Градња

насеље у Врању, Пчињски округ, Србија

Градња је насељено место града Врања у Пчињском округу. Она је брдско-планинско село у источном делу Пољанице. Од центра Власа, где је седиште Месне заједнице, удаљена је око 1,5 км. Према попису из 2002. било је 247 становника (према попису из 1991. било је 293 становника).

Градња
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.247
Географске карактеристике
Координате42° 42′ 04″ С; 21° 53′ 00″ И / 42.701166° С; 21.883333° И / 42.701166; 21.883333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина653 m
Градња на карти Србије
Градња
Градња
Градња на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Географија

уреди

Градња заузима простор око Крушоглавског потока, потока Мртве стране и Грађанске реке, која настаје од ова два потока. Сада је село разбијеног типа у коме се издвајају махале: Горња, Шуруменска, Доња, Веселинска, Лазина и Џангалска махала. Нешто је збијенија у делу Шуруменске махале. У Градњу се најлакше стиже из Власа, а могуће је доћи теренским возилом из Владичиног Хана, преко Јагњила и Срешка, али по сувом времену.

Историја

уреди

Градња је име добило по некадашњем граду, који је по предању био близу ушћа Грађанске реке у Ветерницу, а његови становници имали њиве у данашњој махали Царинске Луке у Власу. У почетку, село је било збијеног типа. Куће су биле поред реке, у близини школе и цркве а колибе и трле по бреговима где су сада куће. Временом је људима досадило да живе на две локације, па су се преместили ка Мртвој страни, Лазини, Ланишту, Лајковици и низ реку, ближе својим њивама, пашњацима и шуми. У долини Крушоглавског потока постоји црквиште где је некада била црква Свете Петке, а легенда каже да је ту некада раније био манастир. Иначе село има два гробља, једно код цркве, а друго у Лазини, а поред Грађанске реке, на месту званом Вучјак су остаци старог гробља. Године 1861. Градња је имала око 40 кућа, а 1903. имала је око 75 кућа. Најстарије фамилије у Градњи су Шикопарци, који су пореклом из Приштине, Џелепци, Грнчарци, Џеласинци, Веселинци, Џангалци, Калуђерци, Ружићевци, Шуруменци, Ћосинци, Картавелци, Тодоровци , Рамчинци, Коларови, Багламарци.

Живот

уреди

У Градњи су се људи бавили пољопривредом, нарочито ратарством, сточарством и воћарством. Од најстаријих времена у селу је било вредних занатлија познатих у целој Пољаници, а посебно су били истакнути колари, ковачи и лимари (клонфери), о чему говоре многа презимена и надимци у селу. Раније су се становници водом снабдевали из познатих кладенаца, као што су Света Петка, Дурук, Дулан, Горњи кладанац, Крушје, Картавелски и Шуруменски кладанац. Сада је у већини кућа вода доведена локалним водоводима. Од лековитих извора био је познат извор Водица у Парчевиној страни, а веровало се да лечи очи и ране.

Има четвороразредну основну школу, најстарију у Пољаници, која је радила још у турско време, али јој сада прети затварање због драстичног смањења броја ђака.

У Градњи је црква посвећена Светом Николи. Сеоска слава (литије) у Градњи је Света Тројица и Свети Тодор, а махала Лазина слави Светог Марка.

Демографија

уреди

У насељу Градња живи 194 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (43,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 82 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 682
1953. 687
1961. 599
1971. 494
1981. 351
1991. 293 283
2002. 247 249
2011. 187
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
243 98,38%
Хрвати
  
3 1,21%
Украјинци
  
1 0,40%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија слика

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди
  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 152. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе

уреди