Грабовица (Горњи Милановац)

Грабовица је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 456 становника. Налази се на надморској висини од 350 до 700 м, а површине је 1.548 ха. Са источне стране се ослања на периферију вароши Горњи Милановац.[1]

Грабовица
Поглед из Грабовице ка Горњем Милановцу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 456
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 00″ С; 20° 30′ 00″ И / 44.016666° С; 20.5° И / 44.016666; 20.5
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина520 m
Грабовица на карти Србије
Грабовица
Грабовица
Грабовица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32300
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Овде се налазе Крајпуташ Чедомиру Тодоровићу у Грабовици и Стари надгробни споменици на сеоском гробљу у Грабовици.

Историја уреди

По предању, село је добило назив по великим забранима (шумама) грабовог дрвета Грабовица.

Становници села су масовно учествовали у боју против Турака на Косову рољу 28. јуна 1389. године. Нису смели да сачекају најезду Турака већ су се масовно иселили. Ново становништво се у 18. веку доселило из Старог Влаха, Црне Горе и Херцеговине и попунило испражњена подручја.[1]

Ово село се први пут помиње у турском попису 1525. године под именом Рапах и тада је имало 32 дома. На више локалитета у селу налазе се ископине „Џиновске цркве”, у засеоку Кршићу, као и „Џиновско гробље” на Рапај брду. Ископано је и неколико крстова, кандила, старог новца и сл.[1]

Село је припадало општини Брусница. Школу је имало у Горњем Милановцу и припадало је парохији цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Сеоска слава је Велики Спасовдан.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 123 ратника. Погинуло их је 91 а 32 је преживело.[1]

Галерија уреди

Демографија уреди

У пописима село је 1910. године имало 878 становника, 1921. године 605, а 2002. године тај број је спао на 340.[1]

У насељу Грабовица живи 414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (42,9 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 152 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У месту је рођен српски новинар, уредник и публициста Миломир Марић. Овде је живео музички уметник Миливоје Ивановић.[2]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 875
1953. 890
1961. 897
1971. 623
1981. 578
1991. 523 522
2002. 496 497
2011. 456
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
495 99,79%
непознато
  
1 0,20%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 185. 
  2. ^ „Светски, а наш: Српском композитору тражили да лично рекламира италијанске шпагете”. Б92. 23. 1. 2023. Приступљено 25. 1. 2023. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди