Гуанин је једна од четири главне нуклеобазе које се налазе у нуклеинским киселинама (ДНК и РНК). Гуанин је дериват пурина, а у базном пару прави три водоничне везе са цитозином. Гуанин се „гомила“ вертикално са осталим нуклеобазама помоћу ароматских интеракција. Гуанин је таутомер (види кето-енол таутомеризам). Нуклеозид гуанина је гуанозин.

Гуанин
Називи
IUPAC назив
2-амино-1H-пурин-6(9H)-он
Други називи
2-амино-6-хидроксипурин,
2-аминохипоксантин,
Гуанин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.727
KEGG[1]
RTECS MF8260000
UNII
  • InChI=1S/C5H5N5O/c6-5-9-3-2(4(11)10-5)7-1-8-3/h1H,(H4,6,7,8,9,10,11) ДаY
    Кључ: UYTPUPDQBNUYGX-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • InChI=1/C5H5N5O/c6-5-9-3-2(4(11)10-5)7-1-8-3/h1H,(H4,6,7,8,9,10,11)
    Кључ: UYTPUPDQBNUYGX-UHFFFAOYAE
  • c1[nH]c2c(n1)c(=O)[nH]c(n2)N
Својства
C5H5N5O
Моларна маса 151,13 g/mol
Агрегатно стање Бела аморфна чврста материја
Густина 2,200 g/cm³ (израчуната)
Тачка топљења 360 °C (633.15 K) разлаже се
Тачка кључања сублимира
nerastvoran.
Киселост (pKa) 3,3 (амид), 9,2 (секондарна), 12,3 (примарна)[2]
Опасности
Главне опасности Иритант
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineReactivity (yellow): no hazard codeSpecial hazards (white): no code
1
1
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Гуанин је такође име беле аморфне супстанце која се налази у крљуштима одређених риба, измету одређених птица и јетри и панкреасу сисара. У ствари, име нуклеинске базе је изведено из термина 'гуано' (птичији измет), јер је гуанин први пут изолован из птичијег измета.

Референце уреди

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Dawson, R.M.C., et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.

Спољашње везе уреди