Дедовички рејон
Дедовички рејон (рус. Дедовичский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у источном делу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.
| Дедовички рејон Дедовичский район | |
|---|---|
{{{caption2}}}
| |
.svg) | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Административни субјект | Псковска област |
| Админ. центар | Дедовичи |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1. август 1927. |
| Површина | 2.188,1 km2 |
| Становништво | 2015. |
| — број ст. | 12.976 |
| — густина ст. | 5,93 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 60 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
Административни центар рејона је варошица Дедовичи. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2015, на територији рејона је живело 12.976 становника или у просеку око 5,93 ст/км².
Географија уреди
Дедовички рејон смештен је у источним деловима Псковске области. Обухвата територију површине 2.788,1 км², и по том параметру налази се на 13. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са Дновским рејоном на северу, на северозападу и западу је Порховски, на југозападу Новоржевски, а на југу Бежанички рејон. На истоку су Подоршки и Волотовски рејон Новгородске области.
У рељефу рејона издвајају се два подручја, источни изразито равничарски део који припада периферним деловима Прииљмењске низије, и западни део у форми побрђа где се налазе источни делови Судомског побрђа, укључујући и највишу тачку побрђа гору Судому која лежи на надморској висини од 293 метра.
Готово цела рејонска територија налази се у басену Шелоња, и самим тим припада сливном подручју реке Неве. Сам Шелоњ извире у јужном делу рејона, на неких двадесетак километара јужније од Дедовича. Најважније притоке Шелоња на подручју Дедовичког рејона су Судома, Иљзна, Северка и Городјанка. Један мањи део рејонске територије на крајњем југозападу налази се у сливном подручју реке Сорот, десне притоке Великаје (и припада басену реке Нарве).
У западном брдском делу рејона налазе се бројна ледничка језера, а највећа међу њима су Ивањковско, Городновско, Сево, Узко, Дубоко и Локно,
Око трећине рејонске територије је под шумама, док су мочварна подручја најраширенија у јужним и југоисточним деловима.
Историја уреди
Дедовички рејон као административна општинска јединица успостављен је 1. августа 1927. године и првобитно је био део Лењинградске области. У границама Псковске области је од њеног оснивања 23. августа 1944. године. У садашњим границама је од 1958. године када му је припојена територија распуштеног Пожеревичког рејона (данас је то Пожеревичка сеоска општина).
Демографија и административна подела уреди
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 14.692 становника,[1] док је према процени из 2015. ту живело 12.976 становника, или у просеку 5,93 ст/км².[2] По броју становника Дедовички рејон се налази на 12. месту у области и његова популација чини 2,01% од укупне рејонске популације.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 29.592 | 22.716 | 18.814 | 18.807[3] | 17.881[4] | 14.692[1] | 12.976* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона постоје укупно 334 насељена места (од којих је њих 89 било без становништва) међусобно подељених у 5 трећестепених општина (једну градску и четири сеоске). Једино градско насеље у рејону је варошица Дедовичи, административни центар рејона у којем живи око две трећине укупне рејонске популације.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016)
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе уреди
