Драгочај
Драгочај је насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 2.371 лица.[1]
Драгочај | |
|---|---|
 Православна црква у Драгочају | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Бања Лука |
| Становништво | |
| — 2013. |  2.371 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 51′ 17″ С; 17° 09′ 16″ И / 44.854758° С; 17.154573° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Драгочај Драгочај на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 051 |
Географски положај Уреди
Налази се сјеверозападно од центра града, у правцу Козаре и Приједора. Кроз Драгочај пролази пут и жељезничка пруга који повезују Бању Луку и Приједор. Ова мјесна заједница обухвата насељена мјеста Драгочај, Рамићи и Барловци, а од 2010. и дио насељеног мјеста Залужани.
Историја Уреди
У Драгочају су усташе прије 1. августа 1941. извршиле масовно хапшење Срба.[2] Усташе су Србе након хапшења затварали у куће и убијали их пушчаним и митраљеским мецима које су испаљивли у врата и прозоре кућа.[2] Усташе су Србе убијале и хладним оружјем попут крампова и лопата.[2]
Образовање Уреди
Основна школа „Десанка Максимовић“ постоји од 1909. године.[3]
Становништво Уреди
| Састав становништва – насеље Драгочај | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[4] | 1991.[5] | 1981.[6] | 1971.[7] | ||||
| Укупно | 2 371 (100,0%) | 2 578 (100,0%) | 2 553 (100,0%) | 2 728 (100,0%) | |||
| Срби | 2 151 (90,72%) | 478 (18,54%) | 454 (17,78%) | 598 (21,92%) | |||
| Хрвати | 141 (5,947%) | 1 890 (73,31%) | 1 845 (72,27%) | 2 117 (77,60%) | |||
| Непознато | 54 (2,278%) | – | – | – | |||
| Остали | 9 (0,380%) | 48 (1,862%) | 115 (4,505%) | 9 (0,330%) | |||
| Неизјашњени | 8 (0,337%) | – | – | – | |||
| Бошњаци | 5 (0,211%) | 21 (0,815%)1 | 1 (0,039%)1 | – | |||
| Украјинци | 2 (0,084%) | – | – | – | |||
| Црногорци | 1 (0,042%) | – | – | 4 (0,147%) | |||
| Југословени | – | 141 (5,469%) | 138 (5,405%) | – | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 6.205 | |
| 1961. | 2.836 | |
| 1971. | 2.728 | |
| 1981. | 2.553 | |
| 1991. | 2.569 | |
Галерија Уреди
-
Мјесна заједница Драгочај до 2010. године
Референце Уреди
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 28. 12. 2013.
- ^ а б в Јасеновац после Јасеновца, 150, епископ Атанасије Јавтић, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд, Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд — Ваљево. 1995. стр. 150.
- ^ „У Драгочају 100 година звони школско звоно”. Глас Српске. 13. 11. 2009. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2012.
- ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14/15)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 11. 2015.
Литература Уреди
- Јасеновац после Јасеновца, 150, епископ Атанасије Јавтић, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд, Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд — Ваљево (1995) [1]
