Душан Бајевић
Душан Бајевић (Мостар, 10. децембар 1948) бивши је југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.
| Душан Бајевић | |||
|---|---|---|---|
.png) Бајевић 2020. | |||
| Лични подаци | |||
| Надимак | Принц с Неретве | ||
| Датум рођења | 10. децембар 1948. | ||
| Место рођења | Мостар, ФНР Југославија | ||
| Позиција | нападач | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1966—1977 1977—1981 1981—1983 |
Вележ Мостар АЕК Атина Вележ Мостар |
277 106 45 |
(144) (65) (22) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1970—1977 | Југославија | 37 | (29) |
| Тренерска каријера | |||
| 1983—1987 1988—1996 1996—1999 2000—2002 2002—2004 2004—2005 2006—2007 2007—2008 2008—2010 2010—2011 2012 2019—2020 |
Вележ Мостар АЕК Атина Олимпијакос ПАОК АЕК Атина Олимпијакос Црвена звезда Арис Солун АЕК Атина Омонија Атромитос Босна и Херцеговина | ||
Играчка каријера
уредиКаријеру је започео у мостарском Вележу, код тренера Сулејмана Репца. За Вележ је одиграо око 400 утакмица и постигао 170 голова у периоду од 1967. до 1975. године, а онда прешао у грчки АЕК, са којим је освојио две титуле шампиона Грчке. У Вележ се вратио 1981. године и у овом клубу остао до краја каријере, 1983. године.
За репрезентацију Југославије је одиграо 37 утакмица и постигао 29 голова. Био је учесник Светског првенства у Немачкој 1974, а на утакмици против Заира, коју је Југославија победила са 9:0, постигао је три гола. Држи рекорд по броју голова за репрезентацију Југославије у једној утакмици. У мечу против Венецуеле пет пута је затресао мрежу. Са 164 гола други је (иза Слободана Сантрача – 218 голова) на листи најбољих стрелаца југословенског фудбалског првенства свих времена. Најуспешнији је био у сезони 1969/70, када је са Сантрачем поделио прво место на листи најбољих стрелаца сезоне, са 20 голова.
Тренерска каријера
уредиНепосредно по завршетку играчке, почео је каријеру фудбалског тренера, у Вележу, с којим је 1986. године освојио Куп Југославије, тадашњи Куп маршала Тита. Вележ је у финалу победио загребачки Динамо са 3:1, а 1987. године играо је у финалу. У АЕК се, као тренер, вратио 1988. године и исте сезоне је са овим клубом освојио титулу првака Грчке, прву за АЕК после 10 година. АЕК је под Бајевићевим вођством био првак Грчке још три пута узастопно (1992, 1993, 1994). Бајевић је 1997. постао тренер Олимпијакоса, с којим је исте сезоне освојио титулу првака Грчке, а 1999. „дуплу круну“, првенство и куп. После Олимпијакоса кратко се задржао у солунском ПАОК-у, коме је донео Куп Грчке 2001. године. У АЕК се вратио 2002, а иако је са клубом поново постигао запажене резултате у Лиги шампиона, Бајевић је због притиска напустио клуб. Поново је сео на клупу Олимпијакоса, с којим је исте сезоне, са десет освојених бодова у групи, био надомак пласмана у другу рунду Лиге шампиона, али је зато „догурао“ до четврте рунде рунду Купа УЕФА.
У мају 2006. преузео је функцију шефа стручног штаба Црвене звезде,[1] са којом је освојио јесењу титулу са чак 14 бодова предности над Партизаном. За време утакмице са новосадском Војводином, 10. марта 2007, устао је и упутио се ка свлачионици, иако је до краја меча остало 20 минута. Поднео је оставку после те утакмице.[2][3]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Бајевић нови тренер Звезде”. Приступљено 4. 10. 2019.[мртва веза]
- ^ „Бајевић отишао”. Приступљено 4. 10. 2019.
- ^ „Нови шамар актуелном прваку”. Приступљено 4. 10. 2019.[мртва веза]
Спољашње везе
уреди- Душан Бајевић на сајту reprezentacija.rs
