs
- Војин Божовић на сајту worldfootball.net
