Грабовица (Горњи Милановац)

Грабовица
Грабовица;
	Поглед из Грабовице ка Горњем Милановцу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	456
Географске карактеристике
Координате	44° 01′ 00″ С; 20° 30′ 00″ И / 44.016666° С; 20.5° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	520 m
	Грабовица Грабовица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32300
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Грабовица је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 456 становника. Налази се на надморској висини од 350 до 700 м, а површине је 1.548 ха. Са источне стране се ослања на периферију вароши Горњи Милановац.^[1]

Овде се налазе Крајпуташ Чедомиру Тодоровићу у Грабовици и Стари надгробни споменици на сеоском гробљу у Грабовици.

Историја уреди

По предању, село је добило назив по великим забранима (шумама) грабовог дрвета Грабовица.

Становници села су масовно учествовали у боју против Турака на Косову рољу 28. јуна 1389. године. Нису смели да сачекају најезду Турака већ су се масовно иселили. Ново становништво се у 18. веку доселило из Старог Влаха, Црне Горе и Херцеговине и попунило испражњена подручја.^[1]

Ово село се први пут помиње у турском попису 1525. године под именом Рапах и тада је имало 32 дома. На више локалитета у селу налазе се ископине „Џиновске цркве”, у засеоку Кршићу, као и „Џиновско гробље” на Рапај брду. Ископано је и неколико крстова, кандила, старог новца и сл.^[1]

Село је припадало општини Брусница. Школу је имало у Горњем Милановцу и припадало је парохији цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Сеоска слава је Велики Спасовдан.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 123 ратника. Погинуло их је 91 а 32 је преживело.^[1]

Галерија уреди

Демографија уреди

У пописима село је 1910. године имало 878 становника, 1921. године 605, а 2002. године тај број је спао на 340.^[1]

У насељу Грабовица живи 414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (42,9 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 152 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У месту је рођен српски новинар, уредник и публициста Миломир Марић. Овде је живео музички уметник Миливоје Ивановић.^[2]

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	875
1953.	890
1961.	897
1971.	623
1981.	578
1991.	523	522
2002.	496	497
2011.	456

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	495	99,79%
непознато	1	0,20%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	0
80+	5	7
75—79	18	20
70—74	16	18
65—69	14	24
60—64	8	12
55—59	12	8
50—54	26	14
45—49	19	29
40—44	19	13
35—39	12	16
30—34	11	10
25—29	19	17
20—24	23	15
15—19	10	16
10—14	8	11
5—9	15	12
0—4	8	11
Просек :	42,9	44,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	172	188	235	173	156	158	152

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	29	33	22	28	28	5	4	2	1	0	3,26

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	212	66	127	16	3	0
Женски	219	44	129	42	3	1
УКУПНО	431	110	256	58	6	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	124	20	0	0	60
Женски	69	15	0	0	33
УКУПНО	193	35	0	0	93
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	7	10	2	11
Женски	1	0	4	2	1
УКУПНО	6	7	14	4	12
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	3	0	1
Женски	0	0	2	3	4
УКУПНО	0	1	5	3	5
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	2
Женски	2	0	0	2
УКУПНО	4	0	0	4

Референце уреди

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 185.
^ „Светски, а наш: Српском композитору тражили да лично рекламира италијанске шпагете”. Б92. 23. 1. 2023. Приступљено 25. 1. 2023.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 185.

[2] „Светски, а наш: Српском композитору тражили да лично рекламира италијанске шпагете”. Б92. 23. 1. 2023. Приступљено 25. 1. 2023.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]