Вјетреница
Вјетреница је пећина у Босни и Херцеговини, у Федерацији БиХ. Ово је највећа и најпознатија пећина у БиХ и представља заштићени споменик природе и туристичко одредиште у југоисточном делу Херцеговине.[1] Смештена је 300 метара источно од села Завала, на западном крају Попова поља, у општини Равно. Удаљена је 12 km од места Слано на обали Јадранског мора (Хрватска). Укупно је откривено око 7.014 метара подземних канала.[1] У пећини се налазе пространи ходници и дворане и богат хидрографски свет са бројним језерима, неколико водопада, више сталних потока и на десетине мањих периодичних токова који теку разним смеровима. Ова пећина је заштићени споменик природе од 1950. године. Температура у пећини је константна током целе године и износи 11,4 °C.
Историја истраживања
уредиПрво навођење Вјетренице као занимљивог пећинског феномена забележено је код Плинија Старијег у његовом делу Historia naturalis, 77. године.[1] Највећа открића вршио је чешки спелеолог Карел Абсолон у периоду од 1912. до 1914. године, док ју је први научно описао београдски истраживач Михајло Радовановић 1929. године. Каснија истраживања урађена су у склопу заједничког пројекта уређења пећине Вјетренице, које су извели спелеолошко друштво „Босанско-херцеговачки крш“ и фирма „Енергоинвест“ из Сарајева у периоду од 1958. до 1961. године. Нову топографску карту подручја израдио је СО „Велебит“ из Загреба 2002. године. Од 2002. сваке године одржавају се спелеоелошки кампови.
Палеонтолошка открића
уредиУ Вјетреници је до сада пронађен читав низ занимљивих палеонтолошких налаза, међу којима се издвајају цео костур леопарда (Panthera pardus), пронађен 1968. године, као и више делимичних налаза остатака животиња. Најцеловитији палеонтолошки опис пећине до сада је урадио Мирко Малез, 1969. године.
Зоолошке карактеристике
уредиВјетреница поседује веома богат пећински свет, у којем је забележено скоро 200 различитих животињских врста, од којих 91 троглобионата, а 37 њих је први пут пронађено и описано управо на овом месту (лат. Locus typicus). Најпознатији представник биодиверзитета пећине је човечја рибица (лат. Proteus anguinus),[1] која насељава ужи део крашких подручја Босне и Херцеговине, а поред тога живи још само у Италији, Словенији и Хрватској.[2]
Вјетреница данас
уредиПећина је била електрифицирана у дужини од 1.050 метара, стаза с прекидима уређена до 1.800 метара, а отворена је за туристичке посете од 1964. године.[1] У грађанском рату у БиХ доста опреме је уништено, али је спелеолошко удружење Вјетреница — Попово поље обновила туристички програм уз провизорно осветљење. Урађен је и пројект модерне електрификације нисконапонском струјом. Посете Вјетреници су могуће сваког дана. Године 2004. пећина је кандидована за прелиминарну листу светске баштине Унеска.[3] Током 2010. године, реконструисана је расвета у пећини и уређена туристичка стаза постављањем рукохвата. Данас је за туристе доступно око 650 метара пећине.[1]
Програм популаризације обухватио је израду веб странице, покренути су културни сусрети у Вјетреници, штампана пригодна поштанска марка, а урађена су и два документарна филма са четири епизоде.
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ „Вјетреница, путовање скривеним свијетом”. Равно: Јавно предузеће Вјетреница — Попово поље.
- ^ Sket, Boris (1997). „Distribution of Proteus (Amphibia: Urodela: Proteidae) and its possible explanation”. Journal of Biogeography. 24 (3): 263—280. doi:10.1046/j.1365-2699.1997.00103.x.
- ^ „Vjetrenica cave”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 28. 9. 2019.